Aleksandar Olenik: Mere Vlade su marketinška kontrola štete po politički rejting predsednika i pokušaj sakrivanja objektivne odgovornosti Ružića

Pa tako, prema njegovim rečima, moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje vatrenog oružja na dve godine neće imati nikakvog efekta, jer je većina vatrenog oružja u ilegalnom posedu pa se ovim merom neće onemogućiti neželjeni, nekontrolisani ili kriminalni pristup oružju. Jedini rezultat ove mere, kako kaže, biće privid da država nešto radi i smanjenje posla administrativnih radnika koji izdaju dozvole.

„Revizija do sada izdatih dozvola bukvalno ne znači ništa, već je u pitanju samo još jedna novinska vest. Odluka da se u roku od šest meseci izvši kontrola ispunjenosti zakonskih uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i da li je sprečen pristup oružju i municiji maloletnicima, zvuči ozbiljno i logično, ali ju je praktično nemoguće izvesti u praksi. Svi pripadnici ministarstva bi se morali angažovati na terenskoj konroli koja bi podrazumevala ulazak u kuće i stanove svih koji legalno poseduju oružje, pa čak i onih koji su na putu, u inostranstvu i slično“, objašnjava sagovornik Danasa.

Dodaje da čak i kada bi stvarno pokušali da izvedu ovu kontrolu i to sa svim zaposlenima, sigurno je ne bi uradili za šest meseci. Pored toga što je faktički neizvodljiva, ne bi imala efekta, jer oružije u trenutku kontrole može biti propisno čuvano, ali to ne znači da će isto tako biti i kad prođe kontrola.

„Kontrola svih streljana u roku od tri meseca je potpuno besmislena, jer su svi vlasnici, nakon jučerašnje tragedije, sve doveli u red upravo očekujući najavljenu kontrolu. Za ovo je mnogu bolje vršiti stalne i ne najavljenje kontrole streljana a to je već opasno, jer se nikad ne zna ko će se pronaći“, ističe Olenik.

Prema njegovim rečima obavezni testovi na narkotike u školama mogu imati rezultata, ali na polju sprečavanja širenja narkomanije i to samo ako njihova primena ne bude selektivna.

„Formirati Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja je samo stvar za novinske naslove i to po principu: formirali smo komisiju i time smo rešili sve probleme. Zabrana upotrebe mobilnih telefona je odavno trebala biti uvedena i to zbog poboljšanja kvaliteta nastave, a ne zbog sigurnosti đaka. Zabrana medijskih sadržaja kojim se ističe i podržava nasilje, kriminalno i drugo nedozvoljeno ponašanje kao i scene brutalnog nasilja, postoje i sada, ali se ne primenjuju“, navodi poslanik.

I ne samo da se ne primenjuju, već se na bliskim televizijama režimu, ali i na televiziji Beograd (koja se samo zove javni servis) vrši promocija nasilja.

„Promociju nasilja vrši direktno predsednik republike, kada se svaki dan sa druge televizije, koristi govorom mržnje, uvredama, uličarskim ili navijačkim rečnikom i ponižavanjem političkih protivnika, ali i svih građana. Zato predložene mere predstavlja vrhunski cinizam i ruganje svim žrtvama, ali i svim građanima. Bukvalno, najveći promoter nasilja pa i političkog nasilja u medijima predlaže mere za sprečavanje ovog nasilja“, ističe Olenik.

Prema njegovim rečima i zabrana pristupa sajtovima (DARK NET i slično) koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje, realno nije moguća. Jer dokle god postoji pristup internetu, biće moguće doći i do ovih informacija.

Jedina zaštita je upoznavanje dece o ovim sajtovima i nadzor na decom. Jedine dve smislene mere su izmene krivičnog zakona kojim bi se uvelo novo krivično delo kojim bi se kažnjavalo za omogućivanje maloletnicima da dođu do oružja i smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost.

„Sa uvođenjem ovog krivičnog dela se već kasni i nije trebalo čekati tragediju pa onda reagovati. U sadašnjem trenutku, otac koji je dozvolio sinu pristup pištoljima može samo prekršajno da odgovora. Postupak koji sada tužilaštvo vodi protiv njega zbog izazivanja opasnosti predstavlja jednu vrstu snalaženja i imporovozovanja tužilaštva, jer nema odgovarajućeg krivičnog dela. Možda to u ovom trenutku izgleda dobro i korisno, ali svako snalaženje i improvizacija tužilaštva je strogo zabranjena i može dovesti do ozbiljnih zloupotreba. Kada jednom, kao tužilac, počnete sa snalaženjem, gde je granica“ , pita se sagovornik Danasa.

Objašnjava i da po sadašnjem zakonu, ispod 14 godina života nema krivične odgovornosti. Za mlađa maloletna lica, starosti od 14 pa do 16 godina, postoji kriviča odgovornost ali je ona veoma ograničena njihovim stpenom razvoja. Za starija maloletna lica, od 16 pa do 18 godina starosti, postoji ozbiljnija krivična odgovornost, koja može značiti i pritvor ili samo izuzetno i kaznu zatvora, ali opet u skladu sa stepenom razvoja maloletnika.

„Postoji dosta država gde krivična odgovornost počinje sa 10 ili 12 godina starosti i za to postoje dobri razlozi. U vreme kada je određivana granica krivične odgovornosti kod nas, a to je polovina prošlog veka, bilo je opravdano odrediti 14 godina starosti. Međutim, dosta toga se promenilo od tada i odavno postoji potreba za spuštanjem donje granice za krivičnu odgovornost. Predloženih 12 godina starosti za nastupanje krivične odgovornosti može biti dobra mera, ali samo ako se zadrži podela na starije i mlađe maloletnike, pri ćemu bi mlađi maloletnici bili u uzrastu od 12 pa do 16 godina. Tako da, načelno, ova mera može biti dobra, ali puno toga zavisi od definisanja svih ostalih uslova, od kojih sam samo neke naveo“, ističe sagovornik Danasa.

Dodaje da su ove dve poslednje mere zakasnele i da su predložene samo zbog izbegavanja političke i objektivne odgovrnosti predsednika republike, predsednika vlade i ministara obrazovanja i policije.

„Ostale predložene mere imaju samo marketiniški karakter i predstavljaju dalje manipulasanje građanima“, zaključuje poslanik, Aleksandar Olenik.