Alimpić: Od 58 vreća u 15 razlika, većina u GIK neće više od četiri ponavljanja

Te vreće stoje pet, šest dana u zgradi Gradske uprave i kontrolu nad njima isključivo ima vlast, a zatvorene su plastičnim vezicama koje nisu dovoljno čvrste, dodaje. On, takođe, navodi da je 7.000 listića dato u ruke glasača – ali da se oni ne nalaze u kutijama.

Alimpić kaže da su 5. aprila na jednoj dužoj sednici ispravljeni zapisnici na 128 biračkih mesta, i da je to urađeno na jedan netransparentan način. Članovi GIK su dobili te ispravke i insistiralo se da se odmah glasa o tome, 128 puta, bez nekog gledanja i čitanja i naravno tada su napravljene ponovo nekakve greške sada već u tim ispravljenim zapisnicima, dodaje. „Ta rešenja su postavljena na sajt – umesto zapisnika koji su skenirani, na sajt RIK-a, zatim su ljudi sa tih biračkih mesta i kontrolori pogledali to i primetili neke velike greške – na primer da je 600 glasova dodatno bilo za SPS ili 40 glasova više nekoj drugoj listi. Kada je to shvaćeno, onda je sinoć za 23h hitno zakazana sednica na kojoj smo prvo usvajali ispravke i rešenja o ispravljanju zapisnika – dakle, duple ispravke, a to je posledica netransparentnog i zbrzanog rada i tih nekih ogromnih grešaka. Tako da će na tim biračkim mestima biti objavljeni neki treći rezultati“, naveo je sagovornik N1.

Kako prenosi, poništeno je, do sada, glasanje na svega četiri mesta. Čini se da je intencija većine u GIK – i u GIK postoji vladajuća većina i opoziciona manjina – iako to ne bi trebalo da postoji, da se izbori ponove na samo ova četiri mesta, ni na jednom više, što onda ne bi moglo da utiče na promenu rezultata, po kojima bi verovatno vladajuća većina imala minimalnu većinu (56 prema 54 odbnornika), kaže Alimpić.

Dodaje da je usvojen izveštaj o kontroli zapisnika na predlog dve liste („Ajmo ljudi“ i „Ujedinjeni za pobedu Beograda“) koje su tražile da se izvrši uvid u pet posto vreća sa materijalom, da se to ponovo prebroji. „I to je brojeno u noći između 7 i 8 aprila. Dugo je trajalo, mislim da je to 58 vreća. Formirana je komisija od 12 članova izborne komisije, predstavnici različitih lista. U 15 tih vreća pronađene su razlike – razlikuje se materijal, broj listića od onoga što stoji u zapisniku. Sinoć smo usvajali i novih 15 rešenja o ispravljanju zapisnika. Odbijen je moj predlog da se glasanje na tim mestima poništi, jer da nisu otvarane te vreće, ne bismo ni znali pravi rezultat u njima. Umesto toga, vladajuća većina nas je preglasala i odlučili su da se ponovo promene zapisnici, da se promene cifre i da se na taj načina isprave ti rezultati“, naveo je Alimpić.

Kako navodi, ovo ukazuje na interesantnu stvar – „ukoliko na pet odsto izbrojanih vreća imamo 15 pogrešno izbrojanih rezultata, ako je to prosek – onda znači da bi na 100 posto imali 300, a to se otprilike poklapa sa prigovorima koji su stigli“. To je trećina ukupnog broja biračkih mesta, naglašava sagovornik N1.

Večeras do 20h ističe rok o odlučivanju o prigovorima. Alimpić kaže da ih je do sada 350. On smatra da se, prema onome što je video na prethodnoj sednici, može zaključiti da vladajuća većina ima nameru da odbije svih 350 prigovora, odnosno da ni na jednom mestu ne ponovi glasanje. Mišljenja je da su oni za to da se otvore džakovi na svih 350 mesta, da se ponovo izboji i da se ponovo uradi ispravka zapisnika, ako se uoči razlika. On kaže da se to prebrojavanje planira za večeras. Te vreće stoje pet, šest dana u zgradi Gradske uprave i kontrolu nad njima isključivo ima vlast, a zatvorene su plastičnim vezicama koje nisu dovoljno čvrste i lako se mogu otvoriti, a mogu se i iste kupiti, dodao je. Mislim da nema nikakve potrebe to brojati, kad je to kod njih toliko dana, već da se postupi po prigovorima i da se (glasanja) ponište na mestima gde treba da se ponište, naveo je. Smatra da je slično i u ostalim delovima Srbije, a da je sada samo malo više pažnje posvećeno Beogradu. Tužno je da ne možemo da znamo kakva je izborna volja građana, istakao je Alimpić.

Mislim da je nemoguće da se, u roku koji je predviđen, donesu ta rešenja i ne znam da li je zakonski moguće, rekao je i naveo da su oni predložili da se ne otvaraju džakovi, napominjući da se prigovori ne odnose samo na to, već na razne druge nepravilnosti na biračkom mestu, greške o potvrdama o biračkom pravu i sl.

„Imam utisak da se u GIK ne radi po zakonu i logici, već se samo preglasava koga ima više, koga ima manje, svi predlozi opozicije se odbijaju“, naveo je. Alimpić kaže da je pristiglo još oko 120 zapisnika. „Biće ih oko 480 i to su već sada prigovori, i onih 128 o kojima sam govorio, na rešenja o ispravljanju zapisnika – to je gotovo 500, dakle gotovo polovina ukupnog broja biračkih mesta i to dovoljno govori koliko je ovaj izborni proces kompromitovan i loše sproveden, i koliko će biti teško utvrditi kako su građani Beograda glasali“, istakao je Alimpić.

On navodi da je 7.000 listića dato u ruke glasača – ali da se oni ne nalaze u kutijama, podsećajući da bi trećina tog broja bila dovoljna napr. da jedna lista pređe cenzus (Ajmo ljudi), što bi strahovito promenilo izborne rezultate.

Istakao je postojanje spiskova na kojima se beležilo ko je izašao, a ko nije na izbore, kao i da su građani pozivani, da se izjasne da li su izašli ili ne, što, kako ističe,  po zakonu nije dozvoljeno.

Rekao je da sednica GIK počinje danas u 18h, dva sata pred kraj roka. Mi ne možemo da odgovorimo na te prigovore, rekao je i dodao da smatra da se namerno odugovlači i probijaju rokovi.

On je ocenio da GIK, za razliku od RIK-a, radi „u mraku“, netransparentno.