Ađijus u UN: Kraj procesa Stanišiću u junu 2023, Srbija krši obavezu da izruči dvoje radikala

Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN, Ađijus je rekao da će žalbeni postupak u procesu Stanišiću i Simatoviću biti okončan „do juna 2023.“.

Stanišića (71) i Simatovića (71), haški sud je 30. juna prošle godine, posle ponovljenog suđenja, proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca, koje su u aprilu 1992. počinile Crvene beretke.

Optužbi da su odgovorni za zločine u Republici Srpskoj Krajini i još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom oslobođeni.

Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći oslobađanje, ali i tužioci koji zahtevaju da optuženi budu proglašeni krivim i za druge zločine i da im kazne budu pooštrene.

Proces Stanišiću i Simatoviću traje od podizanja optužnice i njihovog hapšenja i izručenja u Hag s proleća 2003.

Sudija Ađijus je, pred Savetom bezbednosti UN, danas ponovio da Srbija „i dalje odbija da ispuni svoju međunarodnu obavezu“ i uhapsi i izruči zvaničnike Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje haškog suda.

Ađijus je naglasio da je to primer situacije u kojoj je zbog nesaradnje Srbije „sposobnost sudskog Mehanizma u Hagu da zadovolji pravdu bila osujećena“.

Zbog odbijanja da uhapsi dvoje zvaničnika Srpske radikalne stranke, Ađijus je Srbiju, do sada, tri puta prijavio Savetu bezbednosti UN.

Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

S proleća 2016. godine, Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

Međunarodni sud u Hagu danas je ponovo pozvao Srbiju da uhapsi i preda mu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje tog suda.

Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN u Njujorku, predsednik suda Karmel Ađijus naglasio je da je to „međunarodna obaveza“ Srbije.

„Sudski Mehanizam još jednom poziva Srbiju da ispuni svoju međunarodnu obavezu da uhapsi i preda sudu Petra Jojića i Vjericu Radetu“, rekao je sudija Ađijus pred Savetom u Njujorku.

Ađijus je krajem oktobra i pred Generalnom skupštinom UN pozvao vlasti u Beogradu da postupe po nalogu za hapšenje Jojića i Radete.

Zbog odbijanja da uhapsi dvoje zvaničnika Srpske radikalne stranke, Ađijus je Srbiju, do sada, tri puta prijavio Savetu bezbednosti UN.

Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

S proleća 2016. godine, Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

Međutim, posle zatvaranja Tribunala, njegov pravni naslednik, sudski Mehanizam, 2017. je doneo odluku da suđenje zvaničnicima radikala ustupi Srbiji.

Nakon žalbe tužioca, apelaciono veće je naložilo da sudija Liju Daćun (Liu Daqun) razmotri da li bi svedoci protiv Jojića i Radete bili bezbedni ako bi suđenje bilo održano u Srbiji.

U martu 2019, sudija Daćun poništio je prvobitnu odluku i naložio da se proces Jojiću i Radeti održi u Hagu.

Istovremeno, vlastima Srbije, sudija je ponovo uputio nalog za hapšenje i izručenje optuženih.

Kao obrazloženje za to, kineski sudija Daćun je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu „nedvosmisleno“ izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog „ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica“.

Mehanizam je, u februaru 2020, odbacio žalbu Srbije na tu odluku, i potvrdio da će zvaničnicima radikala suditi u Hagu.

Sudija Daćun je, krajem jula 2020, pozvao Srbiju da ga izvesti šta je preduzela da sprovede nalog za hapšenje i izručenje Jojića i Radete.

Zvanični Beograd ostao je dosledan, pozivajući se na odluku Višeg suda u Beogradu da nije u obavezi da uhapsi i izruči dvoje radikala.

Istovremeno, Srbija je ponovio izrazila spremnost da optuženima sudi pred svojim sudovima.

U septembru prošle godine, sudija Daćun doneo je odluku da sasluša svedoke optužbe u odsustvu Jojića i Radete, u cilju očuvanja dokaznog materijala.

Po toj odluci, saslušavanje svedoka trebalo je da bude obavljeno tokom oktobra 2021, na specijalnom zasedanju suda u Hagu iza zatvorenih vrata.

Taj poseban pravni postupak ne predstavlja suđenje, ali će izjave svedoka date pred sudijom Daćunom kasnije moći da budu prihvaćene kao dokaz na suđenju Jojiću i Radeti, ako i kada do njega dođe.