Akademik Kostić: Nikada mi nije bio san da imam lamborginija

„Nećemo bahatost koja nas vređa. Nikada mi nije bio san da imam lamborginija, ali me vređa da mi lamborgini prepreči put na koji ja imam pravo, jer je to slobodan put“, istakao je Kostić.

Kaže da bi najveći domet ovih izbora bio kada bi građani shvatili da njihov glas ima smisla, da njihov angažman ima smisla i da se vredi boriti za normalnu Srbiju.

On je procenjujući neurološku dijagnozu našeg društva rekao da je to – ataksija.

„Teško je i nije stručno prihvatiljivo davati masovne dijagnoze. Ali, kada je neurološka sfera u pitanju, ja bih to nazvao ataksijom. Ona se javlja kod oštećenja malo mozga, i dolazi do jedne vrste poremećaja vremenske i prostorne integracije, pokreta, kognicije, pa čak i afektiviteta. Nesklad u vremenu i prostoru svega onog što nam se događa. Ili kasnimo, ili nešto preuranjeno činimo. Sve je kod nas u nekoj vrsti ekstrema“, rekao je Kostić.

On je naveo da postoji u eksperimentalnoj psihijatriji model koji se prepisuje za depresiju kod čoveka, i to se zove naučna bespomoćnost, koja traje već jako dugo.

„To je stanje koje je gajeno, to nije stanje koje se spontano razvilo“, ističe Kostić.

Govoreći o razlozima da se priključi proGlasu, kaže da je osnovna njegova ideja došla spontano, od ljudi koji čak nisu ni bliski prijatelji.

„Oni se poštuju, i u nekim razgovorima smo se sasvim slučajno sretali na građanskim protestima, i razgovarali šta bi možda mogli da učinimo… Onda smo se dogovarali koji su to dalji ljudi koji bi mogli da se pridruže, a ima ih mnogo više od 14, da naprave ProGlas, za koji koliko god zvučalo patetično – mi smo smo inicijatori. Svako ko je potpisao je nosilac tog Proglasa“, kazao je gost N1.

Za ljude koji su potpisali kaže da su oni tako poručili „da im nije dobro“ i da su „zabrinuti“.

„Ja mislim da su oni svi hteli da kažu: ‘Ljudi, pa i mi se brinemo’. Ubeđen sam da je u meri u kojoj je moguće neke stvari uzmemo u svoje ruke“, kazao je Kostić.

Na pitanje koji su mu lični motivi da pristupi ProGlasu, odgovara: „Imam tri unuka i dve unuke. To su pet osnovnih razloga… To mi je bio motiv. Želeo bih da oni ovde žive, i da žele da ovde žive. Nemam ja drugi važniji razlog od toga. A koji je preduslov da oni ostanu ovde? Pa, normalnost“, napominje Kostić.

Dodaje da pokušava da ohrabri ljude koji se plaše, da im poruči da nije sve izgubljeno, kao i da se „nekom vrstom reakcije ipak može krenuti dalje“.

Poziva građane da na predstojećim izborima izađu na glasanje i da glasaju po svom izboru.

Smatra da se u našoj zemlji vlast plaši naroda i da je od 2015. godine javno napadan u nekoliko navrata, pa čak i zbog intervjua koji nije dao, odnosno reči koje nije izgovorio.

Opisujući izbornu kampanju u SANU, rekao je da je bila „ogavna“, kao i da je u njoj rečeno toliko toga da je došlo do nivoa koji je zahtevao kafansku tuču. Dodaje da je bila „ogavna“ i „jeziva“.

Odbacio je optužbe da predstavlja deo naše elite, podseća da tako nešto nije nikada rekao, kao i da je „bliži seljaku nego političkoj eliti“.

Kaže da napadi na inicijatore ProGlasa predstavljaju napade na nekog „ko nije u kolu“, i da akademici nemaju druge motive kada su potpisali peticiju, sem iskrene želje da se nešto promeni u državi.

„To su ljudi koji ne traže ništa i koje teško da ih možete potkupiti, a koji hoće da kažu svoje mišljenje. Sa takvim ljudima vi nemate instrumente manipulacije“, podvukao je Kostić i dodao da je želja inicijatora – normalnost.

„Nećemo da Beograd bude okupiran grad ako se igra neka utakmica u kojoj 11 momaka gaćama trči za loptom protoiv drugih 11. Nećemo ucene i nećemo Skupštinu kakvu imamo. Hoćemo parlamentarni dijalog i ekonomsku jednakost. Nećemo ovu vrstu raslojavanja. Nećemo bahatost kuju nas vređa. Nikada mi nije bio san da imam lamborginija, ali me vređa da mi lamborgini prepreči put na koji ja imam pravo, jer je to slobodan put“, ukazuje sagovornik N1.

Konstatuje da živimo u zemlji bez raspleta, kao i da izbori treba da budu „ponovljiva rabota“.

„Želeli smo da podignemo svest kod građana, bez obzira kako će glasati. Da je promena moguća i da je to što će građani uraditi važno. Taj jedan jedini glas je odlučujući, čak i kada je razlika dvostruka“, naglasio je Kostić.

Nada se da će doći do podele vlasti, kao i da oni koji sada vode zemlju neće na ovaj način da nastave to da rade.

„Ako ne, idemo u susret nečemu što će izmaći kontroli, što ja ne bih voleo. Naravno nisam više sklon revolucijama, odnosno što će izmaći kontroli nekakve demokratske procedure“, kaže Kostić.

Još uvek stoji na stavu da je Srbija podeljena zemlja, i boji se da se „inicijalna energija nasilja i agresije koja se pojavila na ovim prostorima na kraju u nesrećnoj srbiji ne sunovrati među nas same“.