Koji su dometi Vučićevog puta u Njujork na zasedanje UN i kakav se govor očekuje?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić od ponedeljka je u Njujorku gde će se, pored ostalih bilateralnih susreta, ponovo sresti sa Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom, predstavniciam EU koji posreduju u dijalogu oko Kosova.

Vučić se nada i susretu sa specijalnim izaslanikom SAD Gabrijelom Eskobarom kojem, kako je rekao, ima mnogo toga da kaže.

Slučajno ili namerno, za sad nije najavljen poseban bilateralni susret Vučića sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji, uz francuskog predsednika Emanuela Makrona, usmerava proces dijaloga ali i proširenja EU.

Vučić je, treba reći, prisustvovao prijemu koji je Šolc organizovao povodom 50 godina članstva Nemačke u UN, na kojem se sreo sa kancelarom.

Predsednik Srbije je na Instagramu napisao da su iskoristili priliku da razmene mišljenja o aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, ulozi i značaju UN u današnjem svetu, ali i doprinosu koji Srbija i Nemačka, kao zemlje članice, mogu da daju u rešavanju postojećih globalnih izazova. On je pozvao Šolca da poseti Srbiju.

Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS, za Danas kaže da bi fokus Srbije mogao biti na tome da dođe do povoljnih tokova za nastavak razgovora, tako što će iskoristi novi pogled na razlog zbog kog dolazi do zastoja u napretku primene Brisela 2 i Ohridskog sporazuma, a to je da kosovski premijer Aljbin Kurti koči taj napredak.

Osim glavnih tema današnjice o kojima će se razgovarati u UN Latinović kaže da zasedanje GS UN ima i drugu stranu, a to su bilateralni sastanci koji su prilika da se temeljno razmene mišljenja i dođe do smernica za dalje, te da je u tom kontekstu bitno da će se Žozep Borelj sresti sa predsednikom.

Ipak, ona skreće pažnju na to da ne treba imati prevelika očekivanja, jer međunarodna zajednica pitanje Kosova smatra pokrivenim u smislu međunarodnog prisustva koje ima funkciju kontrole i nadgledanja.

– Ne treba gajiti prevelika očekvanja o rešenju, ali razgovori mogu i treba da pomognu da se lakše dođe do dogovora na sledećim sastancima koje će organizovati EU – kaže ona.

Na pitanje kakav Vučićev govor očekuje u četvrtak, odgovara da je pažljivo pratila njegove govore i misli da mu je prošlogodišnji bio solidan jer je prvi put imao rečnik, stil i strukturu govora koja je prilagođena modelu za UN.

– Ono za šta se takva platforma, kao što je Generalna skupština, koristi je da više kažete o međunarodnim problemima koji su na dnevnom redu zasedanja. Do sada je to bilo dosta skromno u govorima naših predstavnika. Fokus mora biti na esenciji postojanja UN, a to je održavanje međunarodnog mira i bezbenosti, pitanja održivog razvoja i njihov ekonomski aspekt zajedno sa ljudskim pravima. Ne znam šta će biti fokus njegovog izlaganja. Mislim da će se fokusirati na pregovore s Kosovom u kontekstu poslednjeg neuspeha i pokušaja da pažnju međunardne zajednice privuče time što će predstaviti stanje i ono što se dešava na severu Kosova, tj. u opštinama sa srpskim stanovništvom – navodi ona.

Kako pojašnjava, zasedanje GS UN je svake godine veliki međunarodni događaj, pozorinica i prilka da se ostvare prvi kontakti i veze ali i da porazgovaraju šefovi država i vlada, kao i diplomate iz celog sveta.

– To je i prilika da se vidi koji su problemi i putevi za rešavanje otvorenih pitanja i  problema. To su, pre svega, pitanja međunarodnog mira i bezebednosti, ali i drugih koji su bitni poput održivog razvoja koje dominira ovogodišnjim zasedanjem. Moto zasedanja je obnova i izgradnja poverenja i globalna vladavina sloidarnosti što je potaknuto ratom u Ukrajini i velikim katastrofama koje su posledica klimatskih i drugih promena, sada posebno dešavanja u Maroku i Libiji – objašnjava ona.

Ona zaključuje da treba istaći da je generalni sekretar UN zahvaljujući angažmanu većeg broja članica i službi UN, krenuo u proces vraćanja ugleda i snege ovoj instituciji u pogledu rešavanja pitanja koja se odnose na mir i bezbednost.