– U ovom trenutku ne izgleda realno da će Srbija dobiti status kandidata bez deblokade SSP, ali ukoliko Evropa nađe u tome neki interes naći će i rešenje. Veliki broj članica smatra da je Srbija zrela za podnošenje kandidature i za status kandidata. Tu sad postoji razlika u shvatanjima procedure, koji su to koraci ili međukoraci za priznavanje onoga šta je Srbija uradila do sada, smatra Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, u razgovoru za Danas.
Da li je kraj godine najpovoljniji trenutak za Srbiju da podnese kandidaturu za članstvo u EU i zašto?
– U dinamici političkih zbivanja u Srbiji od 2000. naovamo, zrelo je vreme da se zahtev za kandidaturu postavi. U političkoj eliti postoji konsenzus da je Srbija mnogo toga učinila. Izabrana je proevropska vlada, isporučen je Radovan Karadžić. Preostale haške obaveze su ostale kao ključan međaš. Mnogi ističu da je važno održati dinamiku integracionog procesa i da je zato važno postaviti kandidaturu. Srbija je pokazala da ima političku volju da završi hašku obavezu, a SAD su rekle da vlasti u Beogradu u potpunosti sarađuju s tim sudom. Ipak, glavni haški tužilac Serž Bramerc tu reč još nije iskoristio. Znamo da Holandija još ne daje zeleno svetlo, ali velika većina zemalja smatra da bi trebalo da napravimo taj korak. Srbija je ohrabrena da ide dalje. Važno je istaći da država sve radi u tesnoj saradnji s Evropskom komisijom i sa Švedskom, zemljom predsedavajućom EU. Mislim da se već razgovara sa Španijom, koja će od 1. januara zameniti Švedsku, i sa svim pojedinačnim zemljama.
Koja bi bila povratna informacija iz Brisela posle podnošenja kandidature?
– Nju već imamo. Veliki broj članica smatra da je Srbija zrela za podnošenje kandidature i za status kandidata. Tu je sad razlika u shvatanjima procedure, koji su to koraci ili međukoraci za priznavanje onoga što je Beograd uradio do sada.
Šta Srbija dobija podnošenjem kandidature, osim marketinga ovdašnjih političara i priče da je to važan korak? Da li postoji realna mogućnost da aplikacija bude stavljena u fioku dok SSP ne bude odblokiran, jer EU nema obavezu da je odmah razmatra i dodeli Srbiji status kandidata?
– Ukoliko bi Ratko Mladić bio uhapšen danas, više ne bismo raspravljali o svim ovim pitanjima i Srbija bi sutra već mogla da podnese kandidaturu. S obzirom na to da jednostrano primenjuje SSP, dobila bi status kandidata na sledećem sastanku. Srbija je, uprkos tome što nije podnela kandidaturu, već veoma mnogo toga uradila što joj omogućuje da, kad trenutak odmrzavanja SSP-a dođe, sve bude brzo završeno.
Odmrzavanje SSP-a podrazumeva hapšenje Ratka Mladića, jer na tome insistira Holandija?
– Ne isključivo hapšenje. Ako tužilac Bramerc kaže da Srbija sarađuje u potpunosti, to bi bio argument za Holandiju da pristane na deblokadu SSP-a. To se može dogoditi u dva stepena. Na primer, Evropa može da prizna to što smo do sada učinili kao jednu međustepenicu do kandidature. Mogući su razni scenariji, nije sve striktno zapisano.
Zar je moguć presedan, odnosno zanemarivanje jednog od zaključaka Evropskog saveta iz decembra 2006. da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da preskaču korake u integracijama?
– Reč presedan nije srećno upotrebljena. Kada sam pominjao presedan prošle nedelje, više sam mislio na to da će se naći neko rešenje koje odgovara pravilima EU, s nekoliko međukoraka, koji će biti u skladu s tim što Švedska želi da učini i s atmosferom u zemljama članicama, a to je da je važno da Srbija pravi korake, a ne da joj se sve poklanja na srebrnom tanjiru.
Da li je moguće da Srbija dobije status kandidata iako se ne primenjuje SSP, odnosno dok se ne uhapsi Ratko Mladić?
– U ovom trenutku to ne izgleda realno, ali ko zna. Evropa postoji više od 50 godina i stvarana je kroz niz malih i velikih institucionalnih koraka i nalaženjem kompromisa. Evropa je veoma inovativna i ukoliko nađe u tome neki interes, naći će i rešenje
Važno da se svakog dana oseća pomak
Šta nam garantuje da se proces usvajanja kandidature neće odužiti?
– To je stvar zemalja članica i njihovih vlada. Ništa nam ne garantuje da aplikacija neće stajati u fioci. Sve zavisi od nas da li ćemo ispuniti obaveze i da li će tužilac Bramerc najzad da kaže da u potpunosti sarađujemo s Haškim sudom, nakon što su to već mnogi rekli. Srbija bi slanjem kandidature napravila važan politički korak i znak koji nije samo simbolički. Posle dobijanja Studije o izvodljivosti, ulaska u pregovore o SSP-u i potpisa na taj dokument, kao i ispunjavanja skoro svih haških obaveza, ovo je jedan u nizu koraka kojim održavamo dinamiku u procesu integracija. To je važna političko-psihološka situacija u kojoj je bitno da se svakog dana oseća pomak bar za milimetar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
