Zašto bi Srbija mogla da ostane bez Pančićeve omorike?

Klimatske promene ugrožavaju i druge četinare, ali i jasen, brest, kesten, pa čak bukvu i hrast koji su najrasprostranjeniji u našoj zemlji. Značaj šuma nikada nije bio veći, jer upravo one ublažavaju negativne efekte ovih promena, ali je problem što nakon sadnje mladice sve češće ne mogu da prežive ekstremne vremenske prilike, piše RTS.

Treba pronaći adekvatne vrste za pošumljavanje, uz istovremeno očuvanje postojećih biljaka i životinja. Kao ni ljudima, ni šumama ne prijaju dugi periodi veoma visokih temperatura.

Osim što mogu da utiču na sušenje drveća, neretko su i uzroci šumskih požara. Klimatske promene ugoržavaju opstanak gotovo svih vrsta drveća u Srbiji.

„Rezultati najnovijih i najznačajnijih evropskih istraživanja pokazali su da je u zadnjih 30-40 godina na prostoru Evrope otežan rast i konstatovano smanjene vitalnosti, a time posle i zdravstvenog stanja šuma bukve, koja je naša najrasprostranjenija vrsta drveća, te da je budućnost bukve u Evropi i našoj zemlji problematična. I naša nova istraživanja pokazuju da će se areal bukve smanjiti i da će ona biti potisnuta ka višim nadmorskim visinama“, navodi za RTS dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branko Stajić.

„Takođe, najnoviji rezultati naših istraživanja, pokazuju da postoje negetavne promene u reakciji i hrastova, borova i što je posebno problematično Pančićeve omorike, kao naše reliktne vrste drveća, koja raste samo kod nas i manjim delom u Bosni i Hercegovini, na povećanje temperature i smanjenje količine padavina. To može imati katastrofalne ekonomske i ekološke posledice po našu zemlju“, dodaje on.

Utvrđeno je, kaže, i da hrast kitnjak još može da podnese povećane temperature vazduha i smanjene količine padavina tokom juna i jula.