Aleksić (NS): Logično je da opozicija ima jednog kandidata na izborima

Aleksić je na konferenciji za novinare rekao da je „jako logično“ da „bojkot opozicija“ zbog čijeg će neučestvovanja na prethodnim izborima i biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori, stane iza jednog predsedničkog kandidata, i jedne izborne liste na parlamentarnim i lokalnim izborima.

„Mi iz opozicije čekamo predlog platforme EU (za poboljšanje izbornih uslova) koju očekujemo danas, sutra, a 17. i 18. septembra videćemo da li će biti dogovora ili nećemo ići na izbore. U ovom trenutku smo svi fokusirani na izborne uslove“, rekao je Aleksić.

Povodom izjave predsednika Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića da „ne zna“ da li će se kandidovati na narednim predsedničkim izborima, Aleksić je rekao da to može biti „igra sa njegovim kolegama iz stranke, kako ga svi mole da se kandiduje“, ali da može da pokazuje i da Vučić čeka procene javnog mnjenja, „i da neće da se kandiduje ako ne može da pobedi u prvom krugu“.

Aleksić (NS): Da imamo nezavisne institucije mnogi od političara bi zbog Jovanjice bili u tužilaštvu

Aleksić je izjavio da je proizvodnja marihuane na poljoprivrednom dobru „Jovanjica“ bila pod „direktnom kontrolom države, BIA i MUP-a“, i onih koji su uhapšeni povodom tog slučaja.

Aleksić je na konferenciji za novinare rekao da izjava ministra odbrane Nebojše Stefanovića „da ne postoji afera Jovanjica“ pokazuje da je on „u velikom problemu i u većoj nemilosti“ režima od opozicije „s obzirom da nije mogao da zaštiti“ imanje na kome je uzgajana marihuana.

„Da imamo nezavisne institucije mnogi od političara bi bili u tužilaštvu a neki i u zatvoru“, rekao je Aleksić.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je ranije danas da nema nikakve afere u slučaju „Jovanjica“, kao i da je neistina da se taj slučaj zataškava.

On je u pisanoj izjavi naveo i da „afera nema ni u Vojsci Srbije, kao ni u Ministarstvu odbrane“.

Pravni tim Narodne stranke (NS) podneće zahtev za poništavanje privatizacije Poljoprivednog kombinata Beograd (PKB) i raskid ugovora sa Al Dahrom, izjavio je Aleksić.

Aleksić je na konferenciji za novinare u prostorijama stranke rekao da je privatizacija PKB-a najbolji primer „nedomaćinskog ponašanja vlasti, neviđene korupcije i želje za gašenjem poljoprivredne proizvodnje u Srbiji“.

Kako je rekao, „očigledno nisu ispunjene obaveze Al Dahre“, koje je ta kompanija trebalo da ispuni za tri godine, zbog čega će Narodna stranka podneti zahtev za poništavanje privatizacije, kao i da motiv vlasti za privatizaciju PKB-a nije bio nastavak poljoprivredne proizvodnje nego prodaja zemljišta.

Aleksić je rekao da je kompanija „Al Dahra“ kupovinom PKB-a dobila 17.000 hektara zemljišta, što je polovina površine Beograda, po ceni od 4.700 evra po hektaru, a da se očekuje da vrednost te zemlje kada bude izgrađen autoput, bude 200.000 evra po hektaru.

Prema njegovim rečima pripreme za „devastaciju i uništenje“ PKB-a počele su 2014. godine, kada je Vlada Srbije subvencije od sedam dinara po litru mleka ograničila na 12 miliona litara godišnje, dok je proizvodnja mleka u PKB-u u tom trenutku bila 62 miliona litara godišnje, a zatim i sa ograničavanjem subvencija od 2.500 dinara po grlu – na ukupno 300 grla godišnje, dok je PKB imao 8.300 krava.

„PKB je ostao bez 8.000 grla za koje će dobiti subvenciju, to je gubitak preko pet miliona evra godišnje. To je bila politička odluka Vlade Srbije“, rekao je Aleksić i dodao da je to bio „prvi korak“ ka spornoj privatizaciji PKB-a.

Aleksić je dodao da je naredni korak bilo prebacivanje 17.000 hektara zemljišta koje je do tada bilo u državnoj svojini, u svojinu PKB-a, da bi moglo biti predmet prodaje, i da je takav zahtev podneo direktor te firme Dragiša Petrović, 2013. godine.

Prema njegovim rečima katastar odbija taj zahtev, jer nema osnova, i u suprotnosti je sa zakonom, direktor PKB-a podnosi žalbu Ministarstvu građevine, koje je usvaja i počinje uknjižavanje zemljišta u vlasništvo PKB-a.

„Državni javni prvobranilac podnosi protiv toga tužbu Upravnom sudu 3. novembra 2015. godine, navodeći da to zemljište može biti isključivo u javnoj svojini i ne sme da se uknjiži u vlasništvo PKB-a. Posle toga predsednik Vlade Srbije, što je tada bio Aleksandar Vučić, 18. decembra 2015. godine donosi zaključak i nalaže Državnom javnom prvobranilaštvu da odustane od tužbi protiv akta Ministarstva građevine“, kazao je Aleksić.

Aleksić je dodao da se verovatno „tada već znalo ko će da kupi PKB“, kao i da je potezima vlasti PKB do 2018. godine na godišnjem nivou gubio po pet miliona evra, kada je javni poziv za privatizaciju raspisan pod takvim uslovima „da nije postojala mogućnost“ za domaće kompanije da učestvuju u njemu, već je prodat „Al Dahri“.

„Motiv za privatizaciju PKB-a nije nastavak poljoprivredne proizvodnje, nego zemljište. Do danas nemamo u javnosti ugovor o privatizaciji PKB-a, koji je za tri godine trebao da uloži 30 miliona evra, što ističe u novembru“, rekao je Aleksić.

On je naveo da je „Al Dahra“ kupila PKB sa 7.300 krava, da je u međuvremenu kupljeno još 600 krava, ali da danas, nakon tri godine „ima 1.300 krava manje“.

Aleksić je izneo podatak da je PKB, dok je bio u državnom vlasništvu, drugim kompanijama prodavao hektar zemljišta za 900.000 evra, odnosno četiri hektara za 700.000 evra i 3,8 hektara za 500.000 evra, dok je privatizacijom „Al Dahra“ hektar zemljišta platila 4.700 evra.

„Kada prođe autoput 200.000 evra će biti vrednost jednog hektara“, kazao je Aleksić i dodao da je privatizacija PKB-a primer da „institucije ne postoje“, kao i da je to primer uništavanja poljoprivredne proizvodnje, u čemu se, „posle uništavanja PKB-a došlo do uništavanja malih poljoprivrednih gazdtava“ od kojih u Srbiji živi 1,5 miliona ljudi.