Ko je činio albansku delegaciju u Rambujeu?

Srpsku delegaciju predvodio je Ratko Marković, a predvodnik delegacije kosovskih Albanaca bio je Hašim Tači.

Ovu delegaciju su činili su i Ibrahim Rugova, Veton Suroi, Azim Sulja, Hidajet Hiseni, Bajram Kosumi, Bljerim Šalja, Bujar Bukoši, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Idriz Ajeti, Jakup Krasnići, Mehmet Hajrizi, Ram Buja, Redžep Ćosja i Džavit Haliti.

Hašim Tači bivši je oficir i jedan od vođa terorističke OVK-a, a trenutno se nalazi u Haškom tribunalu zbog suđenja za zločin protiv čovečnosti i ratne zločine. Odrastao je u Srbici, gde je OVK i nastala, a filozofiju je studirao na prištinskom Univerzitetu. OVK se pridružuje 1993. godine, a šest godina kasnije postaje vođa najmoćnije frkacije ove organizacije.

Nakon rata na Kosovu i Metohiji se pridružio pridružio privremenim institucijama samouprave koje je uspostavio UNMIK, odnosno Vlade jedinstva. Bivši je predsednik Demokratske partije Kosova, a 2008. biva potpisnik Deklaracije o nezavisnosti Kosova i prvi predsednik kosovske Vlade. Zatim, 2016. postaje predsednik. Tokom ratnih godina bio je politički rukovodilac OVK.

Kada je Demokratska partija Kosova pobedila na parlamentarnim izborima i kada je izabran te 2008. za premijera, u februaru je Kosovo proglasio suverenom i demokratskom nezavisnom državom.

Angažovan je bio u Narodnom pokretu za Republiku Kosovo, a zatim je od 1990. tri godine bio lider studentskog pokreta, a oktobra 1999. osniva Partiju za demokratski progres Kosova, da bi 2000. bio izabran za predsednika DPK.

Srpski sud u Prištini 1997. godine osudio je Tačija i jednu grupu pripadnika OVK-a na čelu sa Ademom Jašarijem, u odsustvu, na više godina zatvora. Trenutno se nalazi u Hagu pod optužbama za ratne zločine.

Jedan od osnivača OVK, potom funkcioner DPK, „politički otac“ Hašima Tačija, Azem Sulja („Veliki ujak“), takođe se našao u delegaciji u Rambujeu. Dovođen je u vezu sa ubistvima novinara, nezakonitim prisvajanjem zemljišta srpskih porodica sa Kosova, proneverom novca u Švajcarskoj, gde je od 1994. živeo u egzilu.

Upravo u Rambujeu Sulja je pretio uglednom albanskom novinaru Mero Bazeu da će mu „odseći glavu“, po svedočenju samog Bazeua. Više puta zatvaran, ali je oslobođen i pred kosovskim i pred švajcarskim organima. Hag ga smatra saučesnikom u zločinima OVK nad Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“.

Veton Suroi albanski je publicista, novinar i političar. Zbog oca koji je bio ambasador SFRJ u Španiji i nekoliko zemalja u Latinskoj Americi, Suroi je proveo deo života u ovom španskom govornom području. Uz albanski i španski govori i srpski i engleski jezik. Osnivač je i bivši predsednik stranke Reformistička partija ORA, koja se 2010. utopila u DPK. Suroi je osnivač dnevnog lista Koha Ditore, a nekoliko godina, pred ulazak u političke vode, bio je i glavni urednik ovog medija.

Hidajet Hiseni studirao je novinarstvo i diplomatiju, kao i francusku književnost i jezik na prištinskom Univerzitetu. Radio je kao novinar u dnevnom listu “Rilindja”. Pre toga bio je član ilegalnog nacionalističkog albanskog pokreta i jedan od idejnih tvoraca protesta 1981. godine.

Politički zatvorenik od 1981. do 1991. godine. Kao poslanik nastupao je ispred Demokratske partije Kosova, a 2014. godine pridružio se Pokretu Samoopredeljenje. Živi u Prištini sa porodicom.

I Bajram Kosuni bio je politički zatvorenik, sa svojih 25 godina našao se u niškom zatvoru zbog učešća u demonstracijama albanskih studenata za autonomiju Kosova. Odslužio je skoro deset godina, a zatvorske dane iskoristio je i da osmisli delo koje je 40 godina kasnije objavio pod nazivom „Imaginarna enciklopedija“ u formi eksperimentalnog romana.

Podržavao je OVK, ali nije nosio oružje, niti uniformu. Od 2005. godine bio je na mestu premijera, nasledivši na tom mestu Ramuša Haradinaja koji je podneo ostavku nakon što Hag podigao optužnicu za ratne zločine protv njega. Godinu dana kasnije Kosuni daje ostavku usled nepopularnosti u narodu, a na tom mestu menja ga Agim Čeku. Kosuni se nalazio i na mestu zamenika predsednika Alijanse za budućnost Kosova, kao i ministra za zaštitu životne sredine.

Kosuni se takođe bavio novinarstvom, poput i narednog člana delegacije – Bljerima Šalje, koji je izdavao dnevne novine „ Zëri i ditës“. Jedan od osnivača Omladinskog pokreta, ali i organizator demonstracija 1990-1991. godine, zbog čega je hapšen od strane jugoslovenskih vlasti. Nakon rata nastavio je da se bavi novinarstvom. Bio je član svake delegacije u pregovorima uz posredstvo finskog diplomate Martija Ahtisarija. Pridružio se Alijansi za budućnost Kosova 2009. godine.

Bujar Bukoši, po profesiji urolog, bio je predsednik samoproglašene Prve Republike Kosovo između 1991. i 2000. godine, a potom ministar zdravlja u drugoj Republici Kosovo. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i jedan je od osnivača Demokratskog saveza Kosova, kada je izabran za vođu stranke.

Edita Tahiri, bivša je zamenica premijera, a vodila je i nekoliko ministarstva, poput onog za spoljne poslove. Sedam godina bila je glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom, uz posredstvo EU. Predsednica je Demokratske alternative Kosova. Diplomirala na Harvardu.

Fehmi Agani se bavio politikom, novinarstvom, filozofijom i sociologijom, a bio je i profesor Prištinskog univerziteta. Od osnivanja Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove bio je potpredsednik ove stranke. Zalagao se za albanski separatizam na Kosovu i Metohiji i „Republiku Kosovu“ još 60-ih godina 20. veka. Ubijen 1999. godine u okolini Ljipljanaj, u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju, od strane NATO. Proglašen za „Heroja Kosova“ 2004. godine.

Idriz Ajeti rođen je u selu Tupale, u Gornjoj Jablanici, opština Medveđa. Osnovnu školu završio je u Sijarinjskoj banji. Studije na zagrebačkom Filozofskom fakultetu prekida zbog izbijanja Drugog svetskog rata, a nakon završetka rata diplomira u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Bio je i rektor Univerziteta u Prištini , predsednik Akademije nauka i umetnosti Kosova bio je u periodu 1979-1981. i 1996-1999. Lingvista i albanolog.

Jakup Krasnići bivši je v.d. predsednika Kosova, kao i predsednik Skupštine. U novembru 2020. godine uhapšen je pod otužbom za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine pred Kovoskim specijalnizovanom većima i Kancelarijom specijalnog tužilaštva. Tokom rata bio je glasnogovornik terorističke OVK.

Političar Mehmet Hajarizi takođe je bio u delegaciji u Rambujeu, a pre dve godine prokomentarisao je da je Kumanovski sporazum za Kosovo bio povoljniji nego onaj iz Rambujea. Hajrizi je rekao da se srpska strana oštro protivila predlogu sporazuma iz Rambijea, jer joj nije bio po volji ni u jednom poglavlju, a posebno u vojnom. Međutim kako dodaje, i kosovska strana je zatražila dvonedeljnu pauzu kako bi se konsultovala sa svim činiocima na Kosovu oko potpisivanja.

Ram Buja je 2022. izabran za zamenika predsednika Demokratske partije Kosova. Zalagao se za razmenu teritorija umesto formiraanja ZSO. Naveo je da je 2001. godine pokrenuo pitanje razmene teritorija, a da je o tome razgovarao i sa zvaničnicima američkog Stejt departmenta.

Redžep Ćosja je i političar i književni kritičar, a diplomirao je na prištinskom Univerzitetui i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu 1968. godine. Kritikovao je brojne istaknute politčke ličnosti na Kosovu i u Albaniji, poput Ismaila Kadarea, Ibrahima Rugove, Saija Beriše i mnogih članove Demokratskog saveza Kosova – u konačnici sve protivnike OVK.

Poslednji u nizu, Džavit Haliti, jedan je od osnivača OVK. Pritvaran zbog separatističkih aktivnosti, a 1987. pobegao je u Švajcarsku, gde se pridružuje Narodnom pokretu Kosova, komunističkoj nacionalističkoj grupi koja je prikupljala sredstva za gerilske grupe na Kosovu. Deo Demokratske partije Kosova. U januaru 2011. Gardijan je objavio dokumente NATO-a iz 2004. koji pišu da je Tači pod kontrolom albanske mafije, posebno bivšeg šefa logistike OVK Džavita Halitija.

Haliti, koji „radi kao politički i finansijski savetnik premijera“, opisan je kao „veoma umešan u prostituciju, šverc oružja i droge“. Prema izveštaju, Haliti je koristio lažne pasoše za putovanje u inostranstvo, zbog toga što je bio na crnoj listi u nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Države. Haliti se takođe navodno oslanjao na procene NATO obaveštajnih službi, zajedno sa izveštajima FBI-a i MI5.