„Metod Tatjane Macure“: Aleksandar Jerković stvara prostor da u vlast uđe po modelu bivše opozicionarke

U višednevnoj sagi čiji su akteri Jerković i grupa „MI“ pokazala se tačnim teza da je ovo udruženje veoma podložno podelama, što je sigurno i razlog strogog načina vođenja, gde samo oni koji su osnivači „MI“ mogu da medijski nastupaju i učestvuju u donošenju odluka.

Jerković to ne poštuje, jer kaže da je „MI“ nastupio na izborima u koaliciji sa njegovim udruženjem „Nema nazad – iza je Srbija“, a na kraju će ispasti da je on pod šajkaču sakupio sve ličnosti koje su u „MI“, da je osnovao udruženje, samostalno sakupio postpise i kandidovao listu, a ne da su ga oni prihvatili i stavili na mestu nosioca i kandidata.

Jer Jerković tvrdi i da je lista njegova, samo je problem što se toga setio, onako, preko noći. Do pomenutog saopštenja nije isticao da je predsednik udruženja „Nema nazad iza je Srbija“, njega se preko noći, zli jezici bi rekli unapred planirano ili makar stimulisano, setio.

Na direktno pitanje da li se zalaže za koaliciju sa SNS ili sa opozicijom, odgovorio je da se zalaže za ispunjenje programa za grad koji baštini njegov pokret, i time napravio prostor za primenjivanje modela koji je na ovim izborima uspešno patentirala Tatjana Macura.

Bivša opoziciona poslanica, članica DJB-a i SMS-a, nakon povlačenja iz stranačke politike zalagala se za prava majki u Srbiji kroz udruženje „Mame su zakon“. I pored kritike vlasti dobijala je širok prostor na televizijama u vlasništvu Telekoma Srbije, da bi zatim osvanula na listi kandidata za poslanike “Srbija ne sme da stane”.

Svoju podršku onome kojeg je „u ružnoj prošlosti“ nazivala „švonjom“ i optuživala da „brže, bolje, jače gura Srbiju u čistu bedu“ pravdala je upravo tvrdnjama da je vlada SNS-a i SPS-a do sada prihvatila ono što je program njenog udruženja.

Jerković je očito uvideo učinkovitost ovog metoda, ali i privilegije i koristi koje on donosi, pa će možda već iduće semice, po povratku iz Moskve, da ko mantru ponavlja da je od Šapića „dobio uveravanje“ da će „učiniti sve“ da unapredi komunalnu miliciju, parking, što je program za grad njegovog pokreta „Nema nazad iza je Srbija“. Isto onako kako će Macura, kao poslanica ili pak ministarka, možda baš zadužena za socijalna pitanja ili brigu o porodici, govoriti da će učiniti sve da ispuni prorgam „Mame su zakon“.

A građani za opozicionara Jerkovića nisu glasali da bi on sedeo u nekom javnom preduzeću i „unapređivao“ parking ili komunalnu miliciju, za finu mesečnu platu.

Ćutaće i jedno i drugo na povezanost režima sa kriminalnim grupacijama, na konkretne primere korupcije, nameštenih tendera, na bahatost javnih funkcionera… Jer to neće biti njihov sektor delovanja. Tako je lakše oprati savest.

Ako nije tako, neka Jerković izađe i kaže svoj stav o Jovanjici, helikopteru, Doljevcu, francusko-nemačkom predlogu, o Savskom nasipu, projektu EXPO 2027…

Budimo korektni, Jerković će tako, samo ako ne uspe da se usaglasi sa onima preko čije je liste uspeo da bude tas na vagi i ako predsedništvo njegovog pokreta donese odluku da se ulazi u koaliciju s naprednjacima. Zanimljivo bi bilo videti fotografiju sa tog predsedništva, odnosno da li se na njoj nalazi Jerković, sam, u sobi punoj ogledala.

Dok Dejan Bulatović, znatnoupisani u knjigu beščašća srpske političke scene, razmišlja kako da klonira ili iz smrti probudi Slobodana Miloševića kako bi time završio svoju misiju podrške onima kojima je priželjkivao zatvorsko odelo, sigurnim koracima poziciju na tabeli mu ugrožava Jerković, čovek doskora poznat gotovo samo onima koji su zalazili u nešto mračnije, alternativnije, sokake i budžake srpske političke čaršije.

Svima pomenutima, i raznim drugim Kenama, ovako delovanje omogućilo je decenijsko ubijanje politike od strane režima Njega Jednoga. A tamo gde politike nema, gde nema vrednosti, ideologije, integriteta, tamo se sve vrti oko interesa bilo koje vrste. Bitno je samo računicu nategnuti do broja poslanika ili odbornika dovoljnih da se formira vlast.

Sada Šapić na sve načine pokušava da dođe do odbornika koji bi mu omogućili da ponovo sedne u fotelju. Jerković, ali i drugi za koje se spekuliše da će dati SNS većinu, a govori se i o jednom ili dvoje odbornika Srbije protiv nasilja, su vrlo blizu toga da budu samo jedan žeton u toj priči.

A od svega toga može i ništa da ne bude, imajući u vidu da Šapić, barem tako izgleda, ponovo solira, bez podrške stranke i Njega Jednoga. Ako Onaj Nepogrešivi utvrdi da mu nestabilna vlast ne odgovara, i da će bolji rezultat ostvariti na ponovljenim izborima, džabe se Šapić „lomatao“ da dođe do dva-tri odbornika.

Srbija je upoznala dvojicu političara koji su za sebe rekli da su bili magarci, ali nekako uvek, a to pokazuje i ovaj primer, građani iz te igre interesa, koju i dalje zovemo politika, izađu kao najveći magarci.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.