Aleksandar Arsenijević: Zbog Srpske liste brat bratu ne veruje

U toj atmosferi građani čekaju završetak sastanaka radnih grupa za rešavanja problema tablica sa oznakama srpskih i kosovskih institucija, koji se u Briselu održavaju juče i danas, kao i sinoć održanu Sednicu SB UN o kosovskoj krizi.

Kada je kriza zbog tablica nastupila, na Jarinju i Brnjaku protestvovali su Srbi, svojim postupcima i Kurtijev i Vučićev režim potpirivali su krizu.

Da je ovo dešavanje ponovo moguće, ako briselski sastanci ne iznedre dogovor, upozorava predsednik Građanske inicijative „Srpski opstanak“ iz Kosovske Mitrovice, Aleksandar Arsenijević. Kaže da su tom slučaju mogući i sukobi širih razmera, a svojim izjavama i otvaranjem starih rana i istraga Kurti takođe stvara podno tle za njih.

Kurti kaže da je 21. april rok za rešavanje, Kancelarija za KiM da je to samo istek mandata telima koje se bave problemom tablica. Čini se da se poput glasanja na referendumu i srpskim izborima, čeka minut do 12 za rešavanje?

Minut do 12 se čekao i ranije, Kurti je u kosovskim medijima još u martu prošle godine ponavljao da ističe rok za tablice. Reakcija Prištine je onda bila neopravdana i nepromišljenja, zauzeli su prelaze koji su građani blokirali, a sve zbog predizborne kampanje Kurtija i Srpske liste za lokalne izbore. U kosovskim medijima se govori da Srbija potencira na stikerima, dok albanski političari traže da se RKS tablice slobodno kreću Srbijom, što bi značilo de fakto priznanje Kosova. Takav scenario je teško moguć. Zadrvili su i jedni i drugi, a to može dovesti do dalje destabilizacije. Neko priziva dodole, da bi na Kosovu izazvao „Oluju“.

Kako izgleda procedura prelaska administrativnih prelaza?

Danas smo prvo smo dobili naredbu da stanemo sa strane, skinemo stikere i obrišemo tablice da bi mogli u centralnu Srbiju. Kada se budemo vraćali moraćemo da zalepimo stikere na svoje nacionalne simbole. Bilo nam je bolno na početku to, izazivalo je ljutnju, ali vremenom je postalo rutina. Srbi ne znaju kako će 23. aprila prelaziti administrativne prelaze, ali ne znaju ni da li će im vozila sa srpskim tablicama gradova na KiM biti oduzeta kao nelegalna. Takvih vozila je oko 10 hiljada.

Vi ste rekli da „neko“ ima plan da destabilizuje sever. Iz Prištine dolaze tvrdnje da je to plan Putina i Srbije, koja navodno preko kriminalnih struktura napada kosovsku pograničnu policiju. Da li su realne te tvrdnje?

Kosovska albanska elita koristi rat u Ukrajini za poene, ne mareći kako će to uticati na život nas Srbe, koje već duže vreme posmatraju kao „male Ruse“. Ubrzo nakon rata pušten je onaj spot, o kom ste Vi pisali, oko srpskih proizvoda… Reagovala je i Viola fon Kramon.

Mogu li se ponoviti scene iz oktobra nakon upada ROSU u apoteke, kada je i bilo ranjenih?

To su kosovske policije snage, mi ih zovemo ROSU, koja je rasformirana. Posle predstava oko tablica u narodu se stvorio otpor, i taj dan je trebalo da bude deo predstave. „Dežurni redari“ Srpske liste su narod udaljavali od apoteke, kako bi iz nje izašli inspektori. Narod se oglušio i zato smo imali takvu situaciju, dva tri dana pred lokalne izbore. A mogućnost takvih upada može biti okidač za nove nemire, koje bi sigurno neka od struktura mogla da iskoristi da napravi nered na Kosovu.

Je l’ tu mislite na neki novi rat?

Može dovesti i do toga, jer smo poslednji put imali avione i tenkove na granici.

Kako se osećaju građani na KiM kada vide te međusobne optužbe za militarizaciju?

Nešto se sigurno sprema. Građani koji su ostali na Kosovu pomno prate sve vesti, međutim teško je objasniti ljudima da na primer Priština nije naoružana britanskim oružjem, iako većina nas zna da da je to oružje stiglo, bilo bi parade. To bi bilo i kršenje Rezolucije 1244, koja je više puta prekršena. Uzmimo u obzir da prvi stepen zaštite više nije KFOR, već kosovska policijska služba, ako oni ne mogu da smire situaciju, stupa Euleks, KFOR je tek treći. Podsetiću na dva ulaska ROSU, jedan jpre 3 godine, kada su pod okriljem hapšenja kriminalaca ušli u Zubin potok, ulazili u privatne kuće, lomili i privatne automobile. Tada su se povukli na jedan mig iz Srbije, s obzirom da je Vučić najavio u Skupštini ulazak ROSU na sever. Drugi put su se povukli nakon dva dana. Ne očekujem nikakvu veliku ekspanziju sukoba od Srbije, jer Kosovo je NATO država sa NATO bazama, i svaki konflikt srpskog vojnika bez dogovora sa zapadnim zemljama bi bio udarac na 50. ili 51. američku državu, koji bi imao velike posledice za sve Srbe. Vučić za široke narodne mase impozantno puni patriotske grudi, dok u tajnosti se „krcka“ svaki deo ostatka srpskog naroda na KiM. Već 40 dana je zatvoren privremeni organ u Štrpcu, a Beograd se nije oglasio.

Devet je godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, osećate li bilo kakvu korist od njega?

Njima je dogovorena šira integracija naroda u kosovsko društvo, mene plaši asimilacija u kosovsko društvo, što se godinama pokušava. Još uvek nisu postigli ni to da ljudi sebe nazivaju Kosovarima, a sigurno neće postignuti da se nazivamo Albancima. Problem postoji u poluintegrisanoj prosveti, jer ako nemate školu nemate ni narod. Postoji cenzura na granicama za srpske užbenika, kao i za naslove nekih pisaca, bile su zabranjene i knjige na ćirilici. Osim integrisanog dela sudstva, građana koji učestvuju u njemu čije su plate povećane, i policajaca koji su dobili platu u kosovskim institucijama i penziju, ne postoji drugi benefit. Zavedeni smo bili ZSO koja nije implementirana, a nju traži Evropa kako ne bi ispala neozbiljna. ZSO ne odgovara ni Beogradu, ni Prištini zbog klauzule iz 2013. kada je potpisan prvi sporazum, gde stoji da zajednički monitoring nad budžetom ZSO imaju Priština i međunarodna zajednica. Onih 800 miliona koje iz Beograda dolaze, a koje narod ne vidi na terenu ne bi mogli da budu tako utrošeni. Niko ne zna gde oni završavaju, a svaki građanin bi po našoj računici morao do sada da ima blizu 100 hiljada evra, a nemam ga ni ja, niti niko koga zna.

Ima li slobode za izražavanje opozicionog političkog stava u Mitrovici?

Nikad nisam bio u Severnoj Koreji, čitao jesam, ali mislim da je to blisko Kosovu. Čak ako se bavite opozicionim delovanjem, porodica snosi sankcije, ja sam lično dobio otkaz u školi gde sam radio kao profesor hemije, mojim bližim rođacima je rečeno da nigde ne konkurišu za posao jer ga neće dobiti. Zbog Srpske liste brat sa bratom meri reči, jer mu ne veruje, radi se na neslaganju među građanima. Mere se reči na nedeljnom ručku. Dešavalo se dok se nisam oslobodio, da majka i ja, koja je poprilično hrabra i koja me je sama odgajala, u sopstvenoj kući šapućemo, jer ne znamo kakve sankcije možemo da snosimo za pogrešno odabranu reč.