Šta je sve Vučić dosad govorio s pozornice Generalne skupštine UN?

Ovo nije prvi Vučićev govor u GS UN, s obzirom na to da je prvi put učestvovao u debati 2016. kao premijer, a da je od 2017. od kada je na funkciji predsednika premijerka Ana Brnabić u Njujork išla 2018. i 2021.

U nastavku slede najzanimljiviji delovi njegovih prethodnih govora.

2017. Srbija se vraća u svet

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju na 72. debati Generalne skupštine UN poručio da su mir i stabilnost na zapadnom Balkanu uslov za razvoj tog regiona, da je Srbija posvećena tom cilju i da će podržati jačanje uloge Ujedinjenih nacija.

Kako je dodao želi da govori o Srbiji koja se vraća u svet i koja je sve više poštovana, koja želi da ga razume, čak i onda kada se velike sile ne slažu sa njom ili ona sa njima. On je rekao da govori na takav način da nema potrebu da podilazi svom narodu, jer su sve političke borbe već dobijene.

Naveo je da je uslov broj jedan za prosperitetnu budućnost u regionu očuvanje mira i stabilnosti i u tom smislu podvukao da Srbija mnogo investira u region. „Posvećeni smo tome i nastavićemo da radimo na promociji regionalne stabilnosti i saradnje”, rekao je Vučić.

Kao broj dva, naveo je ekonomski razvoj i istakao da je u prethodnom periodu Srbija odgovornom politikom fiskalne konsolidacije uspela da stvori suficit u budžetu, smanji nezaposlenost sa 26 na 12 odsto, zavela je tržišni red, stvorila mnogo jaču zemlju, bliža je razvijenom Zapadu, i rešava probleme s kojima se i bogatiji sučeljavaju.

„Ulažemo u kreativnost mladih, digitalizacija je postala važna tema i u Srbiji, a ne samo u najrazvijenijim zemljama sveta”, rekao je Vučić.

Treća stvar, naznačio je Vučić, koja nije manje važna od postizanja mira i stabilnosti i ekonomskog napretka, jeste put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

„Želimo da budemo deo EU, ali su ponekad narodi na Balkanu i u Srbiji tretirani drugačije nego drugi”, rekao je Vučić i dodao da ne tražimo da se naš put u Uniju ubrza, već da budemo tretirani kao članice primljene od 2004. godine.

Vučić je naveo da Srbija štiti svoju slobodu, nezavisnost i suverenitet, poštuje demokratske principe i nikada neće odustati od vojne neutralnosti, jer je takva politika – politika mira. Srbija je, kaže, posvećeni partner zapadnih zemalja, radi na poboljšanju odnosa sa SAD, ali neguje najbolje moguće odnose sa Rusijom i Kinom.

Predsednik je poručio i da je „postizanje političkog rešenja sa Kosovo i Metohiju nacionalni prioritet, pitanje koje ima veliki uticaj na našu ekonomiju” .Srbija neće priznati Kosovo, naveo je predsednik i dodao da ulaže napore da se nađe rešenje koje će omogućiti napredak, mir i stabilnost u regionu. Ocenio je da je u briselskom dijalogu Beograda i Prištine dosta postignuto, uz ne baš lake kompromise i to sa obe strane.

Dodao je da za četiri godine dijaloga niko nije stradao u međuetničkim tenzijama na Kosovu.

2019. Niko više od Srbije ne želi rešenje za Kosovo

Srž Vučićevog govora na 74. zasedanju Generalne skupštine UN bilo je nerešeno pitanje Kosova i odnosi u regionu.

On je poručio da nerešeno pitanje KiM opterećuje ekonomski rast ne samo mladih u Srbiji, već i u regionu i citirajući bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija poručio da trajno rešenje mora da bude postignuto tako da nijedna strana neće dobiti sve.

„Mi smo hrabro i realistično s verom počeli da se borimo za trajno rešenje (za kosovski problem). Niko više od Srbije ne želi rešenje. Zato očekujemo da velike sile shvate i podrže naše argumente, istakao je Vučić i dodao da ne može da se pregovara sa onima koji kažu „moje je moje, a da pregovaramo o onome što je tvoje“.

On je dodao da Priština jednostranim potezima, poput uvođenja carina na srpsku robu, sve čini težim, dok je Srbija umereno odgovarala i nije sprovodila kontramere.

Vučić je rekao da je prisustvo UNMIK neophodno, jer pruža sigurnost Srbima koji žive na Kosovu.
Citirao je književnika Jovana Dučića da su ’neprijatelji samo naši prijatelji koji se razlikuju po tome što nas ne shvataju i što postoji određeni nesporazumi‘.

Srbija zagovara, kaže Vučić, da sva pitanja u svetu treba da se rešavaju na miran način kroz dijalog, u skladu sa međunarodnim pravom i primenjivim rezolucijama UN.

„Želimo da cenimo stara prijateljstva i stvaramo nova, zato ponosno govorimo ovde u najbitnijoj sali u svetu i kažemo da želimo da poboljšamo saradnju sa svim afričkim, azijskim, latinoameričkim zemljama. Tako vidimo budućnost Srbije i sveta“, naveo je Vučić.

„Mi na putu za EU imamo partnerski odnos sa zapadnim zemljama, kao što je sve intenzivnija saradnja sa SAD, ali takođe se ponosimo našom saradnjom sa Kinom, Rusijom, sa azijskim, afričkim i latinoameričkim zemljama, koje su u fokusu naše spoljne politike“, rekao je Vučić.
Naveo je da je izgradnja autoputeva i povezivanje u regionu prilika da susedi na Balkanu budu bliži, kako bi se bolje razumeli i upoznali, ali i da će za budućnost regiona biti važan odnos sa velikim silama.

„Budućnost regiona će zavisiti i od toga šta će velike sile ponuditi državama u regionu“, rekao je Vučić.
Opet je citirao nekadašnjeg američkog predsednika Abrahama Linkolna: „Ako postoji nešto što čovek može da učini dobro, neka to učini, dajte mu šansu“.
On je svoj govor završio rečima: „Balkan balkanskim narodima, živela Srbija“.

2020. Godina kovida i Vašingtonskog sporazuma

U septembru 2020. 75. opšta debata GS UN odžana je u senci pandemije kovida, pa su se učesnici obraćali onlajn.
Na to je ukazao i predsednik Srbije koji je naveo da i virtuelni format obraćanja sam po sebi dovoljno govori o situaciji u kojoj se svet po isteku 2020. još uvek nalazi i da je potvrda da se mora učiniti sve da se očuvaju i ojačaju Ujedinjene nacije i Generalna skupština UN.
Težište njegovog obraćanja bila je pandemija i načini borbe.

On je naveo da se Srbija u potpunosti zalaže za univerzalan i ravnopravan pristup vakcinama i terapiji za lečenje kovida 19. Vučić je naglasio da globalna inicijativa i sinergija oličena u Kovaks-u ima za cilj da osigura pravičnu distribuciju zaliha budućih vakcina protiv kovida19.

Istakao je da upravo pandemija virusa korona snažno potvrđuje potrebu i neophodnost postojanja i jačanja uloge UN i njihovih specijalizovanih agencija i organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije.

Osvrnuo se i na usvajanje Agende održivog razvoja do 2030. godine, kao i Pariski sporazuma o klimatskim promenama, i naveo da predstavljaju ključne korake u suočavanju sa nekim od najvećih izazova današnjice – globalnom ekonomskom nestabilnošću, rastućim socijalnim nejednakostima i efektima klimatskih promena.

Govoreći o Srbiji istakao je da Srbija posebnu pažnju posvećuje ciljevima vezanim za iskorenjivanje siromaštva, održivi ekonomski razvoj i zapošljavanje, izgradnju infrastrukture i industrijalizaciju, obezbeđenje zdravog života u svim starosnim dobima, besplatno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje za sve, uz poseban fokus na rodnu ravnopravnost.

„Sa ponosom ističem da je narod Srbije glasao za parlament u kome su oba pola podjednako zastupljena. Taj i takav, moderan srpski parlament, podržao je po drugi put Vladu na čijem je čelu žena“, rekao je Vučić. U tom kontekstu istakao je da se Srbija pridružuje pozivu generalnog sekretara UN za globalni prekid vatre.

„Želim da se zahvalim našim evropskim partnerima, našim kineskim prijateljima, kao i našim ruskim prijateljima“, rekao je Vučić, napominjući da je i Srbija pokazala solidarnost i pružila pomoć drugim zemljama. Nije zaboravio da pomene partnerske odnose sa državama Zapada, uključujući sve intenzivniju saradnju sa SAD.

Istakao je da se Srbija suočava sa problemom očuvanja teritorijalnog integriteta vezano za pitanje Kosova.

„Verujemo da će pose dugog i teškog dijaloga moći da se dođe do rešenja, ali budite uvereni da Srbija nikada neće pristati na poniženja. Za nas nije prihvatljivo bilo šta što nije kompromis, a kompromisom obe strane moraju biti podjednako zadovoljne ili nezadovoljne“, naveo je Vučić.

Naglasio je da važan iskorak u tom smislu predstavlja i potpisivanje sporazuma u Vašingtonu.

„Želim da istaknem i pohvalim veoma konstruktivnu i važnu ulogu koju je u postizanju sporazuma imala administracija predsednika SAD Donalda Trumpa“, kazao je Vučić te dodao da je dijalog Beograda i Prištine pravi put za postizanje održivog dogovora ali da polazna tačka nikako ne može da bude, kako je rekao, ponižavajuća i neprihvatljiva nezavisnost Kosova.

2022. Rat u Ukrajini i pozicija Srbije

Ovu 77. opštu debatu u GS UN obeležila je agresija Risuje na Ukrajinu, odnosno početak rata na tlu Evrope. Predsedik Srbije je tim povodom govorio o poziciji Srbije koja tada, a ni do sada, nije uvela sankcije Moskvi ali je osudila njenu agresiju.
Vučić je istakao da se ovogodišnja debata vodi u uslovima potkopanog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od kada su osnovane Ujedinjene nacije.

„Globalni izazovi prete da radikalno promene arhitekturu međunarodne bezbednosti i ugroze uspostavljen međunarodni pravni poredak. Ovako složena vremena zahtevaju mnogo mudrosti i jedinstva, kako bi se očuvao mir kao apsolutno najvažnije nasleđe koje je utkano u temelje UN“, rekao je Vučić.

On je naveo da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine uprkos posledicama narušavanja sopstvenog, koje se, kako je istakao, još uvek veoma osećaju.

„Sve što danas radimo ovde deluje relativno bledo, naše reči zvuče šuplje i prazno u poređenju sa stvarnošću. Ta stvarnost je da niko nikoga ovde ne sluša, već da samo gleda svoje interese, i da odbacuje pravila na kojima je ova organizacija zasnovana“, naglasio je Vučić.

Predsednik je ponovio da Srbija podržava teritorijalni integritet svih članica pa tako i Ukrajine, podsećajući da Srbija nije kročila ni na čiju teritoriju, ali da to nije sprečilo NATO da je napadne.

„Mnoge države su pregazile naš teritorijalni integritet i priznale Kosovo“, rekao je predsednik.

On je postavio pitanje koja je razlika između teritoritarijalnog integriteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta Srbije i naveo da ni od jednog sagovornika nije čuo racionalan odgovor na to pitanje.

„Upravo zbog toga što je Srbija doživela i još uvek doživljava imam pravo da citiram sledeće reči kao podsećanje i opomenu za sve nas: ‘Nepravda učinjena bilo gde je pretnja pravdi svuda’. Bez obzira što osećamo posledice još uvek, ne odustajemo od principa Ujedinjenih nacija“, kazao je Vučić.

On je naveo da Srbija i on kao njen predsednik veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragaju za kompromisom u vezi sa КiM, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

“Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Uveren sam da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance na našim prostorima. Sve druge opcije smo već istrošili i bar što se tiče Srbije ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića”, naveo je predsednik Srbije .

Prema njegovim rečima region Balkana ne može da podnese još jedan sukob i da se on zato uzda da će u tome imati i dobru volju i razumevanje međunarodnih partnera, Jer, kako je rekao, oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira.

Vučić je istakao da se protiv Srbije u delu međunarodne javnosti vodi hibridni rat i prljava kampanja, ilustrujući to navodima da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost.

“Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu – da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet BiH i integritet Republike Srpske unutar BiH”, istakao je Vučić, ali je i dodao da smatra da politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate.

Vučić je poručio i da su neke zemlje Zapadnog Balkana prevazišle mnoge barijere koje su stajale između naroda godinama i „koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti“.

Kao primer naveo je da „Srbija i Albanija danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj istoriji“, a da sa Severnom Makedonijom već tri godine realizuje inicijativu „Otvoreni Balkan“ koja ima jasnu viziju da otvori region kompanijama, ljudima i kapitalu.

Kao pet osnovnih izazova sa kojima se članice suočavaju naveo je povratak mira i očuvanje stabilnosti, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, energetsku bezbednost u uslovima krize, finansijsku bezbednost siromašnih zemalja i zemalja u razvoju i snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih linija snabdevanja.