foto FoNet/TV FoNet„Bez obzira na ogroman prostor u režimskim medijima, koji su povodom posete i nastupa u GS UN dobili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Marko Đurić i bez obzira na slavljenje spoljnopolitičkih uspeha, ostaje gorak ukus da Srbija sa problemom KiM sve manje izlazi pred UN. I da zato naše zemlje ima sve manje u našoj južnoj pokrajini „, kaže za Danas Mihajlo Brkić, bivši ambasador i potpredsednik stranke Srbija centar.
Uoči današnjeg obraćanja Vučića preg GS UN, Brkić kaže da do sada deluje da naši predstavnici nisu govornicu u UN dovoljno iskoristili da bi reafirmisali poziciju Srbije u vezi sa rezolucijom 1244, o KiM. Posebno u svetlu posete Vjose Osmani vojnoj akademiji Vest Point i kako je rekla neverovatnom prijemu kod kadeta i vojnog osoblja koji je tamo dočekalo.
„Njena poseta Vest Pointu se odigrala upravo tokom zasedanja Generalne skupštine UN. I, tu se vraćamo na domaći domet posete Vučića i Đurića Njujorku. Dometi te posete su svakako različiti kada se posmatraju iz domaćeg i međunarodnog ugla. Ako se posmatra međunarodni kontekst, nastupi naših zvaničnika, predsednika i ministra spoljnih poslova, svakako ne mogu imati veću težinu od specifične težine Republike Srbije u međunarodnoj areni, navodi sagovornik Danasa.
Dodaje da smo mi geografski mala zemlja, skromne demografije i ekonomije, pa nam pripada uloga koju imaju i druge zemlje sa takvim performansama.
„Primetna je želja u nastupima Vučića da se, na primer, najavom učešća na sastanku u koorganizaciji Kine i Zambije o međunarodnoj saradnji na izgradnji kapaciteta veštačke inteligencije, naša zemlja prikaže kao blizak partner Kine i zemalja okupljenih u pokretu nesvrstanih. Na istom tragu je Đurićeva izjava da će predstavljati Srbiju na sastanku Pokreta nesvrstanih. Istovremeno bi se Vučićeva poruka da će se Srbija odupreti svim „vouk“ pokretima, koji se nameću tradicinalnom vrednostima, mogla sagledati u kontekstu dodatnog jačanja naših odnosa sa zemljama izvan političkog zapada“, ocenjuje Brkić.
Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, podseća da se nastupi na međunarodnoj pozornici, kao što je ona u sedistu UN u Njujorlu, koriste i za predstavljanje spoljno-političkih prioriteta koje jedna zemlja ima.
„Put ka članstvu Srbije ka EU je naše strateško opredeljenje, ono kao takvo mora biti dominirati u tim prilikama. Međutim, onaj ko je slušao govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Samitu za budućnost, pre je mogao da pomisli da je Srbija članica Pokreta nesvrstanih ili BRICS-a, a ne država koja je u pregovorima za članstvo u EU“, kaže za Danas.
Ona smatra da je Vučić bio nedopustivo kritičan prema korupsu obaveza u vezi sa poštovanjem ljudskih prava. Njegova ocena da dolazi do zolupotrebe ljudskih prava, ne korespondira sa tačkom 13 Pakta za budućnost da su sve obaveze iz ovog Pakta u svemu konzistentne sa međunarodnim pravom, uključujuci i ljudska prava.
Primena Pakta će ojačati puno uživanje ljudskih prava i pravo na dostojanstva za sve sto je ključni cilj.
Nije uobičajeno, kaže, da šef države, odnosno onaj koji govori, pominje da je „ova zemlja ili ona zemlja imala to i to pravo, vezano za sam dokument o budućnosti“, jer to su stvari koje se kažu tokom pregovora.
Latinovićeva podseća da je generalna Skupština UN, čija zasedanja počinju svakog trećeg utorka u septembru, najvažniji međunarodni događaj za svaku njenu članicu.
„Oduvek je zasedanje GSUN, kao i drugi sastanci koji se tim povodom održavaju, izvanredna prilika i mogućnost da države članice, pre svega, daju svoje ocene međunarodne situacije i daju svoje viđenje u vezi onih pitanja koja ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost. To je esencija delovanja samih UN“, pojašnjava sagovornica Danasa.
Samo zasedanje, kako kaže, predstavlja izvanrednu priliku da svaka članica obavesti o svom doprinosu na ispunjenju obaveza iz UN, ali i predstavi svoje sopstvene uspehe, kao i probleme koje ima. Za nas je to mogućnost da upoznamo učesnike u radu GSUN sa svim temama, novim problemima, izazovima, rozicima, pregovorima o normizaciji odnosa sa Prištinom, koje vodi EU.
Prema njenim rečima, od učešća u radu GSUN, kao i drugih skupova koji se održavaju u sedištu UN, se ne moze očekivati rasprava i iznalaženje rešenja, to nije u domenu rada Generalne skupštine.
„Svakako, da diplomatsko umeće, način kako ste se predstavili i utisak koji ste ostavili, na druge može biti od pomoći i dugoročno pomoći da se vaš problem bolje razume. To zavisi od vas samih, od veštine i stila kakav ćete utisak ostaviti na one koji prate vaše nastupe. A to podrazumeva, pre svega, da imate jednu ocenu međunarodne situacije. Ako pogledate govore Josipa Broza, oni su uvek davali jednu globalnu sliku. Imali su kritičke tonove, ali na način koji je bio prihvatljiv za sve prisutne u sali“, ističe za Danas Latinovićeva.
Sagovornici Danasa podsećaju da je i prošle godine, dva dana pred događaj u Banjskoj predsednik Vučić održao, kako su ga neki nazvali „istorijski govor o otporu malih nacija“.
Možemo li na današnju godišnjicu čuti nešto novo o događajima u Banjskoj i položaju Srba na Kosovu i Metohiji, ili će to ponovo biti nastup sa porukom domaćoj javnosti, ostaje da se vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
