Ljubazno, čika Šapiću

Pešačim do Starog dvora, na Šapićevu konferenciju. Razmišljam šta bi bilo kad bih došao traktorom i parkirao ga nasred Dragoslava Jovanovića. Hoću to baš i da ga pitam.

Ulazim u dvor, penjem se do svečane sale i nadam se da konferencija ovoga puta neće ući u treći sat, kako to Šapić obično zna.

Ova je, na sreću, trajala tek nekih 40 minuta. Sećam se prve Šapićeve konferencije na kojoj sam bio, kada je uzeo da se raspravlja s mojim pitanjima punih 20 minuta.

Davno je jasno postalo da gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću novinari i konferencije za štampu nisu potrebne. Da sa nekima od nas, kako je sam rekao, završi, dobro mu je došlo otvaranje novog sajta Grada Beograda i njegovog podstajta „Beograd sad“.

Više gradonačelnik novinarima redakcija Junajted grupe neće ni davati priliku da postave pitanja.

Šapić završava to svoje kritikovanje i najavljivanje bojkota određenih medija, uzimam mikrofon, ljudski da ga pitam zašto uopšte drži konferencije kada neće imati svako pravo da postavi pitanje.

I gradonačelnik tu pokazuje svoju „očinsku crtu“ – Sine, opominje me, sve sam ti već objasnio.

Ušao je tu već u „mod neobjašnjavanja“, ali ajde da meni odgovori, kaže, jer sam bio u Danasu, pa sam sada negde drugde.

No, ne lezi vraže, Šime se u međuvremenu vratija. „Sunce ti poljubim, gde tebe da vrate, božiji čoveče, taman su počeli “, čudi se gradonačelnik. Čudim se i ja šta slušam. Nepersiranjem dostiže novi nivo nepoštovanja. Kaže Šapić da sam i ja slagao mnogo puta, da nisam zaslužio persiranje.

Razumem Šapića što ne može da isprati moje transfere, ne mogu, mislim, više ni ja, ali ovakvo uličarsko ponašanje ne razumem.

Nisu novinari za njega ni „mala Tamara“, ni „sin“, što bi stari rekli, „nismo mi zajedno ovce čuvali“. Može on i da nas opsuje, doduše u svoja četiri zida, ali, ako ništa drugo, Beograd zaslužuje dostojanstvenije ponašanje onoga ko je na poziciji gradonačelnika.

Na Šapićeve uvrede smo prosto navikli. On vređa, a na nama je da probamo da izvučemo neku informaciju u interesu građana. To nam je posao. Kad pretera, mi uzmemo i napustimo skup. Ali sve ima svoju crvenu liniju.

Ako ikada poželite, čika Šapiću, da prozborite koju sa nama, vrata Danasa su Vam otvorena. Mi smo dobri domaćini.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.