Zagađenje vazduha u Srbiji uzrokovalo oko 16.000 smrtnih slučajeva, u svetu 8,1 milion – izveštaj pokazao koja grupa je najranjivija

Od ukupnog broja smrtnih slučajeva koji se pripisuju zagađenju vazduha, 13.600 je povezano sa izloženošću PM 2,5 štetnim česticama.

Standardizovana stopa smrtnosti od atmosferskih čestica PM2,5 u Srbiji je, prema podacima za 2021. godinu, bila 80 smrti na 100.000 ljudi, što je više nego četiri puta veća stopa od proseka EU (18 na 100.000).

Ipak, dobra vest je da prosečne godišnje koncentracije zagađujućih materija opadaju tokom vremena i da je, prema izveštaju, stopa smrtnosti smanjena za oko 39 odsto od 2000. godine.

U područjima u kojima je koncentracija azot-dioksida iznad godišnje referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije živi 41 odsto stanovništva Srbije, a 65 odsto stanovništva živi u područjima koja premašuju godišnju referentnu vrednost SZO za ozon.

Izveštaj State og Global Air pokazuje da je zagađenje vazduha odgovorno za 26 odsto smrti zbog hronične opstruktivne bolesti pluća, 24 odsto smrti zbog ishemijske bolesti srca, 19 odsto smrti zbog infarkta i dijabetesa tipa II i 18 odsto smrti zbog raka pluća. Kod dece mlađe od pet godina zagađenje vazduha je drugi vodeći faktor rizika posle neuhranjenosti, pokazuje izveštaj.

Kako je u svetu

Izveštaji pruža sveobuhvatnu analizu podataka o kvalitetu vazduha i uticajima na zdravlje zemalja širom sveta. Po prvi put je urađen u partnerstvu sa UNICEF-om i obuhvatio je podatke iz više od 200 zemalja.

Kako stoji u izveštaju, zagađenje vazduha ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi, a samo 2021. godine uzrokovalo je 8,1 milion smrtnih slučajeva širom sveta i tako postalo drugi vodeći globalni faktor rizika za smrt, uključujući i decu mlađu od pet godina.

Rezultati pokazuju da skoro svaka osoba na zemlji svakodnevno udiše nezdrave nivoe zagađenja vazduha, sa dalekosežnim zdravstvenim implikacijama.

Više od 90 odsto smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha pripisuje se PM 2,5 česticama. Ove zagađujuće čestice, koje lako prodiru u krvotok utiču na povećanje rizika od nezaraznih bolesti kod odraslih kao što su bolesti srca, moždani udar, dijabetes, rak pluća i hronična opstruktivna bolest pluća.

„Deca mlađa od pet godina, posebno su ranjiva, sa zdravstvenim posledicama koje uključuju prevremeni porođaj, malu težinu, astmu i plućne bolesti. Izloženost zagađenju vazduha 2021. godini bila je povezana sa više od 700.000 smrti dece mlađe od pet godina, što predstavlja 15 odsto svih globalnih smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina“, navode u izveštaju.

Zabrinjavajuće je, kako dodaju, što je 500.000 smrtnih slučajeva ove dece povezano sa zagađenjem vazduha u domoćinstvima, uglavnom u Africi i Aziji, gde za loženje koriste zagađujuća goriva.

Ipak, ima i napretka.

„Od 2000. godine stopa smrtnosti vezana za decu mlađu od pet godina opala je za 53 odsto, uglavnom zbog napora usmerenih na proširenje pristupa čistoj energiji za kuvanje, zdravstvenoj zaštiti, ishrani, kao i bolja svest o štetnostima koje su povezane sa izloženošću zagađenju vazduha“, dodaju u izveštaju.

Svakog dana oko 2.000 dece mlađe od pet godina umre zbog zagađenja vazduha

Neki od najvećih zdravstvenih uticaja zagađenja vazduha primećuju se kod dece. Deca su posebno ranjiva od zagađenja vazduha i štete od zagađenja vazduha mogu početi u materici sa zdravstvenim efektima koji mogu trajati ceo život.

Primera radi, deca udišu više vazduha po kilogramu telesne težine i apsorbuju više zagađivača u odnosu na odrasle dok se njihova pluća, tela i mozak još razvijaju. Izloženost zagađenju vazduha kod male dece povezana je sa upalom pluća, odgovornom za smrt 1 od 5 dece globalno, i astme, najčešće hronične respiratorne bolest kod starije dece.

Nejednakosti povezane sa uticajem zagađenja vazduha na zdravlje dece su upadljivi. Stopa smrtnosti u vezi sa zagađenjem vazduha kod dece mlađe od pet godina u istočnoj, zapadnoj, centralnoj i južnoj Africi je 100 puta veća nego u zemljama sa visokim prihodima.

„Uprkos napretku u zdravlju majke i deteta, svakog dana umire skoro 2.000 dece mlađe od pet godina zbog zdravstvenih uticaja povezanih sa zagađenjem vazduha“, rekla je zamenica izvršnog direktora UNICEF-a Kiti van der Heijden, ističući da će naša neaktivnost imati posledice po zdravlje budućih generacija.

Ona je poručila da je nesporna hitna globalna akcija vlada kako bi se smanjilo zagađenje vazduha i poboljšalo zdravlje dece.

 

Zagađenje vazduha i klimatske promene

Zagađenje vazduha PM 2,5 dolazi od sagorevanja fosilnih goriva i biomase u sektorima kao što su saobraćaj, stambene kuće, elektrane na ugalj, industrijske aktivnosti i šumski požari. Ove emisije ne samo što utiču na zdravlje ljudi, već doprinose gasovima staklene bašte koji zagrevaju planetu.

U 2021. godini, dugotrajno izlaganje ozonu doprinelo je procenjenim 489.518 smrtnih slučajeva širom sveta, uključujući 14.000 smrtnih slučajeva od hronične opstruktivne bolesti pluća uzrokovanih ozonom u Sjedinjenim Državama, više nego u drugim zemljama sa visokim prihodima. Kao što svet nastavlja da se zagreva od posledica klimatskih promena, područja sa visokim nivoom NO2 mogu očekivati da će imati viši nivo ozona, donoseći još veće zdravstvene efekte.