Ajzenhamer: Erdogan je kao jedna karta koja se vadi da pokažemo da mi imamo aletrnativne partnere

„U tom smislu Erdogan je kao jedna karta koja se vadi da pokažemo da mi imamo aletrnativne partnere“, poručio je Ajzenhamer.

Govoreći o odnosima Turske i Srbije, Ajzenhamer je podsetio da su se ti odnosi malo urušili kada je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić zauzeo oštriji stav posle posustajanja trilaterale.

„Međutim, 2016. Vučić daje podršku Erdoganu u noći puča, kada je dobar deo sveta čekao, Srbija je dala podršku i to je doprinelo uspostavljanju ličnih odnosa između Erdogana i Vučića. Odnosi Srbije i Turske počivaju dominantno na ličnim odnosima, a onda i na biznisu koji se širi“, objašnjava Ajzenhamer.

„Erdogan uzima spoljnu politiku u svoje ruke i svi dobri odnosi sa inostranim parnerima su uspostavljeni na ličnoj liniji“, dodao je.

Kako je rekao, i Vučić i Erdogan imaju autoritarnu crtu vladanja.

„To je jedan lubrikant za dobre odnose među njima i to je na Balkanu postalo opšte mesto, svaki lider ima takav manir vladanja. Šta će ostati na duže staze kada se ti akteri promene, a ondosi ne mogu da se drže na tananoj liniji. Erdogana čekaju izbori, suočava se ozbiljnim izazovima. Ukoliko opozicija odluči da mu protivkandidat bude gradonačelnik Istanbula, imaće uspešnog protvnika“, rekao je docent na Fakultetu bezbednosti.

Na pitanje šta traži Erdogan na Zapadnom Balkanu, Ajzenhamer odgovara da bi za zemlju poput Turske bilo neozbiljno da ne iskoristi priliku.

„Srbija je stvorila uslove za turske kompanije i to je veoma povoljno, trgovinska razmena raste i to je pozitivno. Biznis jako lepo udara temelje nekim drugačijim političkim odnosima. Ti politički odnosi su nešto čemu Turska teži. Balkan koji ponovo gori bi bio Balkan koji bi ugrožavao Tursku. Pored toga, Balkan je predvorje Evrope“, kaže Ajzenhamer.

Navodi da probleme na Balkanu Turska pokušava da rešava šargarepom, a ne štapom i dodaje da Erdogan dolazi sa porukom koja je obećanje ekonomskog prosperiteta.

„Što se tiče potencijala, oslanja se na harizmu, ima veći uticaj na BiH, bošnjačko biračko telo je vezano za Tursku i sluša poruke iz Istanbula i ankare. Erdogan ima čime da pritisne političare iz BiH koji se ne ponašaju u skladu sa njegovom vizijom. Na Kosovu je manji manevarski prostor, uložila je Turska u infrastrukturu, involvirana je u obuku bezbednosnih snaga, ali to sve nije ucenjivački kapital. Posmatrajte to i kao kampanju Erdogana za kućne potrebe“, rekao je.

Ajzenhamer navodi da u regionu postoji nezadovoljstvo zbog sporosti evrointegracija i dodaje da Evropa sporo izlazi na kraj sa pojedinim problemima.

„I dalje se EU percipira kao željeni cilj, ali do njega ćemo teško doći. Da li mi iskreno verujemo da je Turska alternativa ili su to Kina i Rusija. Naše oslanjanje na Kinu kao državu koja je novi pretendent na svetskog lidera ima veću težinu. Glavni instrument ruskog uticaja ovde je sentiment naroda. Turska nam je važan ekonomski partner, a Kina je neko gde Beograd ne percipira ništa kao pretnju“, objasnio je.

Kako kaže, Kina i Rusija brinu EU na ovim prostorima, dok Turska ima drugačiji ugled.

„Vidite kako Erdogan rešava ukrajinsku krizu, to je jedno fantastično sedenje na dve stolice. Dok priča da je medijator, turski dronovi imaju ulogu u ukrajinskim pobedama. To je balansiranje koje Putin mora da prihvati, jer mu Turska treba i kao ovakav polusaveznik“, kaže Ajeznhamer.