Vlada Srbije usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom

Kako se navodi, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove predstavlja analizu osmotrenih promena klime i scenarija njenih budućih promena, analize uticaja klimatskih promena u sektorima i sistemima na nacionalnm nivou u kojima je neophodno smanjiti nepovoljne uticaje na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, šumarstvo, saobraćajnu i putnu infrastrukturtu, energetiku, urbano planiranje i razvoj i biodiverzitet.

Sastavni deo Programa za period od 2023. godine do 2030. godine je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2024. godine do 2026. godine. Akcioni plan sadrži 25 mera, kao i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.

Domaći stručnjaci koji se bave klimatskim promenama ukazuju da je prilagođavanje klimatskim promenama pitanje opstanka za Srbiju, te da je bitno da naša zemlja ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti.

Na nedavno održanom „Dijalogu o klimatskim promenama“ državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6.8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, a zatim slede poplave.

Ona je naglasila tom prilikom da je glavni cilj Vlade Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede.

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Republici Srbiji. Cilj ovog Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Takođe, definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, izjavila je Dokić na „Dijalogu o klimatskim promenama“.