Albahari: Ovogodišnji izveštaj EK o napretku Srbije biće najnegativniji do sada

Poruke poslaničke grupe Socijaldemokrata, druge po brojnosti grupacije u Evropskom parlamentu, o zaustavljanju pregovora sa Srbijom o pridruživanju, razumljive su i očekivane.

One su u skladu sa proklamovanom politikom i stavovima Evropske unije prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

Te reakcije treba ozbiljno shvatiti, jer se topi razumevanje za poziciju Srbije kao jedine evropske zemlje koja nije usaglasila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, ali od stavova evroparlamentaraca biće mnogo značajnije šta na sve to kaže Evropska komisija, smatraju sagovornici Danasa.

Podsetimo, poslanici  grupe Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu osudili su potez srpskog ministarstva spoljnih poslova, NIkole Selakovića oko potpisivanja tehničkog dokumenta, Plana konsultacija, sa Sergejom Lavrovim.

„EU ne može nastaviti pristupne pregovore sa Srbijom ako se ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije. To ćemo reći u predstojećem izveštaju Parlamenta o proširenju“, navele su socijaldemokrate.

Oni su preneli i izjavu poslanika Evropskog parlamenta i izvestioca za novu strategiju proširenja Evropske unije Tonina Picule koji je rekao: “Veoma je razočaravajuće što ovo dolazi iz zemlje koja teži da se pridruži EU”.

Potez Srbije naišao je na osudu širom EU zato što usled gorućeg rata u Ukrajini potpisuje sporazume sa Rusijom i ignoriše pozive da se uvedu sankcije Rusiji. Tako je i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon poručila da je plan saradnje Srbije i Rusije možda signal da se zamrynu pregovori sa EU.

„Ovo je ozbiljan skandal. Usred besnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom. Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru fon Kramon.

Da Socijaldemokrate nisu usamljene u svom stavu u evropskom parlamentu tvrdi i Natan Albahari, poslanik Pokreta slobodnih građana u srpskom parlamentu. On kaže da se i od partnera PSG iz grupe Obnovimo Evropu (Renew Europe) čuju slični glasovi, kao i iz Partije evropskih socijalista.

“Iz diplomatski krugova se, takođe, čuje da će ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije (Progress Report) biti najnegativniji od kada su otvoreni pregovori, a izvesno je da neće biti otvaranja novih klastera ove godine”, objašnjava Albahari i dodaje da u vreme velike polarizacije, pozicija koju Srbija pokušava da ima nije održiva.

Albahari smatra da je Srbija morala mnogo ranije da se pridruži sankcijama protiv Rusije. I to ne zato što je to pritisak iz EU, već zato što je to ispravno vođenje spoljne politike.

“Mi smo i ranije predlagali da se sankcije postepeno uvedu, pogotovo one koje ne bi direktno uticale na privredu Srbije, a u isto vreme pokazali međunarodnoj zajednici da možemo biti pouzdan partner”, navodi sagovornik Danasa.

On podseća da je Vučić po dolasku na vlast sam primetio da nije dobro procenio značaj pada Berlinskog zida. Sad kad imamo događaj istog ranga značaja, on opet ne razume da to što radi odvaja Srbiju od evropske budućnosti i ima dugoročne posledice.

“Niko nam u skorije vreme neće zaboraviti fotografiju Selakovića sa Lavrovom u Njujorku, u danu kada Putin preti nuklearnim oružjem”, ocenjuje Lavrov.

I Dragana Rakić, poslanica Demokratske stranke, u Skupštini Srbije navodi da su poruke poslaničke grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu o zaustavljanju pregovora sa Srbijom o pridruživanju razumljive i očekivane.

One su u skladu sa proklamovanom politikom i stavovima Evropske unije prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

“Mi takav stav evroparlamentaraca naravno ne možemo podržati, jer nije u interesu Srbije da se pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji i formalno zaustave. Kažem formalno zaustave, jer oni su suštinski u zastoju već nekoliko godina i tu nema nikakvog pomaka ni na vidiku“, ističe Rakić.

Prema njenim rečima najveću odgovornost za to snosi sadašnja vlast u Srbiji, čiji konretni postupci nikako nisu u skladu sa proklamovanom politikom evropskih integracija.

“Od početka znamo da to neće ostati neprimećeno i da će i evropskim partnerima biti jasno o čemu je ovde reč. Sadašnja vlast u Srbiji zapravo nema nikakvu politiku i zato upada u problem svaki put kad treba zauzeti politički stav, ili doneti političku odluku. Režim u Srbiji se mnogo bolje snalazi u politikantskim i poslovnim kombinacijama koje pravi sa svima, i na Istoku i na Zapadu, nego u političkim, ideološkim i vrednosnim pitanjima”, navodi poslanica DS.

Ona dodaje da pretpostavlja da je i taj dokument koji su potpisali Selaković i Lavrov deo takvih taktičkih kombinacija i kalkulacija režima.

Zahtev DS je, kako kaže, nastavak i ubrzanje pregovora sa Evropskom unijom i podrška građanima Srbije u borbi za pravnu državu, vladavinu zakona i slobodu medija, odnosno za slobodne i poštene izbore.

“Da smo proletos imali slobodne i poštene izbore, Vučić sada ne bi ni odlučivao o sankcijama Rusiji i svim ostalim pitanjima ovde za koja je zainteresovana i Evropska unija” , izričita je Rakićeva.

Na pitanje mogu li sve glasniji zahtevi evroparlamentaca da dovedu zaista do zaustavljanja pristupnih pregovora Srbije sa EU, Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka odgovara da smo još daleko od tog trenutka.

“Ovo je samo zvaničan stav jedne grupe evroparlamentaraca. Mnogo će biti značajnije šta kaže Evropska komisija. Međutim, u kombinaciji sa jučerašnjom izjavom ambasadora EU i SAD u Srbiji koji su kritikovali potpisivanje memoranduma sa Rusijom, ovo je jasan signal da se Srbiji sužava manevarski prostor za ovakvu spoljnu politiku”, navodi Krstić.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku smatra da reakcije evroparlamentaraca treba ozbiljno shvatiti, jer se topi razumevanje za poziciju Srbije kao jedine evropske zemlje koja nije usaglasila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Što, kako kaže, treba da učini kao država u pristupnom procesu EU, bez obzira na razloge koji su je stavili u takvu poziciju: nerešeno kosovsko pitanje, energetska zavisnost od Rusije i izrazito pro-rusko javno mnjenje koje se oštro protivi uvođenju sankcija Rusiji.

– Dodatno se suzio prostor za vođenje dugogodišnje spoljne politike „ni na Istoku ni na Zapadu“ koja u uslovima ruske agresije na Ukrajinu i odgovora političkog Zapada postaje teško održiva. Kao i uvek do sada, poslanici Evropskog parlamenta su najglasniji u kritici, iako nemaju presudnu ulogu u procesu pristupanja Srbije, niti su rezolucije koje donosi obavezujuće za države članice, navodi Grubješićeva.

Ona smatra da je dokument koji su potpisali šefovi diplomatija Srbje i Rusije, iako izrazito tehničkog, a ne političkog karaktera, doprineo pogoršanju odnosa prema Srbiji, a tome svedoče i očekivane reakcije iz EU i SAD.

“Potpisivanje Plana konsutacija desilo se u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu i očigledno je bilo potrebno Rusiji, a ne Srbiji”, zaključuje Grubješić.