Samo 13 gradova u Evropi ima dobar vazduh: Gde je najčistiji, a gde najzagađeniji?

Skala Evropske agencije za zaštitu životne sredine rangira 375 gradova od najčistijih do najzagađenijih, a samo u 13 gadova je zabeležena prosečna koncentracija finih čestica PM2,5 manja od pet mikrograma po kubnom metru, što je granična vrednost koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Među njima su Rejkjavik (Island), Talin (Estonija), Stokholm (Švedska) i Helsinki (Finska).

Podaci su prikupljeni sa preko 500 mernih stanica širom zemalja članica EEA u poslednje dve godine.

„Politika smanjenja zagađenja vazduha dovela je do poboljšanja kvaliteta vazduha u Evropi u poslednje tri decenije. Međutim, u nekim evropskim gradovima zagađenje vazduha i dalje predstavlja rizik po zdravlje. Tri od četiri Evropljana živi u urbanim sredinama i većina njih je izložena nebezbednim nivoima zagađenja vazduha“, ukazuju iz Evropske agencije za zaštitu životne sredine.

Slavonski brod u Hrvatskoj je jedini grad u kojem je koncentracija PM2,5 bila veća od 25 mikrograma po kubnom metru (26,5) , zbog čega je vazduh u tom gradu ocenjen kao veoma loš.

Lošiji kvalitet vazduha, s koncentracijama PM2,5 iznad 15 mikrograma po kubnom metru, ima više od 70 gradova, a među njima je najviše u Italiji i Poljskoj. Gradovi u Srbiji nisu obuhvaćeni.

„Poboljšanje kvaliteta vazduha do nivoa koje preporučuje SZO može znatno da smanji prevremene smrti uzrokovane zagađenjem vazduha. Akcioni plan Evropskog zelenog dogovora o nultom zagađenju ima za cilj da se do 2030. godine broj prevremenih smrti uzrokovanim zagađenjem PM2,5 čestica smanji za najmanje 55 odsto u ondosu na nivo iz 2005. godine, a da je dugoročni cilj da nema značajnih uticaja na zdravlje do 2050. godine“, ističu iz Evropske agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe dodaju da su ranije ove godine institucije EU postigle dogovor o predlogu da se ažuriraju direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha sa ciljem da se standardi EU za kvalitet vazduha približe nivoima smernica SZO i pomognu u ispunjavanju ciljeva akcionog plana za nultu zagađenost.

Podsetimo, sredinom avgusta Evropska komisija usvojila je dopunjenu direktivu o industrijskim i stočarskim emisijama 2024/1785 (IED 2.0) koja građanima daje veća prava u odnosu na direktivu usvojenu 2010. godine, pa oni sada mogu da traže nadoknadu štete koju su prouzrokovali zagađivači.

Direktiva već pokriva preko 30.000 velikih industrijskih postrojenja i preko 20.000 intenzivnih stočnih farmi, a do 2017. godine, ova pravila su smanjila zagađenje vazduha iz pomenutih postrojenja do 75 odsto.

Međutim, imajući u vidu da zagađenje iz ovih izvora i dalje nanosi štetu javnom zdravlju i životnoj sredini, koja iznosi više milijardi evra i dovodi do stotine hiljada prevremenih smrti godišnje, Evropska unija je po prvi put utvrdila pravo građana da traže nadoknadu štete po zdravlje prouzrokovane zagađenjem.