“Ako Srbija ne popravi izborne uslove suspendovati EU fondove”: Usaglašen tekst rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji

U tekstu rezolucije koji bi još mogao da se promeni pre očekivanog usvajanja u četvrtak 8. februara, evroparlamentarci navode da očekuju konačni izveštaj OEBS/ODIHR-a o izborima i pozivaju Srbiju na primenu preporuka ove institucije i Venecijanske komisije, znatno pre narednih izbora.

U usaglašenoj verziji rezolucije, u koju je RTS imao uvid, Evropski parlament poziva na nezavisnu istragu koju bi sproveli „respektabilni međunarodni eksperti i institucije, kako bi ispitali neregularnosti na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, a posebno u izborima za Grad Beograd“, jer, kako se navodi, „neke tvrdnje koje se odnose na organizovanu migraciju birača izlaze iz okvira koje pokriva izveštaj OEBS-a i ODIHIR-a“.

EP podržava i brzo slanje „ad hok misije za utvrđivanje činjenica“ u Srbiju, uz samo učešće EP-a.

Evropski parlament naglašava da „pregovori sa Srbijom mogu da se nastave samo kada zemlja napravi značajan napredak u reformama, ali i u potpunosti sprovede preporuke OEBS-a i Venecijanske komisije o izbornim uslovima“.

Rezolucija poziva Evropsku komisiju i zemlje članice da primene „stroge uslove i smesta sprovedu reviziju predpristupnih IPA fondova upućenih Srbiji, kao i drugih finansijskih instrumenata“.

„Ako Srbija ne popravi izborne uslove, ili ako istraga pokaže direktnu umešanost srpskih vlasti u izbornu prevaru, EU fondovi treba da budu suspendovani, zbog grubog kršenja vladavine prava u slučaju izbora“, navode poslanici.

Ističu i da žale što navodni „parlamentarni i lokalni izbori odstupaju od međunarodnih standarda, zbog sistematske zloupotrebe medija i institucija od strane aktuelnih vlasti, a zbog čega se izbori ne mogu smatrati slobodnim i poštenim“.

Izborni dan je, prema ocenama posmatrača, protekao glatko, ali je „bio obeležen brojnim proceduralnim nedostacimaa (slučajevi grupnog glasanja, narušavanje tajnosti i drugim nepravilnostima)“, zbog čega EU parlamentarci ocenjuju da je reč o praksi koja je „daleko ispod standarda za kandidatsku zemlju“.

Rezolucijom se podseća da je „odgovarajuće funkcionisanje demokratskih institucija“ u središtu procesa pristupanja EU.

Tekst rezolucije sa „ozbiljnom zabrinutošću konstatuje“ da su „brojni međunarodni i domaći posmatrači prikupili brojne dokaze o nezakonitim radnjama tokom, i pre, izbornog dana, a koji su uticali na rezultate i kritično se odrazili na gradske izbore u Beogradu, ugorožavajući i legitimitet izbora za parlament“.

Evropski parlament u predlogu rezolucije zahteva od Evropske komisije da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju koja bi trebalo da proceni situaciju u vezi sa izborima i postizbornim perioidom.

„Misija treba da pomogne stvaranje uslova za neophodni društveni dijalog koji bi obnovio poverenje javnosti u institucije, kao i da proceni sistemske probleme vladavine prava, sledeći primer ‘Pribeovog izveštaja’ o vladavini prava u Severnoj Makedoniji“, navodi se u tekstu rezolucije.

EP žali izostanak „institucionalnog odgovora“ na ozbiljne sumnje o „umešanosti aktuelne vlasti u izborne manipulacije i zloupotrebe, što podstiče nekažnjivost i mogući nastavak takve prakse“.

Ako bude omogućeno da se takve aktivnosti nastave bez posledica, to će imati negativan uticaj i nastaviće da podriva demokratiju, poverenje u institucije i izborni proces, blokirajući demokratski sistem i EU integraciju, navode parlamentarci, ističući i da neke neregularnosti „potencijalno predstavljaju kršenje zakona i Ustava Srbije“.

Evropski parlament žali i zbog izostanka rezultata u procesuiranju i kažnjavanju krivičnih dela, kao što su „manipulacija biračkim spiskom; pritisak i zastrašivanje birača; pritisak i zastrašivanje izbornih kandidata; zloupotreba podataka o građanima i drugo“.

Rezolucija poziva srpske vlasti da istraže i procesuiraju odgovorne za krivična dela tokom i posle izbora, uključujući i napade na studente.

Osuđuju se i, kako se navodi, „orkestrirani napadi državnih zvaničnika na posmatrače izbora, kao i članove Evropskog parlamenta“ i poziva se na konstruktivan razgovor, uz uvažavanje i međusobno poštovanje u demokratskom procesu.

Izražava se zabrinutost što Srbija nije primenila ranije preporuke OEBS/ODIHR o ključnim pitanjima izbornog procesa i pozivaju vlasti da u potpunosti primene sve preporuke, konstatujući da su „selektivno pripremljeni neki amandmani na osnovu ranijih preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije u oblasti finansiranja izborne kampanje“.

Parlament očekuje konačni izveštaj OEBS/ODIHR-a o izborima i poziva na primenu preporuke ove institucije i Venecijanske komisije iz decembra 2022., koja se odnosi na pristup kandidata medijima, finansiranje kampanje, mere protiv pritiska na birače, zloupotrebe administrativnih resursa.

„Sve to treba učiniti znatno pre sledećih izbora kako bi se sprečile nove neregularnosti i obezbedilo demokratsko funkcionisanje zemlje“, navode EU parlamentarci.
Evropski poslanici osuđuju „odsustvo pluralizma u medijima tokom kampanje, dezinformacije i neetičko i pristrasno izveštavanje u korist vlasti“.

Konstatuju da je „veliki broj medija pod kontrolom vlade, što stvara neravnopravne uslove tokom kampanje“.

Kritikuju i „ogromno medijsko prisustvo predsednika Srbije tokom kampanje, koje je izbrisalo razliku između institucije predsednika, države i partije na vlasti“.

Osuđuju se i, kako kažu, „neosnovane tvrdnje vlasti da su zemlje EU uključene u organizaciju protesta u Srbiji“.

U tekstu se navodi da parlament „žali zbog manjka glasne kritike od strane Evropske komisije, posebno komesara za proširenje, uprokos brojnim tvrdnjama o izbornoj prevari“.

Tekst poziva i EU da učestvuje u internom dijalogu u Srbiji, između vlasti i opozicije, kako bi se prevazišla sadašnja klima duboke političke polarizacije i navodi da je EP najpogodnija institucija za tu ulogu.

Rezolucija će biti prosleđena Evropskoj komisiji, predsedniku Evropskog saveta, visokom predstavniku Žozepu Borelju, zemljama članicama EU, kao i drugim međunarodnim institucijama.

Rezolucije EP-a nemaju obavezujuću snagu, ali predstavljaju izraz političke volje jedne od tri najvažnije institucije EU.