Tokom Hladnog rata je utvrđeno takozvano strateško odvraćanje, zasnovano na nuklearnim pretnjama, a to je ono što je sada predsednik Rusije, Vladimir Putin, vratio kao vokabulura – kaže za Danas Aleksandar Radić, vojni analitičar, u odgovoru na pitanje da li je moguće Vladimir Putin baci atomsku bombu a Sjedinjene Američke Države odgovore istom merom, usled sukoba i invazije Rusije na Ukrajinu.
Kako dodaje, u „strateškom odvraćanju, ako preduzmete radikalne akcije, odgovara se nuklearnim oružjem“.
– A to podrazumeva uništenje – kaže sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, niko to nije definidsao da to mora da bude radikalno.
– Ali, na meti su svi veliki gradovi, svi objekti ključne infrastrukture… To znači uništenje i drugih gradova, osim onih u Ukrajini, tačka – ističe Aleksandar Radić.
On ponavlja da je pretnja nuklearnim oružjem fraza koja se koristi unutar diskursa strateškog odvraćanja.
– Od devedesetih godina pa nadalje to je fraza strateškog odvraćanja. Putin je uradio sledeće. Rekao je: mi vama upućujemo poruku da smo spremni da vas uništimo i da ne preduzimate akcije koje bi dovele do međusobnog uništenja – ponavlja sagovornik našeg lista.
Znači, ističe on, Vladimir Putin je stavio na sto ponovo strateško odvraćanje koje je nestalo propašću Istočnog bloka i Hladnog rata. Putin je stavio do znanja da se to vraća kao sredstvo.
– Odgovor na Putinovu pretnju nuklearnim oružjem je pretnja Amerikanaca i njihovih saveznika, takođe, nuklearnim oružjem. Ta pretnja je konačna ultra pretnja međusobnim uništenjem. Mi kao posmatrači nadamo se da taj scenario nije realan. Ali, činjenica da Rusija ima više od šest hiljada bojevih glava što je dovodi u poziciju da što god se dešava na području Ukrajine, šta god da se desi na ratištu u Ukrajini, Rusi nas podsećaju na to… Razumete? Da li je to realno… Hm… pa ja sam bio u raspravama sa mnogima koji su mislili da neće doći do rata u Ukrajini, Oni su mislili da samo čudo može da se desi da do toga dođe. Dakle, vidite, takav je život, nuklearno oružje postoji… – kaže Aleksandar Radić.
I kad je bilo mnogo manje nuklearnog oružja, napominje on, svet je bio na granici nuklearnog rata.
– Od 1961. godine do 1991. godine je vladala takva atmosfera – da je to tabu tema jer i jedni i drugi imaju projektile koji mogu da puno toga unište. I zato su se vodili samo posrednički ratovi. To znači da ćemo ratovati negde drugde, ali, mi, eto, nećemo doći u sukob – kaže Radić.
Kako dodaje, nuklearne bombe mogu da imaju različitu snagu.
– Imaju, dakle, one koje mogu da unište život u krugu od tri, pet, deset kilometara… Zavisi od položaja, reljefa, izgradnje.. Ali, tu, svakako, pričamo i o uništenju velikih gradova, i o nuklearnom oružju velikog domata. Pričamo o nuklearnom oružju tirade. To su strateški bombarderi sa kompa, iz podmorica i iz vazduha.Putin je poručio, ponavljam, imamo nuklearno oružje i stavili smo ga u pripravnost. Ako dođe do takvih sukoba, ništa više neće biti isto, onako kako smo učili u školi i gledajući svet oko sebe – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
