Albanci na jugu i dalje taoci odnosa Beograda i Prištine

Sporazum je doveo i do relaksacije Kopnene zone bezbednosti (KZB) uz administrativnu liniju sa KiM, gde je bilo zabranjeno prisustvo srpskih pripadnika vojske i policije. Šta se promenilo u poslednje dve decenije u ovom regionu u kome pored Albanaca žive i Srbi i Romi, za Danas smo razgovarali sa predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca Ragmijem Mustafom.

Navršilo se dve decenije od postizanja mira na jugu Srbije i Končuljskog sporazuma, a da sem rata ozbiljnijih pomaka na integraciji Albanaca na jugu Srbije nemamo. Zašto?

Albanci u Preševskoj dolini, kao malobrojne zajednice, 2001. godine su verovali u demokratiju i garancije međunarodne zajednice za realizaciju i ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava. Statistički podaci pokazuju da u dve decenije nije bilo značajnih poboljšanja u dve glavne oblasti ciljeva mirovnih sporazuma koje Albanci u dolini imaju sa Srbijom. I dalje su mrtvo slovo na papiru obećana sveobuhvatna integracija Albanaca (njihova kolektivna prava) i društveno-ekonomski razvoj tri opštine. Dakle, s jedne strane, pravni i ustavni okvir ne omogućava neophodno širenje manjinskih prava; s druge strane, takođe nedostaje politička volja da se sprovedu zakoni tamo gde je ona pozitivnija u pogledu ljudskih prava i manjinskih pitanja. Vlada Srbije ne pokazuje političku volju i spremnost za integraciju Albanaca Preševske doline, kao i za reformu ustavno-pravnog okvira, što bi poboljšalo položaj manjina u Srbiji, a posebno Albanaca. Opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa zbog svojih posebnosti, zbog političkih konteksta i istorijskih okolnosti su i dalje marginalizovane zato što prethodne ali i ova Vlada Srbije ne sprovodi tri sporazuma koja je potpisala sa političkim predstavnicima „Doline Preševa“ 2001., 2009. i 2013. godine sa garancijama i u prisustvu međunarodne zajednice. Preševska dolina je i danas talac odnosa Beograda i Prištine. To najbolje pokazuju mere i kontra mere koje su preduzete i iz Republike Kosova kao i Republike Srbije, kojima su najviše bili oštećeni Albanci u Preševskoj dolini.

Kao da vlast u Beogradu svojim arogantnim pakostima, zastave, spomenici, smene direktora Doma zdravlja u Preševu vodi hladni rat protiv Albanaca na teritoriji Srbije?

– Ekstremna centralizacija vlasti prirodno ima za posledicu institucionalnu i socijalnu dezintegraciju. Danas za sve direktore škole na albanskom jeziku, centara za socijalni rad, katastar, poreska i sve druge institucije koje bi trebalo da budu odgovorne građanima su primorano naklonjene centralnoj vlasti. Zato što odluke o razrešenju i postavljenju donose resorni ministri, bez bilo kakvih konsultacija sa lokalnom samoupravom ili nekom političkom partijom. Podsećam vas da je odlukom ministra zdravlja, devetog marta ove godine, pre isteka mandata, razrešen direktor Doma zdravlja u Preševu Driton Salihu, jer je, kako je navedeno u ovoj odluci, pravo osnivanja, pa tako i imenovanja direktora sada prebačeno na Vladu Srbije. U otkazu nema ni jedne rečenice da li je smenjeni direktor loše vodio ili je počinio prekršaje dok je bio na čelu ustanove. Ovakvom neobrazloženom odlukom o razrešenju direktora stvara se utisak da je Salihu nepravedno smenjen i da je razlog smenjivanja njegova nacionalna ili politička pripadnost. Međutim, ovo nije jedini propust koji se u ovom slučaju desio. Ministar je išao dalje pa je posebnom odlukom, istog dana, za v.d. direktora imenovao Bobana Spasića. Bez imalo sumnje u profesionalnost i znanje doktora Spasića, postavlja se pitanje po kojim parametrima u Domu zdravlja u Preševu, opštini gde živi 95 procenata etničkih Albanaca, na čelo zdravstvene ustanove sa 55 lekara od kojih je 50 pripadnika albanske zajednice i samo pet srpske nacionalnosti, izabran jedan od pet, a ne jedan od 50 da bude direktor? Uz sve to, ako uzmete u obzir i stavove ministra Vulina, svakako se stiče utisak kao da se iz Beograda vodi tihi hladni rat prema albanskoj zajednici. Kao da postoji neki tajni plan Vlade protiv građana pripadnika albanske zajednice.

Zaostatak je veliki i može li Srbija brže u evroatlantskim integracijama zanemarujući socijalno i ekonomski ovaj deo zemlje?

– Mislim da ne postoji ozbiljna i iskrena politička volja da se suoče sa prošlošću kao i za izgradnju budućnosti, utemeljena na Evropskim vrednostima, pogotovo kada se radi o ovom regionu koji spada u red najsiromašnijih u Srbiji, a uz to ima i najmlađu populaciju kao što je to slučaj sa Preševom.

Šta osim kritika nudite kao rešenje jer se i sa ovom vlašću, kao i sa nekom budućom, mora razgovarati?

Srbija nije pokazala spremnost da tretira Albance kao svoje državljane. Na kraju, odbila je čak da sprovede „Plan od sedam tačaka“. Prošle godine, 14. jula, Skupština albanskih odbornika Preševske doline (najviše neformalno političko telo, koje predstavlja sve političke subjekte) utvrdila je da bez rešavanja prava Albanaca u Preševskoj dolini, ne može biti prave i stvarne normalizacije odnosa između Kosove i Srbije. Nudili smo ozbiljan dijalog. Rešenje je u dijalogu u kome nije isključeno i rešenje problema u Preševskoj dolini. Tražimo sveobuhvatnost za ravnopravnost. Ravnopravnost za rešenje. Rešenje za mir, sveobuhvatni mir. Ali, budući da smo u stvari isključeni iz dijaloga sa Vladom Srbije i s obzirom da je niz albanskih problema Preševske doline sastavni deo kosovsko-srpskog konteksta, duboko smo uvereni da bi pitanje Preševske doline trebalo da bude tema za pregovaračkim stolom o mogućem konačnom sporazumu između Prištine i Beograda. Uključivanje pitanja Preševske doline u zaključni sporazum je garancija trajnog mira.

Šta vam smeta u odnosu nove vlasti u Prištini, ali i Tirani kada je u pitanju položaj albanske zajednice na jugu Srbije?

Postoji niz pitanja koja smo pokrenuli i u Tirani i u Prištini. Stvaranje klime zasnovane na evropskim vrednostima koja se bavi slobodom, jednakošću i pravdom jeste cilj. Prostor u kome je svima priznato pravo da budu različiti i u tom kontekstu da se preduzmu neophodne mere kako diplomatske, ekonomske i posebno u okviru jedinstvenih standarda tretmana individualnih i kolektivnih prava. Sa posebnim fokusom na tri opštine u Preševskoj dolini.

Koje su mere neophodne, a da se to ne dešava pod pritiskom zemalja EU, SAD i Velike Britanije, da se stane na put hladnoratovskoj atmosferi na jugu Srbije koju ne vide samo neupućeni?

Dok postoji latentni sukob, postoji rizik za budućnost. Na Balkanu moraju da se postave jedinstveni standardi za postupanje sa nacionalnim zajednicama. Stanje nesigurnosti, strah izazvan upotrebom govora mržnje, izražavanje ksenofobije, netolerancije i rasizma nekih predstavnika državnih institucija Srbije u odnosu prema Albancima i nedavni akti provokacije koji narušavaju dostojanstvo albanske zajednice izazivaju visoke tenzije. Izražavam ogorčenje i zabrinutost zbog kukavičkih postupaka i izazivanja tenzija. Neprihvatljivo je podsticanje nesigurnosti, straha, prezira i potčinjavanja Albanaca, posebno u Preševskoj dolini. Bilo bi omalovažavanje da se poslednji slučajevi provokacija tretiraju kao pojedinačni izrazi mržnje. Oni su proizvod trenutnog sistema u Srbiji i posledica rastućeg ksenofobičnog diskursa protiv manjina, posebno protiv Albanaca od strane političara, medija i ministara sa javnim uticajem u Srbiji. Ne možemo očekivati reakcije državnih institucija, koje se ponose javnim vređanjem nacionalnih manjina i koje neprestano hrane ksenofobni i albanofobni diskurs, kao što je to slučaj sa istupima ministra Aleksandra Vulina. Posledica ovakvog odnosa državnih zvaničnika prema pripadnicima manjina koje žive u Srbiji, posebno prema Albancima, je njihov trenutni diskriminatorski položaj koji doprinosi teškom položaju nacionalnih manjina. Pozvali smo predstavnike međunarodne zajednice da pažljivo nadgledaju situaciju i reaguju na zvanični Beograd kako bi se sprečili novi slučajevi ponižavanja i provokacija.