Albanci sa juga možda neće u Skupštinu Srbije

On očekuje „koaliciju Albanaca Preševske doline za parlamentarne izbore“, ali nije mogao da navede koje će od šest albanskih partija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe činiti taj izborni savez. „Bez koalicije možemo ostati bez poslaničkog mandata u republičkoj skupštini, što bi bilo loše po sve Albance na jugu Srbije“, upozorava Haljimi.

Predstavnici drugih političkih partija Albanaca još su skeptičniji po ovom pitanju. Ragmi Mustafa iz Demokratske partije Albanaca (DPA), koja je na vlasti u Preševu, kaže: „To je za nas u ovom trenutku teško pitanje i mislim da nećemo imati poslanika u narednom sazivu Skupštine Srbije“. Isti stav iznosi i Skender Destani, predsednik opozicione Demokratske unije doline (DUD). „Neki albanski lideri ne mogu da se dogovore, a drugi ne žele da se postigne dogovor“, upozorava on.

„Rano je za razgovore o toj temi, koja nas, inače, mnogo i ne interesuje“, kategoričan je Jonuz Musliju iz Pokreta za demokratski progres (PDP). Nešto je konkretniji Rahmi Zuljfiju iz Demokratske unije Albanaca (DUA), koji navodi da su „bar dve albanske partije“ protiv koalicije za nastup na republičkim izborima, ali ne i DUA. „Smatramo da Albanci sa juga treba da izađu na izbore i da imaju svog poslanika“, kaže Zuljfiju.

Predsednik Demokratske partije Nagip Arifi, stranke koju je osnovao jedan broj bivših članova Haljimijeve PDD, „očekuje ozbiljne razgovore o ovoj temi“. Kako kaže, neophodna je snažna i jasna koalicija, o kojoj bi trebalo postići dogovor, ali je za sada sve neizvesno.

Na teritoriji opština Bujanovac, Preševo i Medveđa živi oko 45.000 Albanaca s pravom glasa. Prema izbornom zakonu, koji za partije nacionalnih manjina propisuje pozitivnu diskriminaciju u vezi s potrebnim glasovima za prelazak cenzusa, Albanci s juga Srbije sa nešto više od 10.000 glasova mogu da imaju jednog poslanika u Narodnoj skupštini, mada bi u slučaju veće izlaznosti i podrške za sada nepostojećoj koaliciji mogli da dobiju i drugog predstavnika u parlamentu u Beogradu.