Vulinovci traže da Srbija uđe u BRIKS: Najavljuje li stranka šefa BIA time prelazak u opoziciju?

Poslanici PS-a Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, koji je privremeni zastupnik stranke od kako je Vulin imenovan na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije, juče su podneli Vladimiru Orliću predlog Rezolucije o pristupanju BRIKS-u, što se direktno kosi sa zacrtanim spoljnopolitičkim kursom Srbije, odnosno vojno-političkom neutralnošću. Rezolucijom traže referendum, posebno ministarstvo i strategiju za ovo pitanje, ali i poručuju da pridruživanje ovom savezu u kom su trenutno, između ostalih, i Rusija i Kina, u koje su Vulinovci zagledani.

Režimski mediji redom su u neutralnom tonu preneli vest o predlogu Pokreta socijalista, a od poslanika i funkcionera Srpske napredne stranke oglasio se za sada jedino Bratislav Jugović, koji iako član Glavnog odbora i bivši poslanik nije reper za ponašanja vlasti, s obzirom da je i po drugim temama „solirao“ i iznosio stav oprečan ostatku stranke, te je upitan i njegov uticaj u samim naprednjacima.

Slično je ranije Rade Basta, tada još funkcioner, takođe vladajuće, Jedinstvene Srbije, s mesta ministra privrede od Srbije zahtevao da uvede sankcije Ruskom Federaciji zbog agresije na Ukrajinu, odnosno da se pridruži spoljnoj politici Evropske unije. Stvar je i konačno „pukla“ kada je Basta rekao da bi cela Vlada Srbije trebalo da se nađe s građanima na protestima „Srbija protiv nasilja“, pa je tada smenjen i iz stranke i iz Vlade, ali je jasno da je do prvih trzavica došlo onda kada je ministar počeo lobirati za jasniji „evropski put Srbije“, kako je danas i zove njegov pokret.

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike (CfSP), ovaj predlog Vulinove stranke pre svega vidi kao marketinšku pripremu za izbornu kampanju koja, kaže, samo što nije počela.

„Stranke koje bi da animiraju deo biračkog tela koje je rusifilskog raspoloženje će se takmičiti u raznim bizarnim predlozima koji nemaju nikakvo utemeljenje u realnosti. Tako smo čuli predlog za formiranje nekakve “pravoslavne unije na Balkanu”, sad učlanjenje u BRIKS a verujem da će u toku kampanje neko predložiti da Srbija postane deo Ruske Federacije kao što su Dagestan, Čečenija i slično, ili bar punooravni član ODKB u koji ne veruju ni zemlje članice“, navodi naš sagovornik.

Upitan kakav očekuje odgovor ostatka vladajuće koalicije na ovaj predlog, Šutanovac odgovara da ne veruje da će iko odustati od evro-integracija.

„Lično ne verujem da bi se iko, ko ima iskustvo u rukovodjenju državom i zna koliko je za Sebiju važno da bude na putu učlanjenja u EU, opredelio za prekid integracija, odrekao donacija i investicija a zarad avanturističkog članstva u organizaciji čija najbliža zemlja članica je udaljena hiljadama kilometara od Srbije“, smatra predsednik CfSP-a.

Dodaje da uporedo razni mediji i „plaćeni lobisti“ BRIKS ovih dana predstavljaju kao alternativu „evroatlantsko-pacifičkom savezu“ i najavljuju formiranje „nekakvog bipolarnog sveta“.

„Zapravo se radi o organizaciji koja ni sama ne zna šta joj je cilj a čije zemlje članice se toliko razlikuju da se na njihovim medjusobnim granicama sve vreme održavaju puzajuci oružani sukobi“, kaže Šutanovac.

Razliku između Baste i Pokreta socijalista vidi u tome što je bivši ministar napravio zaokret u odnosu na politiku stranke čiji je bio deo i koja ga je delegirala na mesto ministra, dok je u slučaju Vulinove stranke to njihova izvorna politika za koju se zalažu od svog nastanka.

„Ne očekujem da odu u opoziciju. Oni realno mogu da budu na zajedničkoj listi sa SNS ili da se ugase. Podrška koju samostalno imaju nije dovoljna ni za opstanak, a ne za neki opozicioni rad“, mišljenja je Šutanovac.

Analitičar koji je video kombinatoriku koja bi Pokret socijalista ipak mogao da prebaci u opozicione redove, a to je koalicija sa Srpskom radikalnom strankom, Dragomir Anđelković, smatra da su Vulinovi poslanici Rezoluciju predložili u dogovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Pokret Socijalista nije predložio Skupštini da usvoji Rezoluciju o pridruživanju Srbije BRIKS-u kako bi se to stvarno desilo. Vulin i njegov tim dobro znaju da takva Rezolucija neće proći jer je veći deo vladajuće koalicije, makar nominalno, opredeljen za EU integracije, a takve stavove deli i preovlađujući broj opozicionih poslanika. PS je u dogovoru sa Vučićem tako nastupio, kako bi postepeno, pozerski kontrirajući onome što je proklamovana politika vlasti, gradio imidž izrazito proruskog i prokineskog člana vladajuće koalicije“, procenjuje Anđelković.

Ovaj analitičar smatra da se time stvara osnov da se u trenutku kada vanredni parlamentarni izbori postanu realni, Vulinova stranka, kako kaže, navodno principijelno istupi iz bloka čiji je deo.

„Vučić je, iako to sada, kada je njegov plan provaljen, zbunjeno negiraju čelnici PS i SRS, na korak od odluke da Vulin ubuduće ne bude sa njim u koaliciji jer se plaši da gura prst u oko Americi koja je tog njegovog bliskog saradnika stavila na crnu listu. Da ne bi ispalo da se Vučić uplašio Vašingtona, Vulin će „sam“ istupiti iz saveza sa SNS-om i ući u politički brak sa takođe prorežimskim SRS-om, zbog navodnog neslaganja sa EU kursom Vučićeve partije i većine njenih partnera“, smatra on.

Na taj način Vučić, kog Anđelković naziva „zakulisnim šefom naprednjaka i njihovih satelita“, namerava da na predstojećim izborima, smatra naš sagovornik, dobije još jednu svoju „klon koaliciju“.

„Imao bi tzv. „Pokret za državu“ koji bi retorički nastupao proevropski i umereno nacionalno, ali i BRIKS klub koji bi postao kao opozicija Vladi, ali bi i dalje veličao Vučića, a tu bi bili PS i SRS. Vlast sada radi i na stvaranju jednog ili dva takođe lažno patriotskih blokova, gde bi bili Zavetnici i Novi DSS, a nada se i Dveri te Narodna stranka, što mi u vezi sa Narodnom ipak deluje kao nerealna Vučićeva kombinacija“, mišljenja je on.

Ulogu u toj kombinaciji, smatra Anđelković, ima i Rade Basta. Bivši je ministar, po proceni našeg sagovornika, po zadatku prekomandovan u opoziciju kako bi napravio „naglašeno prozapadnu partiju pod tajnom kontrolom Vučića“.

„Vučićev plan je da pošto dodeli novi radni zadatak i Vulinu, ispuni skoro čitavu političku scenu sopstvenim konstrukcijama. Imao bi svoje radikalne zapadnjake, ekstremne rusofile i one obojenih raznim nijansama između te dve krajnosti“, zaključuje Anđelković.