Akademik Zoran Popović: Srbija ne treba da se brine o nuklearnoj politici zemlje, jer ta politika ne postoji

Popović je podsetio na ambicije nekadašnje FNR Jugoslavije za nuklearni program, kada je bila među 11 zemalja u svetu koje su posle Drugog svetskog rata počela istraživanja u oblasti nuklearnih nauka.

Zemlja je bila siromašna, nije imala tešku industriju, niti nephodne količine uranijuma za proizvodnju nuklearnnog oružja, zbog čega se preorijentisala na nuklearna istraživanja i tehnologija za mirnodopske svrhe, rekao je Popović.

On je, govoreći o Nuklearnim objektima Srbije (NOS), rekao da se ne zna ko brine o toj ustanovi, jer ga jedno ministarstvo finansira, a u nadležnosti je drugog.

Zamolio sam ministarku da bi odgovori na pitanja oko istraživanja u oblasti nuklearne enrgije, a ona je odgovorila da je to napisano da bi se pokrile aktvinost NOS, a da se ništa drugo ne planira, niti finansira, rekao je Popović o razgovorima sa predstavnicima Vlade Srbije.

Trebalo bi da se uspostavi zajednička kontrola nad NOS, koje bi sprovodila ministarstva prosvete, privrede, zaštite životne sredine i Direktorata za nuklearnu sigurnost i bezbednost, rekao je Popović.

On je naveo kako bi danas koštalo oko 70 miliona dolara da se kupi reaktor za mirnodopske svrhe, dok bi izgradnja novog instituta koštala oko 150 miliona dolara.

Akademik Slobodan Vukosavić upozorio je da se količine uglja kojima Srbija raspolaže u Kolubarskom basenu i Kostolcu iscrpljuju, a njihov kvalitet opada.

Potrebno je naći zamenske izvore, a toliko promovisane solarne i vetroelektarne sa svojim baterijama postale su novi rizik po životnu sredinu, dok i sama Evropska unija, koja 60 odsto svojih energetskih izvora dobija iz biomase, sagledava to kao problematično sa stanovišta životne sredine.

Mi smo od izvoznika električne energije ušli u ulogu uvoznika, upozorio je Vukosavić.

Za novce koji su utrošeni za uvoz struje, mogla je biti napravljena jedna termoelektrana, dodao je on.

Na srednji rok da se pomognemo pametnom energijom sunca i vetra, za proizvodnju ekološki prihvatljivih goriva, ali na duži rok moramo da smislimo neka pametna rešenja, a jedan od kandidata su nuklearne elektrane, istakao je on.

U proteklim godinama odlučivanje o srpskoj energetici bilo je pod snažnim uticajem energetske politike i interesa vodećih zemalja zapadne Evrope, po ugledu na strategije usklađene sa specifičnostima njihove energetike, industrije i geopolitičkog položaja, ocenjeno je u uvodnom dokumentu za skup o energetici.

Zbog neodgovarajućih investicija, neutemeljenih očekivanja u pogledu zamenskih izvora i nedovoljne kompetentnosti u pogledu donošenja odluka, u tom tekstu je ukazano da su ključni proizvodni kapaciteti u dobroj meri zapušteni, što je dovelo Srbiju, kao tradicionalnog izvoznika električne energije, u stanje u kojem je tokom prošle zime uvozila oko 25 odsto neophodne električne energije.

Neodgovarajući rad ugljenokopa i termoelektrana smanjio je proizvodnju termoelektrana na ugalj na svega 60 odsto uobičajene.

Odbor SANU za energetiku smatra da je od interesa osvetliti prirodu procesa koji se odvijaju u nuklearnim reaktorima, sa ciljem da se procene materijalni bilans – gorivo, otpad, potrebe za vodom, prostorom, zaštitom, cena gradnje, operativni troškovi, životni vek, isporuka opreme i goriva, mogućnosti sinergije s obnovljivim izvorima, mogućnosti zamene parnih kotlova u postojećim TE na ugalj, dekomisija i sigurnosni rizici.