Aleksić: Javni poziv za Moravski koridor je farsa, poništiti ceo proces

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovi večiti putnici do cenzusa počinju da se gade i onima što ne podržavaju današnju vlast u Srbiji. Uvek i za sve imaju neke teorije zavere…

2. Obicne izmisljotine, a da je ovo radjeno u vreme prethodnih vlasti, e onda bi s e bilo u redu a zaduzenja ne bih bilo uopste.

   1. Iii,šta kažete za most na Adi koji je trebao da košta 200 mil.evra a koštao 500,i to ne dovršen?

3. Poštovani gospodine Aleksiću nije ovo prvi put da se radi na taj način, a na žalost, ne verujem ni da će biti poslednji. I nije taj „sistem“ izmislio Vučić. On je samo „usavršio“ sistem koji je zatekao i podigao ga na jedan viši, bahati nivo.Kako se uopšte grade auto-putevi u Srbiji? Sve se dogovori u četiri oka a onda se fingiraju skraćene procedure koje sve to treba zakonski da pokriju. Princip je sledeći. Uzme se od nekog kredit za auto-put. Taj kredit je obavezno uslovan i „naduvan“. Uzmimo za primer da nam kredit daju Kinezi, što je često i bio slučaj. Kinezi nam daju kredit od 500 miliona evra sa pristojnom kamatom, ali UZ USLOV DA AUTOPUT GRADI KINESKA FIRMA: Mi odmah tih 500 miliona vratimo Kinezima, odnosno platimo njihovoj firmi za izgradnju auto-puta i ostajemo tim istim Kinezima dužni 500 miliona za kredit koji su nam dali. Od dobijenih 500 miliona kineska firma ostavi u Srbiji najviše 300 miliona (vrednost materijala ugrađenog u auto-put, troškovi izgradnje, deo plata koje kineski radnici potroše u Srbiji i mito za one koji su im obezbedili posao) a sa 200 miliona pomažemo razvoj Narodne Republike Kine. Dešava se i da kineski radnici tu budu samo simbolično prisutni ili samo za manji deo posla a da gro poslova obavljaju domaći podizvođači za neki mizerni iznos, tek toliko da prežive i opstanu na tržištu, što u krajnjem ne menja računicu koju sam naveo. Ako nam je neki auto-put zaista neophodan i ako je uzimanje kredita jedini način za finansiranje njegove izgradnje zašto se komercijalno ne zadužimo i taj posao damo domaćim firmama , ili konzorcijumu, ako su pojedinačno nesposobne da iznesu toliki teret. Zašto se ne zadužimo za realnu vrednost posla, što je 300 miliona u prethodnom primeru. Čak i ako su komercijalne kamate duplo veće (npr 4% umesto 2%) to bi bio dodatni trošak od par desetina miliona evra a ne 200 miliona koliko plaćamo naduvane račune Kinezima. Uz sve to sve pozajmljene pare bi ostale u Srbiji i razvijali bi domaću a ne stranu privredu.

   1. 500 mil.evra?Djilase ti li si?Nešto te svrbi ta brojka od 500 miliona evrića.

4. Kad sam ja bio inženjer ponude su se davale na osnovu kompletnog predmera radova koji proizilazi iz Glavnog projekta.
   Ponuđač je nudio samo jedinične cene,koje su se množile sa količinama radova,a u opisu svake stavke je nedvosmisleno bilo definisano sve oko vrste i kvaliteta materijala i načina izvođenja radova!
   Nikakva suma koju je Investitor spreman da izdvoji za investiciju nikako,nigde i nikada nije spominjana!Naprotiv,to je bila najčuvanija poslovna tajna!I još uvek je kad je u pitanju tržišna privreda!Ali ovde su u pitanju pare građana Srbije,tako da sve ovo ne važi?!
   Sad prvo nju,tu nekada najstrožije čuvanu tajnu ,i to za megaprojekte,javno obznane (!!!,)pa raspisuju konkurs(,tender),za izbor izvođača?!
   Šta je sa preciznim predmerom radova proisteklom iz Glavnog projekta i sa jediničnim cenama za svaku poziciju?
   Nema…ne treba…žurimo….mi znamo koliko to treba da košta…narodske su pare i stvar je stručna,inženjerska,ali,mi političari sve znamo bolje,jer smo dobili mnogo glasova,odnosno dozvolu da arčimo pare poreskih obveznika prema našoj volji?!Jel’ to?

5. Aleksiću,najbolje da preorete auto-puteve,porušite KBC,prodate železaru,opet,za 1 dolar,vojnu oprdmu uništite opet,ostavite samo 1 MiG29,pokupujte pašnjake,vinograde…tako,da na miru nastavite tamo gde ste stali 2012.