Zašto se suši drveće širom Srbije?

Deblo prečnika oko 30 cm je ispod kore bilo ispresecano hodnicima tzv. ksilofagnih insekata, i bili su vidljivi izletni otvori u vidu latiničnog slova „D” karakteristični za familiju krasaca.

Gajenjem uzoraka u laboratoriji sledeće godine su izletela imaga (odrasle jedinke) malog borovog krasca Phaenops cyanea:

Ovo je bila prva masovna pojava malog borovog krasca u Beogradu.

Ova vrsta, zajedno sa još jednim insektom koji se zove šestozubi borov potkornjak, predstavlja veliku opasnost po stabla borova u našoj zemlji, a ovim vrstama posebno pogoduju periodi suša i ekstremno visokih temperatura, koje su usled klimatskih promena sve ćešće.

Ovi insekti javljaju se posebno u periodima intenzivnih suša, a primićeni su i na uzorcima borova u parku na Kalemegdanu

Na Šumarskom fakultetu u Beogradu sprovode se istraživanja insekata štetočina borova od 2019. godine, u šumama od Avale, preko Deliblatske peščare i Divčibara,  do Lebana, Malog Zvorinka, Tare, Velikog Gradišta, kao i u parkovima u gradovima: Aranđelovcu, Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Požarevcu, Topoli, Vršcu i Zemunu, piše za Klima101 prof. dr Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Metod istraživanja je primena višelevkastih feromonskih klopki i klopki za presretanje sa atraktantima za borovu bronzanu strižibubu Monochamus galloprovincialis i  šestozubog borovog potkornjaka Ips sexdentatus:

Stručna služba JKP Zelenilo – Beograd je 2023. godine uputila zahtev Šumarskom fakultetu da se ispitaju uzroci sušenja borova u Beogradu.

Prvi pregled zdravstvenog stanja borova na štetne insekte izvršen je 12. maja 2023. godine, kada su pregledani uzorci borova koji su posečeni u parku Kalemegdan  i Parku prijateljstva na Ušću, i doneti u Biobazu na Novom Beogradu.

Vizuelnim pregledom utvrđena je izuzetno jaka infestacija ksilofagnih insekata u svim sortimentima, od debla do tanjih grana. Jaka infestacija je očekivana jer su stabla bila suva duže vremena, i na njima su se umnožavale populacije štetočina.

Da bi se determinisale vrste insekata, uzorci su gajeni u entomološkoj laboratoriji. Odgajena su imaga borove bronzane strižibube, malog borovog krasca i šestozubog borovog potkornjaka. Na stablima borova zabeležene su i dve vrste parazitskih gljiva, Mycosphaerella pini i Sphaeropsis sapinea.

Ovakve pojave nisu potpuna novina. Poznato je sušenje šuma četinara na području Zlatibora osamdesetih godina prošlog veka, gde su patogene gljive i masovne pojave insekata potkornjaka doveli do sušenja oko 30% borovih stabala na velikim površinama.

Poslednje masovno sušenje četinarskih šuma u Srbiji je nastupilo posle ekstremnih klimatskih uslova 2012. godine, kada je, nakon ekstremno niskih temperatura u februaru, nastupila suša u toku leta.

Slične pojave masovnog sušenja šuma posle ekstremnih klimatskih uslova kao posledice globalnog otopljavanja beleže se u poslednje tri dekade u različitim ekosistemima širom sveta.

Mali borov krasac je jedna od agresivnijih vrsta, sa velikim porastom  populacija širom Evrope u poslednjih nekoliko godina

Imaga malog borovog krasca su tamnoplava sa metalnim sjajem, veličine 8-11 mm.

Larve žive pod korom fiziološki oslabelih ili skoro suvih stabala, gradeći plitke široke zmijolike hodnike ispunjene gusto sabijenom crvotočinom. Pred kraj razvića, larva se dublje ubušuje u beljiku, gde prelazi u stadijum lutke. Imaga izgrizaju izletni otvor u vidu latiničnog slova „D”.

Izletni otvori su jasno uočljivi na kori bora, i to je simptom po kojem mogu najčešće da se zapaze. Drugi simptom za detekciju prisustva malog borovog krasca su hodnici pod korom.

Ako je kora počela da se odlubljuje ili je suvo stablo, mogu se iseći komadi kore, na kojim se jasno uočavaju larveni hodnici širine 5-6 mm sa gusto sabijenom crvotočinom:

Mali borov krasac ima dvogodišnju generaciju, koja obuhvata tri kalendarske godine – to znači da je potrebno dve pune godine da se razvije nova generacija ove vrste insekta. Imaga se javljaju većinom u maju-junu, dok pojedinjačno jedinke mogu da se nađu do avgusta.

Međutim, u uslovima toplije klime, ova vrsta može da ima jednogodišnju generaciju, što drastično utiče na njenu opasnost kao štetočine.

Ranije se ova vrsta češče javljala u šumama koje su pretrpele požar, i u većini zemalja u Evropi nije klasifikovana kao štetočina u šumama.

Međutim, prema novijim istraživanjima u Švajcarskoj, mali borov krasac može da infestira i relativno vitalna stabla, a najčešće se razvija u stablima koja su umereno fiziološki oslabljena ili su izgubila 50-80% četina.

U odnosu na druge insekte, smatra se jednom od agresivnijih vrsta, čije su populacije od 2011. do 2023. godine u velikom porastu, upravo zbog sve pogodnijih klimatskih prilika širom Evrope.

Šestozubi borov potkornjak je vrlo opasna štetočina koja naseljava fiziološki slaba ili sveže posečena stabla

Ipak, najveća opasnost za borove šume i drveće u parkovima su masovne pojave šestozubog borovog potkornjaka.

Telo ovog insekta je svetlosmeđe do tamnosmeđe, i prekriveno je dugim dlakama. Širina vratnog štita je veća nego dužina. Površina obronka na kraju trbuha je sjajna i retko istačkana. Sa obe bočne strane ima po šest hitinskih zuba. Četvrti zub je dugmetasto proširen na vrhu. Zubi na obronku ženki su slabije izraženi. Dužina tela je 6-8 mm i to je najveći potkornjak u našoj fauni.

Biljke domaćini su razne vrste borova, jela, kavkaska jela, ariš i smrča. Kao i malom borovom krascu, topliji uslovi utiču na njegovu reprodukciju: ima jednogodišnju generaciju u hladnijim uslovima, dok u uslovima više temperature ima dvostruku generaciju (tj. razvija se nova generacija dva puta u toku godine).

Prezimljavaju imaga i roje se u aprilu. On je tzv. sekundarna štetočina kada naseljava fiziološki slaba ili sveže posečena stabla.

Posle duže suše, snegoloma, vetroloma ili požara, ako se na vreme ne saniraju ugrožena staništa, dolazi do prenamnoženja i tada naseljava i potpuno zdrava stabla.

Najizraženiji primer sušenja je evidentiran u Spomeniku prirode „Čačalica” u Požarevcu, gde su masovne pojave šestozubog borovog potkornjaka i malog borovog krasca dovele do sušenja borova 2019-2020. godine.

Visok intenzitet sušenja borova u parku Kalemegdan je takođe nastao udruženim prenamnoženjem pomenute dve vrste, usled pogodnih uslova u vidu visokih temperatura i sušnih perioda.

Kako se adaptirati i izboriti sa ovim štetočinama?

Za regulisanje populacija štetnih insekata veoma su važni prirodni neprijatelji. Predatori koji postoje u Srbiji su insekti Temnoscheila caerulea i Thanasimus formicarius:

Predatori se kreću hodnicima pod korom u stadijumu larve i imaga u potrazi za plenom, a to su razvojni stadijumi potkornjaka, larve krasaca i strižibuba. Zbog njihove uloge kao agenasa biološke zaštite šuma, veoma je važno da se očuvaju populacije predatora, kao deo integralne zaštite naših borova i drugih stabala od ovih opasnih štetočina.

Preventivna mera zaštite je uklanjanje suvih grana ili stabala: ona se moraju ukloniti najkasnije do marta da bi se sprečilo rojenje šestozubog borovog potkornjaka, ili do kraja aprila pre nego što počne rojenje malog borovog krasca. Postavljanje feromonskih klopki pomaže da se precizno ustanovi početak leta štetnih insekata i trebalo bi da se sve preventivne mere sprovedu u praksi.pre početka leta štetočina.

Međutim, za održivo upravljanje i očuvanje populacija prirodnih neprijatelja treba da se ostavi do 30% suvih grana u šumi ili parku.

U pitanju su relativno nove prakse, za nove opasnosti po naše borove – ali one su važne i za struku, za JKP Zelenilo-Beograd i preduzeća koja upravljaju zelenim površinama u gradovima, pa i za građane, koji treba da razumeju značaj zaštite šuma i parkova, kao i da budu spremni da učestvuju u očuvanju drveća u svom okruženju.