„Ako dođe do eskalacije u Ukrajini, od Srbije će se tražiti da odluči kojoj strani pripada“ (VIDEO)

Iz tog razloga, tema Danasovog podkasta bila je istinitost ovih tvrdnji, ali i pozicija Srbije u nesuglasicama Istoka i Zapada.

Autor Danasovog podkasta Vladimir Maričić razgovarao je sa Dragoslavom Rašetom, istraživačem iz organizacije “Novi treći put” i Boškom Jakšićem, novinarom i spoljnopolitičkim komentatorom o tome koliko je realna scenario o raspoređivanju „Iskandera“ u Srbiji.

– Vest mi deluje provokativno, ali ne i realno. Potpuno se uklapa u ambijent razmene raznih optužbi između Istoka i Zapada. Od Ministarstva odbrane smo dobili jasan demanti da nikakve rakete nisu raspoređene na teritoriji Srbije niti postoji takva namera. Autori te informacije su verovatno bili svesni da je to na neki način pokušaj uvlačenja Srbije u veliku ukrajinsku igru. Ali Srbija shvata koja bi to bila opasnost i koliko bi se time svrstala na jednu stranu u situaciji u kojoj zvaničnici u Beogradu izbegavaju da učine – što smatram da je dobro”, objašnjava Jakšić uz opasku da i nije na Srbiji da odlučuje o odnosima Istoka i Zapada.

Dragoslav Rašeta saglasan je sa Jakšićem da ne postoji ni želja ni interes Srbije da ima takve projektile na svojoj teritoriji.

“Rusija poseduje oko 40 sistema koji su taktički raspoređeni. Čak i manje naoružanje koje ne remeti balans moći na Balkanu, a koje je stizalo iz Rusije, naišlo je na oštre osude Zapada. Sada kad je napeta atmosfera, čak i kada bi ruski avioni krenuli ka Srbiji, veoma su male šanse da bi sleteli. Portal sa kojeg je preneta informacija pokušava da pokaže da Rusija može da se pita o sudbini sveta, a portal zapravo kontroliše vlast”, sugeriše Rašeta.

Kada bi bile rakete instalirane na teritoriji Srbije područje koje bi mogle da zahvate jeste od evropskog dela Turske pa do zemalja Centralne Evrope, ukazuju sagovornici.

“Njihov domet je otprilike 500 kilometara, s tim što postoji mogućnost da se ti sistemi pretvore da budu između 500 i 1.500 kilometara. Takođe, mogu da nose i bojeve i nuklearne glave što predstavlja najveći problem”, pojašnjava Rašeta.

Na pitanja autora podkasta da li je inicijativa Otvoreni Balkan tu da se zamaskira ulazak u Evropsku uniju i da li se Srbija opredelila za dva stuba spoljne politike – Rusiju i Kinu, sagovornici su istakli da se Srbija još uvek oslanja na takozvana četiri stuba.

“Bez obzira na intenzitet veza koje se neguju na relaciji Beograd – Moskva i Beograd – Peking, ipak to nisu jedina dva stuba srpske spoljne politike. Poslednjih godina je zaokret prema Istoku uočljiviji nego u prethodna vremena, ali nominalno je i dalje strateško opredeljenje Srbije prema Evropskoj uniji. U poslednje vreme su popravljeni donosi sa SAD, tako da se vraćamo na četiri stolice”, tvrdi Jakšić uz opasku da je jasno da Beograd pokušava da lavira između Istoka i Zapada u meri koja nekad plaća cenu češće na Zapadu nego na Istoku.

“Politika četiri stuba koja postoji još od administracije Borisa Tadića i koja se nastavila sada, možemo da vidimo njene vrline kao na primer Srbija je jedna od retkih zemalja koja je imala vakcine i sa Istoka i sa Zapada, ali u slučaju krize ta četiri stiba postaju četiri kamena na leđima gde se prostor za političko manervisanje sužava”, kaže Rašeta.

Mišljenja je da je balansiranje između Istoka i Zapada veoma teško, naročito kada su tenzije na visokom nivou.

“Ako dođe do nekih većih eskalacija, od Srbije će se tražiti da odluči kojoj strani pripada. Tada pokušaj neutralnosti neće biti moguć”, upozorava on.

Sa druge strane, Jakšić je ubeđenja da je više reč o psihološkom ratu uz angažovanje većeg broja vojnika i vojne tehnike.

“Više se čini da je pritisak na tome da se sačuva Donbas ovakav kakav jeste, pod snažnim uticajem Moskve, jer to omogućava kanal za uticaj na zvaničnu politiku Kijeva”, predočava Jakšić.

On kaže da u takvoj raspodeli Donbas podseća na Republiku Srpsku – da on blokira centralne vlasti u Kijevu da intenzivnije rade na učlanjenju u NATO na jednak način kao što Republika Srpska blokira federaciju u Sarajevu da BIH ne pristupu NATO-u.

Rašeta je ipak mišljenja da je status quo uzrokovao da Rusija nema više uticaj na ukrajinsku spoljnu politiku.

“Ne bih se složio da Americi ovo odgovara, kao glavna NATO sila u slučaju prevelike eskalacije moraće da reaguje”, primećuje on.

Sagovornici smatraju da Srbija treba da ima u vidu da se ne govori o stabilizaciji međunarodnih odnosa već o rastu potencijalnih opasnosti.

Više o odnosima Srbije i Rusije, Srbije i Kine kao i prognozama vezanim za Ukrajinsku krizu slušajte u Danasovom podkastu.

Ruski predsednik Vladimir Putin podržaće reakciju Rusije na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama u odgovarajućem trenutku, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Španski list „Pais“ u osvrtu kaže da je Zapad suočen s „velikom Putinovom igrom“, jer „ruski predsednik više ne može da uzmakne ako ne dobije rešenje s osetnim zadovoljenjem njegovih zahteva, budući da bi ga to veoma koštalo i na unutrašnjoj i medjunarodnoj pozornici“.

Nemački kancelar ONemački kancelar Olaf Šolc upozorio je danas da bi ruska invazija na Ukrajinu imala „dalekosežne i teške posledice“ i naveo kako je spreman u svakom trenutku da donese odluku o sankcijama Rusiji. Olaf Šolc (Scholz) danas putuje u Kijev u nastavku diplomatskih napora Zapada za smirivanje rusko-ukrajinskih tenzija.

Ambasador Srbije u Ukrajini Aca Jovanović rekao je za N1 da, prema procenama ambasade u Ukrajini, boravi oko 300 državljana Republike Srbije od kojih je, procenjuje se, oko 100 u Kijevu. Jovanović je rekao da se građani javljaju ambasadi i interesuju, kao i da su neki već ranije, pre odluke o preporukama napustili Ukrajinu. On kaže da ne treba dizati paniku, ali da se treba ponašati u skadu sa situacijom.

Dok ukrajinska kriza i forsirani strah od ruske invazije iz dana u dan pumpaju cene sirove nafte na svetskom tržištu, akcije na azijskim i evropskim berzama padaju, što je posledica zabrinutosti ulagača zbog jačanja napetosti između SAD i Rusije, piše sajt Energija Balkana pozivajući se na izveštaje svetskih agencija.