Foto: Aleksandar RoknićU Deklaraciji o nestalim licima koju su U Briselu 2. maja usvojili kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema termina „prisilno nestali“, već „prinudno nestali“, što predstavlja terminologiju van međunarodnih konvencija, uz koju se ne može tražiti obeštećenje za žrtve, piše Albanijan post.
Prema mišljenju profesora međunarodnog prava Mazljumu Baraljiu jasno je da je Deklaracija o nestalim licima kompromis dve strane.
„U saopštenju se koristi termin prinudno nestala lica, a ne prisilno, kompromis koji su prihvatile obe strane. Vlada nije bila dovoljno uporna u ovom aspektu“, rekao je Baraljiu.
Prema rečima Baraljiua, Kosovo će uz ovako usvojenu Deklaraciju imati problem da pokrene najavljivanu tužbu za genocid protiv Srbije.
„Ali o tome će odlučivati sudovi, pa će vreme pokazati kako će to biti ocenjeno u slučaju bilo kakvog spora pred Sudom“, dodao je on.
Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani smatra da se usvajanjem Deklaracije o nestalima Kosovo izjednačilo sa Srbijom, i samim time Beograd više ne snosi odgovornost za nestala lica tokom poslednjeg rata na Kosovu.
Srpska strana je rekla da je izraz „prisilni nestanak“ uklonjen otkako je postignut dogovor Besnika Bisljimija i Petra Petkovića, ali je kosovska vlada tada saopštila da je to samo srpska propaganda i da je taj termin ostao.
Razlog za veliki značaj korišćene terminologije je i u Međunarodnoj konvenciji za zaštitu svih lica nestalih usled nasilja.
Član 24 ove konvencije govori o kompenzaciji za žrtve, odnosno tačka 4 člana 24 kaže da „svaka država će u svom pravnom sistemu obezbediti da žrtve prisilnog nestanka imaju pravo na kompenzaciju”.
Sa terminologijom koja se koristi u sporazumu „prinudno nestala lica“, a ne kako je definisano Konvencijom „prisilno nestala“, odšteta se ne može tražiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
