Gostujući u emisiji „Persona non grata“ na N1 Aleksa Đilas, sin Milovana Đilasa, rekao je da se njegov otac još pre 30 godina plašio ukrajinskog nacionalizma i obnove ruskih ambicija.
Kako navodi N1, Đilas je istakao da je Ukrajina potpuno razbijena i da se definitivno neće ujediniti, a da bi pobeda ukrajinskih snaga dovela do egzodusa stanovništva poput Oluje, ali 20 puta većeg, i moguće upotrebe nuklearnog oružja od strane Rusije. On situaciju u Ukrajini poredi sa onom u Bosni i Hercegovini i kaže da kada vidite da je nešto nemoguće ponovo spojiti, bolje je da ostane tako kako jeste.
„To je potpuna tragedija i suprotno svemu onome što sam se zlagao. Ukrajina je potpuno razbijena. To je zemlja koja se ujediniti neće, to je definitivno“, rekao je sin Milovana Đilasa.
Dodaje da je nezamislivo da ruska vojska bude poražena na način kako bi to želeo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
„Čak i kada bi se Ukrajina naoružala do te mere da potuče rusku vojsku bila bi još veća tragedija. To bi značilo da se potpuno protera ruska vojska iz Ukrajine. Ako bi se desio poraz ruske vojske i oni je isteraju, vrlo verovatno je da bi ukrajinska vojska ušla u Rusiju. To bi pretpostavilo teške poraze ruske vojske i ogromne gubitke. Pretpostavlja bežanje miliona ljudi koje je rusko, prorusko ili osumnjičeno da je prorusko od strane ukrajinske službe. To je kao Oluja puta 20“, ocenjuje Đilas.
On situaciju u Ukrajini poredi sa onom u Bosni i Hercegovini i kaže da kada vidite da je nešto nemoguće ponovo spojiti, bolje je da ostane tako kako jeste – razjedinjeno. Objašnjava da se svojevremeno zalagao za jedinstvenu Bosnu, ali kada se rat rasplamsao i kada je postalo jasno da pomirenja ne može biti počeo je da se zalaže za podelu.
„Neki put je hrabro i moralno reći ‘ono što sam želeo nije se ostvarilo, ali više povratka nema’, mislim da se nešto slično dogodilo u Ukrajini“, kazao je Aleksa Đilas.
Govoreći o razlozima rata u Ukrajini, kaže da ga je predsednik Rusije Vladimir Putin pitao da li da šalje vojsku u Ukrajinu, on bi mu rekao da mu nepada na pamet da to čini.
„Koreni tog sukoba su veoma komplikovani i zapad snosi ogromnu odgovornost. Ali konkretno odluka o napadu na Ukrajinu je Putinova, to je pogrešna odluka, moralno to je agresija“, istakao je Đilas.
Napominje da klasična doktrina o upotrebi nuklearnog oružja kaže da bi nuklearna sila u slučaju katastrofalnih poraza sigurno koristila nuklerano oružje.
„Ovde je još gore. SSSR je imao doktirnu da bi upotrebio samo ako bi Zapad upotrebio. SSSR je značajno jači od Rusije. Ruska doktrina se promenila i taj prag upotrebe se znatno snizio. Verujem da u ovom trenutku nemaju takav plan, međutim, ako bi se situacija preokrenula, siguran sam da bi koristili taktičko nukleatno oružje“, kazao je gost emisije „Persona non grata“.
Govoreći o posledicama rata u Ukrajini, kaže da bi to dugoročno najviše odgovaralo Kini, kratkoročno Americi, „a za nas Slovene i Ukrajince katastrofa“, za Rusiju vrlo loše.
Predlaže da Beograd preuzme malu mirovnu inicijativu za šta smatra da Srbija ima dobar potencijal zobg, kako kaže, „relativno dobrog moralnog stava kada je u pitanju Ukrajina“. „Podržali smo jedinstvenu Ukrajinu, ali nismo protiv Rusa“, napominje Đilas.
Njegov predlog je da se ruska vojska povuče iz Ukrajine, da Zapad ukine sankcije, da se proruskim i teritorijama strateški važnim za Rusiju da značajna autonomija, a da Ukrajina zabrani profašističke organizacije i ulazak u NATO.
Beograd će sledeće nedelje posetiti i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i nemački kancelar Olaf Šolc. Upitan kome reći istorijsko ne, Đilas pita „kako bi bilo dva da“. On tvrdi da su dva da moguća, a na potpitanje koga onda lažemo, odgovara – svakoga.
„Spoljna politika se sastoji od obmana, što bi mi bili iskreni kada niko nije“, napominje Đilas. Svoj stav ilustruje običajem iz Japana gde je nepristojno reći ne, pa su Japanci smislili sedam načina da kažu da, od kojih je samo jedan pravo – da. Preostalih šest su u stvari – ne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.