Staro pitanje ponovo otvoreno: Da li je Aleksandar Vulin imao ulogu u hapšenju ruskog aktiviste?

Danas potpredsednik Vlade, Vulin je u vreme kada je Pivovarov uhapšen u Rusiji 2021. godine, bio ministar policije Srbije.

Pošto je izašao iz zatvora Pivovarov je, u intervjuu za srpski nedeljnik „Radar“, izjavio da je uhapšen nakon informacija koje je Vulin navodno prosledio o njemu ruskim bezbednosnim službama, piše RSE.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je „veliki problem“ ukoliko je to zaista uradio.

„Takvo dodvoravanje Moskvi preko života ljudi koji onda završe u zatvoru je zaista jedno u najmanju ruku nehumano ponašanje. A pritom je i politički više nego štetno sa stanovišta onih koji brane demokratiju i slobode. Sa stanovišta onih koji to ne čine je, vrlo je korisno“, ocenio je Jakšić.

Tri godine ranije, iste tvrdnje prvi je izneo ruski novinar i aktivista Vladimir Kara-Murza.

Vulin je tada demantovao sve optužbe i najavio tužbu protiv Kara-Murze. Njegova stranka Pokret socijalista nije odgovorila na pitanje RSE da li je ikada pokrenut sudski postupak.

Šta su ruski opozicionari rekli o Vulinu?

Predstavnici opozicionih organizacija iz Rusije su početkom maja 2021. održali seminar u Beogradu, pošto im u Rusiji to nije bilo dozvoljeno.

Krajem tog meseca Andrej Pivovarov je uhapšen.

U intervju za „Radar“ 18. avgusta, Pivovarov je kazao da Vulina smatra saučesnikom ruskih vlasti u njegovom hapšenju.

Iako je, smatra, glavni razlog hapšenja bio njegova namera da se kandiduje za rusku Državnu Dumu, veruje da je navodna uloga Aleksandra Vulina u ovom slučaju „podigla nivo reakcije“ vlasti u Rusiji.

Ruski novinar i aktivista Vladimir Kara-Murza je u decembru 2021 za RSE izjavio da je do hapšenja Pivovarova došlo nakon što je Vulin, u to vreme ministar policije Srbije, obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa o sastanku ruskih aktivista koji su, kako je naveo, bili prisluškivani.

„Predao je transkripte razgovora učesnika foruma sekretaru Saveta bezbednosti Rusije Nikolaju Platonoviču Patruševu“, rekao je krajem 2021. za RSE.

Kara-Murza tvrdi da je u hapšenju Pivovarova ulogu odigrala i srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA).

Ni MUP, ni BIA nisu odgovorili tada na molbu RSE da potvrde ili demantuju navode ruskog opozicionara.

MUP je u januaru 2022. saopštio da je „laž da su pripadnici ruske opozicije prisluškivani u Beogradu“ i da je tadašnji ministar policije predao transkripte tih razgovora Patruševu.

Kara-Murza je i sam kasnije uhapšen u Rusiji gde je bio osuđen na 25 godina zatvora zbog „veleizdaje“, širenja „lažnih informacija“ o ruskoj vojsci i nezakonit rad za „nepoželjnu“ organizaciju.

Kao i Pivovarov, on je 1. avgusta oslobođen iz ruskog zatvora, u razmeni zarobljenika između Moskve i Zapada.

Sastanak Vulina i Patruševa uoči hapšenja

Dve nedelje uoči hapšenja Pivovarova, sredinom maja 2021, Aleksandar Vulin se u okviru dvodnevne posete Rusiji sastao sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim.

Tada je istakao da „odnosi između Srbije i Rusije nikada nisu bili na višem nivou“.

„Patrušev je izrazio veliku spremnost da nastavi da sarađuje sa Srbijom i da sve naše strukture bezbednosti rade zajedno oko zajedničkih tema“, kazao je tada Vulin.

Ipak, ne postoje zvanični i javno dostupni podaci koji bi dokazali ulogu Aleksandra Vulina u hapšenju Pivovarova.

„Mi imamo samo svedočenja ljudi koji su, vrlo simptomatično, posle sastanka u Beogradu, po povratku u Rusiju bili uhapšeni. To ne treba biti Šerlok Holms pa zaključiti da je (Pivovarov) uhapšen po dojavi iz Beograda, ali dokaza za tu dojavu nema“, smatra analitičar Boško Jakšić.

Prema njegovom mišljenju, moguće bi bilo dokazati da li su tvrdnje ruskih opozicionara tačne kada bi se o tome pokrenula istraga.

„Ali te istrage nema, prema tome ih je verovatno i nemoguće dokazati“, kaže.

„Jer onaj koji bi trebalo da te dokaze, štiti onoga koje je sve to predao Moskvi. Mislim na celokupnu vlast ovde. Ona to štiti i time je krug zatvoren“, kaže Jakšić.

Dvojica zvaničnika sastali su se još nekoliko puta te godine.

Tokom susreta u Moskvi 3. decembra Vulin je poručio Patruševu da Srbija „nikada neće biti deo prostora za pokretanje kampanje protiv Rusije i njenog rukovodstva“.

Na tom sastanku je konstatovano i da se slobodne zemlje moraju odupreti „obojenim revolucijama“.

Obojena revolucija je naziv koji se koristio za smenu autoritarnih režima, kao što je to na primer bio slučaj u Ukrajini 2004/5. Taj događaj poznat je kao Narandžasta revolucija.

Zašto je uhapšen Andrej Pivovarov?

Pivovarov, bivši izvršni direktor sada već ugašenog prodemokratskog pokreta „Otvorena Rusija“, priveden je u maju 2021. na aerodromu u Sankt Peterburgu, neposredno pre nego što je njegov avion trebalo da poleti za Varšavu.

U julu 2022. osuđen je na četiri godine zatvora na osnovu optužbe da je na čelu „nepoželjne organizacije“.

Nekoliko dana pre hapšenja Pivovarov je najavio raspuštanje svoje „Otvorene Rusije“.

Ova organizacija, povezana sa bivšim naftnim tajkunom i kritičarem Kremlja Mihailom Hodorkovskim, ugašena je da bi zaštitila zaposlene i pristalice od sve većih pritisaka i represije vlade.

Zakon o „nepoželjnim organizacijama“, usvojen u Rusiji 2015. godine, jedna je od regulativa koje je Kremlj nametnuo kako bi vršio pritisak na brojne neprofitne i nevladine organizacije koje su dobijale sredstva iz stranih izvora, uglavnom iz Evrope i SAD.

Bez reakcija SAD i EU

Sjedinjene Američke Države (SAD) koje su Vulina stavile na listu sankcija, između ostalog zbog veza sa Rusijom, nisu odgovorile na pitanja RSE povodom ocena Pivovarova.

Nije stigla reakcija ni iz Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži i zbog čega je Brisel stalno poziva da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Analitičar Boško Jakšić smatra da Zapad u ovom slučaju „gleda kroz prste“ Srbiji.

„Ovi slučajevi nisu jedini primeri gledanja kroz prste“, kaže i dodaje da je Zapad verovatno procenio da slučaj nije dovoljno važan da bi se „pravila konfrontacija sa Beogradom“.

„Tako da u tim većim igrama po pravilu se završava da nevini ljudi stradaju, ali to je deo surovosti politike“, ocenjuje Jakšić.

Kako u Rusiji prolaze kritičari Kremlja?

Vlast u Rusiji predvođena predsednikom Vladimirom Putinom godinama guši opozicionu aktivnost i delovanje u zemlji.

Represija se pojačala nakon invazije na Ukrajinu u martu 2022. Prema grupama za ljudska prava, skoro 900 Rusa je osuđeno za izdaju, špijunažu ili saradnju sa stranim vladama od ruske invazije na Ukrajinu.

Prema izveštajima Ujedinjenih nacija (UN), u Rusiji trenutno ima najmanje 700 političkih zatvorenika. UN ukazuje da neki izvori navode da bi taj broj mogao biti i preko 1.000.

Ovi zatvorenici uključuju opozicionare, aktiviste, novinare i druge osobe koje su kritikovale rusku invaziju na Ukrajinu ili su se protivile režimu.

U nedavnoj razmeni zatvorenika sa Zapadom oslobođeno je 20 ljudi.

Veze Vulina i ruskih obaveštajnih službi

Aleksandar Vulin, koji je dugogodišnji koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, poznat je po bliskim vezama sa Rusijom i njenim državnim rukovodstvom.

Otkazivanje gostoprimstva ruskim antiratnim aktivistima u Beogradu otpočelo je u leto 2023, dok je Vulin bio na čelu obaveštajne agencije Srbije.

Više ruskih državljana, koji su u Srbiju došli po otpočinjanju rata u Ukrajini kao protivnici Putinovog režima, dobilo je rešenja da napusti Srbiju pod obrazloženjem da su „bezbednosna pretnja“.

Vulinove bliske veze sa vrhom ruskog bezbednosnog i obaveštajnog sektora potvrđene su i ordenom kojeg je primio od najviših državnih struktura u Rusiji.

Od ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) dobio je orden za „izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“, a od predsednika Rusije Vladimira Putina Orden prijateljstva.

Vulin je od početka invazije na Ukrajinu više puta boravio u Rusiji. Tokom poseta Moskvi redovno ističe da Srbija neće uvoditi sankcije Kremlju.

Vulin sa Lavrovom o unapređenju ‘strateškog partnerstva’ Srbije i Rusije

On je u prethodnoj deceniji obavljao niz funkcija u Vladi – počev od direktora Kancelarije za Kosovo preko ministra za rad i socijalnu politiku do ministra odbrane i potom policije.

Nakon što je dao ostavku na funkciju šefa BIA, nekoliko meseci bio je bez državne funkcije, da bi se u maju vratio u Vladu Srbije kao potpredsednik zadužen za unapređenje saradnje sa zemljama BRIKS-a, među kojima je Rusija.