Zašto Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume i prirodna staništa?

Takođe, uvođenjem poreza na stočarstvo najavljenog za 2030. godinu, postaće prva zemlja koja oporezuje emisije iz sektora poljoprivrede.

Kako piše Balkan Green Energy News, skoro dve trećine teritorije Danske koristi se za poljoprivrednu proizvodnju. Poljoprivreda znatno utiče na kvalitet voda, naročito imajući u vidu dejstvo pesticida i đubriva koji završavaju rastvoreni u tokovima reka i podzemnim vodama. Intenzivna poljoprivreda i korišćenje velike količine veštačkih đubriva doveli su do smanjenja nivoa kiseonika u vodotocima i, posledično, velikog gubitka biodiverziteta.

Kako bi stala na put upotrebi veštačkog đubriva, Danska je u junu, u načelu, usvojila Zeleni tripartitni sporazum. Konsenzusu vlade, poslodavaca i sindikata podršku je dao sektor agrara i proizvodnje hrane, zatim industrijski proizvođači, ekološke organizacije i lokalne samouprave.

Sada je uspostavljena i široka parlamentarna većina, koja namerava da uvede zakonsku obavezu da se u naredne dve decenije 15 odsto poljoprivrednih površina pretvori u šume i prirodna staništa i na taj način smanji upotreba đubriva. Za kupovinu zemljišta od poljoprivrednika vlada je obezbedila 5,8 milijardi evra.

Koliki je značaj ove odluke pokazuju i brojevi. Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije pod šumom, tačno 640.835 hektara. Uz sadnju milijardu stabala, koliko je najavljeno, porašće za 250.000 hektara. Pored toga, oko 140.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u nizijskim predelima dobiće novu ulogu – postaće prirodna područja od višestrukog značaja kao što su močvare ili livade.

Zeleni tripartitni sporazum obuhvata obnovu prirode i smanjenje emisija iz poljoprivrede.

Planom je takođe predviđeno osnivanje šest nacionalnih parkova do 2030, da ih bude ukupno 21. Po sporazumu je 10.7 miliona evra namenjeno za obnovu morskih područja i osnivanje dva morska nacionalna parka.

U sklopu Zelenog tripartitnog sporazuma dogovoreno je uvođenje poreza na emisije iz stočarstva. Domaće životinje, a najviše ovce, krave i svinje, proizvode veliku količinu metana. U prvih 20 godina od ispuštanja u atmosferu, taj gas 80 puta jače doprinosi globalnom zagrevanju nego ugljen-dioksid u globalnom zagrevanju.

Od 2030. godine, stočari u Danskoj će za svaku tonu metana morati da plate oko 16 evra, a 2035. oko 40 evra. Do sada nijedna zemlja na svetu nije uvela porez na emisije iz sektora poljoprivrede.