Aleksić: Vlast planira da i 2023. godine nemilice i bez kontrole troši novac građana iz budžeta

Dodao je da se vlast trudi da manipulacijama i promenom načina računanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavi da javni dug od 33 milijarde evra nije alarmantan i da Srbija ne srlja u krizu javnog duga.

„Problemi se ne pominju, a ključna dva problema budžeta za 2023. godinu su javni dug i netransparentnost“, rekao je Aleksić na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na kojoj je razmatran budžet za 2023. godinu.

Aleksić je naveo da ministar finansija Siniša Mali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nisu ni pomenuli da je javni dug Srbije 33 milijarde evra i dodao da će se taj dug sledeće godine dramatično povećati na osnovu predviđenog zaduživanja u sledećoj godini.

„Vi govorite o procentualnom odnosu duga i BDP-a i to nakon što ste promenili metodologiju računanja BDP-a. Kada bi se vratila stara metodologija, javni dug bi iznosio 60 odsto BDP-a“, rekao je Aleksić.

Aleksić je naveo da su limit javnog duga od 60 odsto BDP-a u Mastrihtu odredile razvijene države.

„Nisam siguran da iko od vas veruje da je Srbija razvijena zemlja, ili mi ne živimo u istoj zemlji, možda mi, obični građani, živimo drugačije od vas koji ste na vlasti“, rekao je Aleksić.

Istakao je da je način na koji se netransparentno troši novac građana iz budžeta „alarmantan i opasan“.

„Javne nabavke u Srbiji gotovo da ne postoje, novac se troši nemilice, a ne znamo ni koliko plaćamo, ni šta plaćamo“, rekao je Aleksić.

On je naveo da vlast ne pominje stanje u EPS-u i nestručnost onih koji su lošem stanju u tom preduzeću doprineli više nego poskupljenje i kriza energenata u svetu.

„Recite da ste pogrešili kada ste postavili Milorada Grčića na čelo EPS-a i koje su posledice njegovog delovanja“, rekao je Aleksić.

Ocenio je da u netransparentnosti trošenja narodnog novca prednjači Ministarstvo finansija.

„Tu su usluge po ugovoru i specijalizovane usluge – više niko ne može da vidi šta ko radi i šta su čije namere“, rekao je Aleksić.

Ukazao je da bi kontrolu trebalo da sprovodi Državna revizorska institucija (DRI), ali da ona to ne čini efikasno.

„Obavljena je revizija finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2019. godinu i 2020. godinu, ali izveštaji do danas nisu objavljeni. To je samo jedan primer u moru primera nepostojanja institucija koje bi trebalo da rade u interesu Srbije i njenih građana“, zaključio je Aleksić.