Aleksandar Radić: Razgraničenje realistično

“Kada odete na Kosovo, možete da posmatrate simobole našeg naroda, ali, sa druge strane, tamo odrasta generacija koja više ne govori srpski jezik. Oni su potpuna većina”, ukazao je Radić u serijalu Kosinus.

On ističe da postoji više od milion Srba zapadno od Drine i milioni Srba u inostranstvu, sa perspektivom da ih bude još više, i da to moraju da budu prioriteti.

“Treba da se bavimo tim ljudima, a ne da hranimo organizovani kriminal i parabezbednosne strukture koje su izrasle na priči o lažnom patripotuizmu”, poručuje Radić.

Smatra da je razgraničenje realističan scenario i da „namamo izbora“.

„Mi Srbi smo u poziciji da dobijemo nešto, zapravo naši polituičari mogu da dobiju igračku koju će nam predstaviti ko veliko dostignuće, da ne bismo videli suštinu“, rekao je Radić.

Podseća da je on Srbin iz Knina i da je gledao izgubljene teritorije na kojima je srpsko stanovništvo bilo većina i koje su veće i od države Izrael i od Kosova.

Ipak, „nemamo druge, nego da postignemo sporazum, jer je jasno da spoljašnji svet ne želi da čeka“, ocenio je Radić.

Imamo mi ove naše teoretičare koji kažu da bi trebalo sačekati 100 godina, pa će situcija biti drugačija, primetio je Radić i upitao „da li će nas spoljašnji svet pustiti da čekamo 100 godina“.

On veruje da su političke scene i u Beogradu i u Prištini već odavno dobile upozorenja da je kompromis neophodan.

„Dobiće i pomoć u pronalaženju tog rešenja, jer ono mora biti pronađeno, koliko god to ne prija i jednoj i drugoj strani“, rekao je Radić.

On tvrdi da su „moćnici spolja ti koji određuju pravila igre“ i ukazuje da „balkansko iskustvo pokazuje da imamo igrače u politici koji imaju jako dobro mišljenje o sebi kod kuće, a pred svetom pate od kompleksa inferiornosti“.

„Zaključak je da će sile iz sveta određivati pravila igre, a mi imamo političare koji će lepo da sednu za sto kako bi se pred kamerama prikazalo da se vodi dijalog“, navodi Radić.

Ocenjuje da će ulazak Kosova u UN biti uslov koji će biti postavljen pred Srbiju i da sa time moramo da se suočimo.

„Tražiće neke velike sile da Kosovo dobije mesto u UN i moramo da se suočimo da time da će naši političari pred sobom imati crno na belo taj zahtev i da u tom slučaju ne možemo da se poredimo sa izuzecima kao što je Kina“, smatra Radić.

Ocenjuje da bi referendum stvorio jako duboku podelu u srpskom društvu i da bi izazvao samo negativne emocije, a ne bi doveo do rešenja problema.

„Znam da bi to bio takozvani demokratski izraz volje. Ipak, do sada smo videli da propagandna mašinerija usmerava narod tamo gde želi“, uveren je Radić.

Prema njegovim rečima, „u realnom životu političari koji krenu u razgovor sa Prištinom moraju da budu svesni da oni pred licem nacije i pred istorijom moraju da stanu ispred onoga što donose kao odluku“.

Surlić: Razgraničenje negativno po Srbe

Kosovo jeste identitetska kolevka srpskog naroda, ali treba razumeti političke odnose i legitimizovati pravo i Srba i Albanaca da žive i ostvaruju se na prostoru Kosova, izjavio je FoNetu asistent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić, koji nije pobornik razgraničenja, jer strahuje da će se to negativno odraziti na srpsku zajednicu na Kosovu.

„Srbi bi trebalo da zadrže svoju posebnost i snagu u očuvanju svog identiteta i kulturne baštine, a uz razgraničenje to ne bi bilo moguće. Srbi južno od Ibra bi bili potpuno marginalizovani“, ocenio je Surlić u serijalu Kosinus.

Za njega nema dileme da je sporazum jedino rešenje i precizira da bi on trebalo da omogući slobodan protok ljudi, robe i kapitala i da se konačno izađe iz postkonfliktnog narativa.

„Zamrznuti konflikt je nešto što je ponuđeno javnosti, ali suštinski to je samo odlaganje nekog budućeg konflikta. Na tako nešto Srbi i Albanci niti bi trebalo da imaju pravo, niti bi trebalo da im se takva mogućnost nudi“, izričit je Surlić.

Smatra da je komromis moguć i da, kada je reč o Kosovu, ne treba praviti paralele sa bilo kojim problemom slične vrste na mapi sveta, jer su odnosi između Srba i Albanaca vrlo specifični.

„Mi ne možemo bez kompromisa. Glavni prioritet treba da bude pravo i status srpske zajednice na Kosovu i zato je, pre svega, interes Beograda da se postigne sporazum, a interes Prištine je da se pokaže da je i nakon konflikta moguće multietničko društvo na Kosovu“, poručuje Surlić.

Dijalog vidi kao jedino rešenje, zato što, prema njegovom mišljenju, međunarodne konferencije mogu da dovedu do nekog dokumenta i političkog potpisa, ali bi izostala sprermnost za sprovođenje.

„Jedino kroz kontinuirani dijalog mi možemo da dođemo do rešenja i da implementiramo bukvalno nazvanu normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca“, ukazuje Surlić i primećuje da je toliko otvorenih pitanja da jedna međunarodna konferencija ne može to da reši.

Misli da članstvo Kosova u UN u ovom trenutku nije moguće i da se to veštački postavlja kao jedina preostala prepreka za Prištinu, a pritom se zaboravlja na diskriminaciju Srba, institucionalnu korupciju i nepotizam.

„Prvo treba rešiti institucionalna pitanja, vladavinu prava, zaštitu za sve zajednice, uključujući i nealbanske, pa onda govoriti o tome da je Priština uz kompromis sa Beogradom stekla paravo za članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, uključujući i UN“, smatra Surlić.

On se zalaže za referendum, uz raspravu u parlamentu i napominje da „politički lideri imaju mandat da pregovaraju o konačnom rešenju, ali imaju i obavezu da izađu sa tim rešenjem pred javnost i parlament“.

„Naravno da o tome konsultuju i građane na koje će se to rešenje na kraju i primeniti i od kojih će zavisiti primena bilo kakvog sporazuma“, zaključio je Surlić.