Istraživači otkrili ko nosi najveći teret ekstremne vrućine

„To je zdrav razum. Toplotni talas nije isti kada ste u zajedničkoj prostoriji sa još troje ljudi i bez klima-uređaja, kao kada ste u vili sa pristupom bazenu i klima uređajem“, rekao je Hulio Dijaz Himenez, profesor istraživač na madridskom zdravstvenom institutu Karlos III, prenosi britanski Gardijan.

On je u grupi istraživača koji su ipsitivali kako je ekstremna vrućina uticala na 17 okruga u Madridu. Njihov rad, objavljen 2020. godine, otkrio je da su toplotni talasi uticali na smrtnost u samo tri okruga – onima u kojima su prihodi domaćinstva bili ispod proseka.

Analizirajući i druge zajednice širom Španije uočili su istu stvar.

„Kada je reč o toploti i ranjivosti, ključni faktor je nivo prihoda“, rekao je Himenez.

Ljudi sa nižim prihodima često se bore da pristupe kvalitetnom stanovanju, a mnogi žive u prenaseljenim, slabo provetrenim domovima koji nude malo predaha od vrućine. Pojedini se bore da pristupe adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti, zbog čega imaju veću verovatnoću da će im stanje biti pogoršano ekstremnom toplotom, dok drugi koji rade u sektorima kao što su poljoprivreda i građevinarstvo su redovno izloženi visokim temperaturama.

Čak i kada je klimatizacija dostupna, manje je verovatno da će ljudi sa nižim primanjima moći da priušte da ih koriste. Ranije ove godine organizacija Save the Children je upozorila da svako treće dece u Španiji nije u stanju da se ohladi kod kuće. Rečeno je da bi to moglo da ima „veoma štetan” uticaj na mentalno i fizičko zdravlje više od dva miliona dece.

Veza između toplotnog stresa i siromaštva dugo je bila tema za razgovor preko Atlantika, ali širom Evrope – kontinenta koji se zagreva mnogo brže nego u drugim delovima sveta – o tome je se malo priča, rekla je Iamina Saheb, vodeći autor IPCC izveštaja o ublažavanju klimatskih promena.

Ona je ukazala na istraživanje, objavljeno ovog meseca, koje je pokazalo da su vrućine izazvane zagađenjem ugljenikom ubile skoro 50.000 ljudi širom Evrope prošle godine.

Poslednjih godina toplotni talasi širom kontinenta postaju topliji, duži i češći, a 2023. je najtoplija godina u istoriji. Naučnici očekuju da će 2024. uskoro zauzeti njeno mesto.