Vlada Srbije usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom 1Foto: Pixabay/jodylehigh

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom, saopšteno je večeras iz Vlade.

Kako se navodi, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove predstavlja analizu osmotrenih promena klime i scenarija njenih budućih promena, analize uticaja klimatskih promena u sektorima i sistemima na nacionalnm nivou u kojima je neophodno smanjiti nepovoljne uticaje na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, šumarstvo, saobraćajnu i putnu infrastrukturtu, energetiku, urbano planiranje i razvoj i biodiverzitet.

Sastavni deo Programa za period od 2023. godine do 2030. godine je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2024. godine do 2026. godine. Akcioni plan sadrži 25 mera, kao i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.

Domaći stručnjaci koji se bave klimatskim promenama ukazuju da je prilagođavanje klimatskim promenama pitanje opstanka za Srbiju, te da je bitno da naša zemlja ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti.

Na nedavno održanom „Dijalogu o klimatskim promenama“ državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6.8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, a zatim slede poplave.

Ona je naglasila tom prilikom da je glavni cilj Vlade Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede.

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Republici Srbiji. Cilj ovog Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Takođe, definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, izjavila je Dokić na „Dijalogu o klimatskim promenama“.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari