Vučićevo spoljnopolitičko žongliranje: Od srdačnog susreta sa Olenom Zelenskom do predavanja u Ruskom domu

Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose i bivša amasadorka smatra da nema otklona spoljne politike Srbije od Rusije. Već naprotiv kontinuitet je nepromenjenog intenziteta, i pored nekih naznaka koje nisu bile ubedljive.

Latinović: Promene na spoljnom planu su samo kozmetičke prirode

„Po prvi put, nakon ruske agresije na Ukrajinu, došlo je do posete visokih zvaničnika Ukrajine Srbiji, Olene, supruge predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i ministra spoljnih poslova. Program posete Olene Zelenski bio je odlično, znalački pripremljen i sa te strane oni koji su u tome učestvovali, zaslužuju pohvale. S obzirom da je Olenu primio i predsednik Aleksandar Vučić, činilo se da ta poseta označava otklon od Rusije, a u vezi svega onog što je povezano sa Ukrajinom. Međutim, već sutradan, nakon ove posete, saznali smo da se Srbija ponovo nije pridružila novom paketu sankcija EU, uvedenim Rusiji“, pojašnjava Latinovićeva .

Sagovonica Danasa kaže da sve ovo govori da se pokušava sa određenim promenama, ali koje su u osnovi kozmetičke prirode. Jer, kako kaže, nema tu, još uvek, onih zaokreta koji će Srbiju snažno vratiti na evropski put i početi da izgrađuje prepoznatljiv evropski entuzijazam.

„To nije na vidiku. Ni poseta odlazećeg komesara za proširenje EU nije jače otvorila taj prozor, sem ono krilo za prihvatanje evropskih sredstava. Ona i dalje pristižu, samo ni ona uskoro neće biti bez ispunjenja određenih uslova, a tiču se neophodnih reformi koje su neophodne za dobrobit svih u ovom društvu. Činjenica da su dva člana Vlade pod sankcijama SAD, da Srbija i dalje u značajnom delu ne usaglašava spoljnu politiku sa EU, da je predsednik Vučić najavio predavanje u Ruskom domu, samo potvrđuje da nema otklona spoljne politike Srbije od Rusije. Naprotiv, kontinuitet je ne promenjenog intenziteta, i pored nekih naznaka koje nisu bile ubedljive“, ocenjuje potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Printskrin Instagram/Buducnostsrbijeav

Ona podseća da su se sa pravom očekivale promene u spoljnoj politici Srbije, koje su bile najavljene sa najvišeg nivoa, ali da ih u ekspozeu novog predsednika vlade u Skupptini nije bilo. Šta više, kako objašnjava, potvrđen je kontinuitet spoljne politike. Određeni signali su, medjutim, poslati sa imenovanjem Marka Đurića na mesto ministra spoljnih poslova, pošto je na tu funkciju došao sa mesta ambasadora Srbije u SAD. Promena ličnosti na funkcijama, kao što su ministar spoljnih poslova ili ministra odbrane jesu važni signali, ali nisu odlučujući.

Vujović: Naš brod se strmoglavo kreće ka hridinama

Nebojša Vujović, nekadašnji diplomata i šef misije Savezne Republike Jugoslavije u SAD, smatra da Aleksandar Vučić nema osmišljenu spoljnu politiku.

„Njegova spoljna politika podseća na Guliverova putovanja. On je kapetan broda koga nose talasi i koji ne vidi svetionike. Njegov brod se strmoglavo kreće ka hridinama i potapa. Nažalost, potapa i sve nas. Mnogo nam je godina oduzeo slepi kapetan sa svojim prvim, drugim i trećim oficirima, poslušnicima koji nisu naučili ni da plivaju. Njegovi ljudi u spoljnoj politici su mali od palube“, ističe Vujović.

Ocenjuje da je Vučić je „dugo lagao i varao, a sada mu niko ozbiljan ne veruje“.

„Putin ga već dugo gleda kao Judu, četvrtog sina Jakova koji je izdao Hrista (Jelena Guskova, ruski akademik). Ne veruju mu ni oni koji su u Beograd poslali penzionera sa Floride. Kada ste sa obe noge u penziji sve možete da istrpite, pa i društvo koje vam nekada nije priličilo“, navodi Vujović.

Lopandić: Vučićeva spoljna politika od danas do sutra

Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose i bivši ambasador, smatra da je Vučićeva spoljna politika može okarakteisati kao politika od danas do sutra.

„Radi se o politici od danas do sutra, gde je jedan dan prioritet Kina a drugi EU, treći dobri odnosi sa Rusijom ili SAD. Ova politika možda uspeva na kratke staze, ali nema ozbiljnu strategiju niti olakšava proces koji je najbitniji za Srbiju, tj ulazak u EU“, navodi Lopandić.

On dodaje da je u osnovi Vučićeve spoljne politike – ideologija revizionističke istorije i tumačenja odnosa sa susedima kao stalnog sukobljavanja i viktimizacije Srba koja je razvijena tokom 90-tih godina, posebno u okrilju Srpske radikalne stranke. Zapad kako kaže, takvu politiku toleriše, jer u prvom redu vodi računa o stabilnosti regiona čemu se Vučić i dalje nudi kao glavni garant.

foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Božinović: Iscrpljujuće žongliranje

„Ovo što nam naša spoljna politika, kroz aktivnost nominalnog šefa države, priređuje poslednjih nedelja je jedan zgusnuti niz atrakcija sa respektabilnom odjekom u svetskoj javnosti – od glamurozne posete Parizu, originalnog, čak ekscentricnog sastava nove vlade, posete (ništa manje nego) kineskog predsednika, pa onda, iz vedra neba, Zelenska sa visoko profilisanim ukrajinskim ministrom Kulebom. Tome bih dodao i akcije protiv Rezolucije o Srebrenici i prijema Kosova u Savet Evrope koje možda neće preokrenuti odluke u našu korist, ali državu nisu ostavile bez reakcije i promoterima poremetile planove“, ističe za Danas bivši ambasador Milovan Božinović .

Prema njegovim rečima, uvek se može, odnosno mora postaviti pitanje kakvu vajdu ima država od te montaže atrakcija za domaću i inostranstvu javnost, odnosno da li mi nakon svega bolje znamo gde smo na međunarodnom planu, šta tačno i s kime hoćemo dalje. Šta je tu namenjeno domaćoj javnosti, dakle za dnevnu politiku koja ima svoje posebne norme i rituale i da li nam sve to skupa remeti statiku našeg zvaničnog stuba-nosača: usaglašavanje, u perspektivi pristupanje EU. Takođe, imamo li kontrolu i inicijativu u oblikovanju i sprovođenju naših ciljeva, ili se neprestano, sutra možda panično „vadimo“ za pojedina „iskliznuća“, pa onda tome nema kraja.

„To su pitanja koja, nakon naše spoljnopolitičke ekstaze poslednjih nedelja, neminovno lebde u vazduhu i ne mogu se zaobići. Tu znatiželju samo će podstaknuti predavanje u Ruskom domu, neobično po mestu i vremenu održavanja, ali, jednako, i po temi koja – jos jedna atrakcija – kao da je pozajmljena sa nekog stručnog simpozijum i biće, sva je prilika, na linijama pojmovnog i vrednosnog sveta tamošnje publike“, dodaje sagovornik Danasa.

Božinović smatra i da srpska spoljna politika, najmanje od 2000, eksplicitno teži nekoj vrsti polifonije. U našoj verziji su to famozni „stubovi“ čiji bi se efekti nadopunjivali, pa bi i građevina, po očekivanju, bila čvršća.

„To je jedna zvučnija, čak bih rekao baroknija formulacija za jednu prastaru istinu svake odgovorne spoljne politike – da će sa svim državama i međunarodnim organizacijama podsticati i negovati prijateljsku konstruktivnu saradnju, a da će naši kapaciteti, u datim međunarodnom okolnostima, pokazati šta će tu imati prioritet i možda, prerasti u „stub“. Posle se, u političkoj realnosti, obično skučenoj i opterećenoj raznim iznudicama, sve to zna pretvoriti u jedno iscrpljujuće žongliranje i opsesivnu strepnju da ste nekom stubu dali nesrazmernu prednost „, zaključuje ovaj diplomata u razgovoru za Danas.

foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Da podsetimo, Vučić se u ponedeljak susreo sa suprugom ukrajinskog predsednika Olenom Zelenskom i ministrom spoljnih poslova Ukrajine Dmitrom KulebomVučić se u ponedeljak susreo sa Olenom Zelenskom, kada je izjavio da je Srbija spremna „da pruži pomoć u vidu neophodnih sredstava za one kojima je to danas najviše potrebno“, i poželeo „da se mir što pre vrati u svaki dom“. U utorak  je usledio sastanak sa ruskim ambasadorom Harčenkom sa, a u sredu predavanje u Ruskom domu.