Aleksandar Ivković o dokumentu rumunskih službi o poništenim izborima: To je nuklearna opcija

Ivković je svoje uvide podelio sa javnošću u nizu objava na društvenoj mreži Iks, dodajući i svoje zaključke sa stanovišta održavanja političkih izbora  i oglašavanja i kampanje na Internetu.

Podsetimo, nezavisni kandidat, desničar Kalin Đorđesku, pobedio je u prvom krugu izbora, 24. novembra, a u drugi krug je ušla i proevropska kandidatkinja Elena Lasčoni, međutim izbori su poništeni odlukom Ustavnog suda i na osnovu dokumenta koji je javno objavljen.

Đorđesku je ovu odluku Ustavnog suda okarakterisao kao „ozvaničeni puč“. Simbolički on se u nedelju 8. decembra pojavio na jednom biračkom mestu koje je trebalo da bude otvoreno u drugom krugu predsedničkih izbora.

Suport for #CalinGeorgescu in diaspora 🇷🇴🇬🇧#alegeriprezidenţiale2024 pic.twitter.com/cYHNgnfhAL

— Kristina 🍉 (@X_Attitude89) December 8, 2024

Aleksandar Ivković je o ovome objavio sledeći niz:

„Preveo preko ChatGPT dokumenta rumunskih službi koja su javno objavljena i na osnovu kojih je Ustavni sud doneo odluku od poništavanju izbora.

Mene najviše zanima šta se tačno tvrdi da se desilo, zarad budućih izbora u raznim zemljama, a imam stav i o odluci, na kraju

Dokument rumunskog MUP-a tvrdi da je u drugoj polovini novembra promo-kampanja Đorđeskua bila 9. u svetu po trendovima video snimaka na Tik Toku.

S druge strane, što je već privuklo pažnju, Đorđesku je prijavio da nije imao troškove kampanje, što je samo po sebi sumnjivo.

Dokumenta rumunskih službi službi tvrde da je preko 100 influensera na Tik Toku bilo plaćeno da promovišu njegovu kampanju na osnovu oglasa kompanije čije je ime zacrnjeno u dokumentima (ko je ta kompanija i odakle su pare?)

Plaćanje influensera nije neuobičajeno, ali ovde se tvrdi da su mnogi od njih bili obmanuti i da nisu znali da promovišu konkretnog kandidata; njihovi (viralni) videi su se odnosili na opšte teme, a onda su im u komentarima ostavljane poruke podrške Đorđeskuu sa zasebnih naloga od kojih su bar neki fiktivni.

U dokumentima se navodi da su se mnogi influenseri naknadno distancirali od Đorđeskua. Ova operacija je vođena preko heštega „fechilibrusiverticalitate“ i još uvek može da se uđe u Tik Tok i vidi se ovo što se opisuje (video + komentari).

Dalje se navodi da je sa jednog naloga koji pripada izvesnom Bogdanu Peširu vršena promocija na Tik Toku i da je on potrošio milion evra, a najmanje 360.000 na naloge za promociju kandidata (to je potvrdio i Tik Tok rumunskim organima). On je sada pod istragom za pranje novca ovim kanalom, poriče sve.

Osim toga, u dokumentima na više mesta piše da je Đorđesku imao preferencijalni tretman na Tik Toku jer je njegov sadržaj nije bio obeležen kao političko oglašavanje.

Navodi se da je pre glasanja Rumunski RIK tražio od Tik Toka da ukloni ovaj sadržaj, ali da to nije skroz sprovedeno.
Rezime: Nepoznati izvori finansiranja i dovođenje u zabludu i influensera i korisnika Tik Toka, manipulacija algoritmima

Što se tiče Rusije, nije utvrđen direktan dokaz o povezanosti – navedene su sličnosti ove kampanje i onih za koje se veruje/zna da je Rusija koordinisala u Ukraijini i Moldaviji, plus neki znakovi da je Rusija generalno pokušala da se meša u izborni proces (sajber napadi koji su odbijeni) i sl.

Zdravorazumski je pretpostaviti da je Rusija pokušala da se meša, ali nije (još) utvrđen direktna povezanost. Međutim, Ustavni sud i nije primarno pozvao na moguće strano mešanje već na nepravedne prednosti koje je Đorđesku imao na društvenim mrežama u odnosu na druge kandidate.

Preveo preko ChatGPT dokumenta rumunskih službi koja su javno objavljena i na osnovu kojih je Ustavni sud doneo odluku od poništavanju izbora.

Mene najviše zanima šta se tačno tvrdi da se desilo, zarad budućih izbora u raznim zemljama, a imam stav i o odluci, na kraju 👇

— Aleksandar Ivković (@ivkovic_al) December 8, 2024

E sad, da zamislimo da se ovo dešava u vakuumu, nema geopolitike, čisto radi utvrđivanja principa – ovaj slučaj otvara baš bitna pitanja vezana za to kako funkcionišu društvene mreže, algoritmi, influenseri i koja je njihova uloga u izbornom procesu. I to će postajati sve važnije i sve spornije političko pitanje.

Takođe, da li Ustavni sud u principu može na osnovu ovoga što je izneto da poništi izbore, ponovo da pretpostavimo da Rusija ne postoji, već da samo imamo ove podatke o tajnosti finansiranja i manipulisanja mrežama?

U principu može, uloga Ustavnog suda u demokratiji jeste da čuva ravnopravnost izbora. Ali odluka o poništenju je nuklearna opcija.

Baš kao i kod bacanja atomske bombe, onaj koji baca (teorijski, ako je državna institucija) ima pravo na to, ali posledice mogu biti nemerljive. Tako je i sa ovim, zbog presedana i poverenja.

Zbog toga se poništavanja dešavaju retko iako brojni izbori na neki način odstupaju od standarda; tu se ne može gledati samo pravo i idealni tip, već se odluke svakako donese sa jednim okom na političke posledice.

A ovde se sigurno i jednim okom gledalo i na geopolitičku komponentu – sad, ko je tu tačno donosio odluke pod kakvim uticajem, da li samo pod uticajem sopstvenih uverenja ili je bilo većeg (nedozvoljenog) pritiska, neka ispriča neko ko je stručnjak za politiku RO.

Ali i kad se uzme u obzir strani uticaj, poništavanje izbora ostaje, za mene, nuklearna opcija koju ne treba skoro nikad koristiti.

Postoje drugi institucionalni mehanizmi i nakon izbora koji mogu da se iskoriste ukoliko se, npr, proceni da predsednik ugrožava nacionalnu bezbednost – impičment na kraju krajeva.“