Zapadni Balkan će biti privlačniji stranim investitorima ako ulaže u dekarbonizaciju, pokazuje studija

Autori analize su istraživali kako se niršoring (nearshoring – prenos dela poslovanja kompanije u zemlju u okruženju) može uskladiti sa tekućim naporima na dekarbonizaciji i ispitivali kakve su posledice ova dva megatrenda – niršoringa i dekarbonizacije – za lokalne kompanije u regionu.

„Ako lokalne kompanije mogu da smanje svoj karbonski otisak, postaće privlačniji partneri stranim preduzećima koja traže ekološki odgovorne dobavljače“, navodi se u studiji „Transformacija Zapadnog Balkana kroz niršoring i dekarbonizaciju“ koju su pripremili Komorski investicioni forum ZB6, koji čine šest privrednih komora Zapadnog Balkana, i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Lokalne kompanije, pokazala je analiza, žele da ulažu u nove tehnologije u cilju dekarbonizacije, ali im je za to potrebna finansijska podrška.

„Niršoring i dekarbonizacija su sve više isprepletani u investicionim strategijama multinacionalnih kompanija, pri čemu dekarbonizacija postaje kritični faktor u donošenju odluka, vođena i regulatornim pritiscima i zahtevima potrošača. Ovo predstavlja značajnu priliku za Zapadni Balkan da privuče nove investicije usklađivanjem lokalnih politika sa globalnim trendovima održivosti“, ocenili su autori studije.

Značajan deo stranih kompanija izrazio je snažan interes za povećanje svojih investicija ako bi region poboljšao svoje napore za dekarbonizaciju, navodi se u studiji i dodaje da to sugeriše da bi ekološka održivost mogla biti ključni pokretač budućeg rasta.

Sa druge strane, lokalne kompanije su sve svesnije važnosti dekarbonizacije, a mnoge već preduzimaju korake u cilju smanjenja svojih emisija ugljenika.

U analizi se ističe da je evidentna potreba za finansijskom podrškom za postizanje ovih ciljeva, kao i pomoć u dobijanju relevantnih sertifikata i unapređenju standarda kvaliteta proizvodnje.

„Ovi faktori su ključni za povećanje konkurentnosti lokalnih firmi i njihovu integraciju u lance snabdevanja stranih investitora“, ocenili su autori.

U izveštaju se navodi da se očekivalo da niršoring, trend koji su ubrzali pandemija kovida-19 i geopolitičke tenzije posle izbijanja rata u Ukrajini, utiče na povećanje stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, regionu koji je blizu zapadne Evrope i nudi kvalifikovanu radnu snagu i relativno niske troškove proizvodnje.

Jedan od njihovih zaključaka je da su Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija doživele kontinuirano povećanje investicija posle pandemije, što potvrđuje ideju da su kompanije premeštale poslovanje bliže svom sedištu ili primarnim tržištima u zapadnoj Evropi.

Međutim, trendovi u Albaniji, Srbiji i Crnoj Gori su manje jasni, navodi se u analizi.

Istraživanje pokazuje i da mnoge strane investicije dolaze iz azijskih kompanija, koje se strateški pozicioniraju na Zapadnom Balkanu kako bi bile bliže poslovnim partnerima u EU.

Neke azijske kompanije investiraju u regionu kako bi olakšale izvoz na evropsko tržište, dok druge, posebno preduzeća iz zapadnoevropskih zemalja, odlučile su da investiraju na Zapadnom Balkanu umesto u Aziji.

Strane kompanije kao glavne prednosti regiona navode povoljan geografski položaj, kvalifikovanu radnu snagu i relativno niske plate.

Međutim, oni ukazuju i na izazove, kao što su loše upravljanje, slabe institucije i neadekvatna infrastruktura, koji sprečavaju veće investicije i saradnju sa lokalnim firmama.

„Zapadni Balkan stoji na raskrsnici gde niršoring i dekarbonizacija predstavljaju i mogućnosti i izazove. Da bi u potpunosti iskoristili ove trendove, od suštinskog je značaja za kreatore politike u regionu da reše dugotrajne probleme upravljanja, infrastrukture i institucionalnog kvaliteta, dok istovremeno daju prioritet investicijama u obnovljive izvore energije i ekološku održivost. Strane kompanije su navele da je veća verovatnoća da će investirati u regionu ako se postigne napredak u ovim oblastima“, zaključili su autori studije.