Agencija za borbu protiv korupcije upozorila Brnabić i Vučevića

Mera upozorenja izrečena je i gradonačelnicima Novog Sada, Leskovca i Zrenjanina, kao i predsednicima 42 opštine, piše CINS.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, dobila je 22. decembra 2017. meru upozorenja od Agencije za borbu protiv korupcije zbog kršenja Zakona o Agenciji.

Prema podacima sa sajta Agencije, Brnabić je prekršila član Zakona koji se odnosi na obavezu funkcionera da mora da dostavi izveštaj o imovini i prihodima u roku od 30 dana po stupanju na funkciju.

Nakon predsedničkih izbora u aprilu prošle godine došlo je do rekonstrukcije Vlade pa je Brnabić sa mesta ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu prešla na premijersko mesto.

Sa novom pozicijom, na koju je postavljena 29. juna, bila je u obavezi da podnese izveštaj o imovini i prihodima u roku od 30 dana, što je i učinila 24. jula, pokazuju podaci sa sajta Agencije.

Nakon podnetog izveštaja premijerka je dobila dodatna pitanja od Agencije koja su se, kako navode iz kabineta Ane Brnabić “odnosila na određene identifikacione podatke o imovini u Beogradu i u Hrvatskoj, na koje je ona obrazloženo odgovorila u roku tj. 10. oktobra 2017. godine.”

U odgovoru na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) iz kabineta premijerke su napisali i da je 23. oktobra 2017. predsednica Vlade dobila obaveštenje da je Agencija pokrenula postupak „jer navodno nije prijavila određenu imovinu iz ostavinskog postupka u Hrvatskoj, iako je Ana Brnabić ostavinsko rešenje uredno i samoinicijativno dostavila Agenciji.“

Mesec dana nakon pokretanja postupka, Agencija je Ani Brnabić izrekla meru upozorenja koja zapravo predstavlja pisanu opomenu zbog kršenja zakona i najblaža je kazna koju Agencija može da izrekne.

„Podneskom od 10.11.2017. godine, premijerka je objasnila da nije popisala sve parcele već da je navela sva prava iz ostavinskog rešenja jer je tehnički bilo nemoguće da prijavi sve pojedinačno, zato što forma izveštaja Agencije ne sadrži dovoljan broj polja za unos pojedinačnih parcela. Ostavinskim postupkom, premijerka postaje vlasnik zanemarljivih suvlasničkih udela na velikom broju katastarskih parcela (oko 100 parcela). Ona je tu pojasnila i da zemljište ne koristi ni ona, a ni bilo ko drugi jer je pogođeno efektima erozije i čije tačne granice i poziciju ne zna ni ona“, navode iz premijerkinog kabineta.

Takođe napominju da Brnabićeva nije dobila ovu odluku Agencije za borbu protiv korupcije i da će podneti žalbu „ukoliko je odluka takva da se njoj izriče bilo kakva mera zbog tehničkih nemogućnosti da se unesu svi podaci, jer forma izveštaja Agencije to ne dozvoljava.“

Na sajtu Agencije su trenutno dostupna tri izveštaja o imovini Ane Brnabić, a u poslednjem izveštaju od 22. januara na spisku dotadašnje imovine dodato je da premijerka pored dve kuće i garaže poseduje i zemljište u više katastarskih opština i grobno mesto.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) je krajem 2016. godine objavila da Brnabić, prema podacima tamošnjeg katastra, poseduje zemlju na ostrvu Krk u Hrvatskoj, što nije bilo navedeno u njenom imovinskom kartonu na sajtu Agencije.

Upozorenja za tri gradonačelnika

Agencija je mere upozorenja izrekla i trojici gradonačelnika – Milošu Vučeviću iz Novog Sada, Čedomiru Janjiću iz Zrenjanina i Goranu Cvetanoviću iz Leskovca, funkcionerima Srpske napredne stranke (SNS).

Milošu Vučeviću mera upozorenja izrečena je krajem decembra 2017, a osnov za pokretanje postupka protiv njega bilo је kršenje dva stava zakona koji se odnose na kašnjenje prilikom dostavljanja izveštaja o imovini ali i kašnjenje u dostavljanju izveštaja nakon bitnih promena.

Iste odredbe zakona je povredio i gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić kome je mera upozorenja izrečena krajem oktobra 2017. Ovaj funkcioner je nakon mere upozorenja u novembru dobio i prekršajnu prijavu Agencije za koju je postupak još u toku.

Prvom čoveku Leskovca, Goranu Cvetanoviću, mera upozorenja je izrečena u martu 2017. jer nije na vreme poslao izveštaj o imovini i prihodima. Ovaj funkcioner je već imao jednu meru upozorenja kao i jednu prekršajnu prijavu zbog koje je morao da plati kaznu od 60 hiljada dinara.

Cvetanović se žalio na ovakvu odluku Odboru Agencije, kao drugostepenom organu, koji je deo njegove žalbe uvažio, dok je mera upozorenja potvrđena zbog neprijavljivanja dela imovine – placa u čijem nastavku se nalazi njegova kuća.

Advokatica Jovana Vučković Pejović, koja zastupa Cvetanovića, kaže da je problem nastao zbog toga što je Cvetanović imao neovereni ugovor o kupoprodaji tog placa koji je Agenciji prijavio čim je ugovor overen kod notara.

Na ovakvu odluku Odbora Cvetanović je podneo tužbu Upravnom sudu koja je u toku.

CINS je kontaktirao i preostala dva gradonačelnika, ali do objavljivanja teksta nismo dobili njihov komentar.

Tokom 2017. Agencija je izrekla 52 mere upozorenja protiv funkcionera nakon kontrole izveštaja o imovini i prihodima, a među njima su najviše zakon kršili predsednici opština, čak njih 42. Spisak pogledajte ovde.

Kašnjenje funkcionera u dostavljanju izveštaja o imovini i prihodima po prestanku funkcije jedna je od najčešćih povreda Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Kada utvrdi da postoji sumnja kako su funkcioneri po nekom osnovu prekršili Zakon, Agencija pokreće postupak. Ako prekršaj dokaže, funkcionerima može izreći meru upozorenja, doneti meru javnog objavljivanja da je zakon prekršen ili izreći preporuku za smenu funkcionera.

Ukoliko postoji sumnja da je došlo do ozbiljnijeg prekršaja ili krivičnog dela, Agencija sudovima i tužilaštvima podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odnosno krivične prijave.

Među poznatijim funkcionerima kojima je do sada izrečena mera upozorenja – čak tri puta – nalazi se i gradonačelnik Beograda Siniša Mali: zbog toga što nije prijavio da je preneo upravljačka prava u firmi koju je posedovao, zbog kasnog dostavljanja izveštaja o imovini i prihodima nakon što je postavljen za člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, kao i zbog slanja netačnih i nepotpunih podataka o imovini.