Ako Srbija želi da ide ka Uniji i dobija pare iz fondova, neće moći da izbegne sprovođenje sporazuma sa Kosovom

Na pitanje kako komentariše Vučićevo insistiranje na tome da u Ohridu ništa nije potpisao, odnosno u kom smislu se određuje obavezujuću karakter, imajući u vidui zjave međunarodnih zvaničnika koji kažu da su se dve strane saglasile i postigle dogovor, sagovornik Danasa podseća na primer iz 2013. godine.

– Primera radi, 2013. godine Ivica Dačić je parafirao Briselski sporazum, dodajući napomenu: „Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke“. Vašingtonski sporazum se sastojao od dva različita dokumenta, srpsku verziju je potpisao Vučić a kosovsku Hoti. Formalni nedostatak potpisa kasnije nije uticao na implementaciju preuzetih obaveza – ističe on.

U ovom slučaju, dodaje, obe strane su se saglasile oko teksta sporazuma i aneksa o njegovoj implementaciji.

– U slučaju Srbije odredbe iz ovih dokumenata biće uvrštene u proces pregovora o članstvu u EU u okviru poglavlja 35, čime se dalji proces u integracijama direktno vezuje za implementaciju sporazuma o normalizaciji sa Kosovom. Drugim rečima, ukoliko Srbija želi da ide ka EU, ona neće moći da izbegne implementaciju ovog sporazuma. Slično je i sa trenutnom poglavljem 35 koje se vezuje za Briselski sporazum, s tim što se sa novom verzijom ovog poglavlja očekuje strožiji mehanizmi praćenja prelaznih merila nego što je to sada slučaj – kaže sagovornik Danasa.

Kada je u pitanju Kosovo, napominje, implementacija će se vezivati za ispunjenje odredbi iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje je Kosovo potpisalo sa EU.

– Svaka derogacija u implementaciji sporazuma će se odražavati na povlačenje sredstava iz IPA fondova, što je takođe novina u odnosu na sadašnje stanje – zaključuje naš sagovornk.