Aljbinu Kurtiju danas ističe rok da ispuni tri zahteva Eskobara i Lajčaka: Ako ne, u najavi stroge mere

Tokom ove nedelje dvojica specijalnih izaslanika boravili su u Prištini i Beogradu gde su razgovarali sa zvaničnicima, premijerom i predsednicom Kosova, predstavnicima kosovske opozicije i Srpske liste. U Beogradu ih je primio predsednik Aleksandar Vučić.

Eskobar je nakon sastanka u sredu sa Kurtijem, kako su preneli mediji, rekao da ima dva dana da odgovori na zahteve koje su mu postavili na sastanku i najavio da će do petka zajedno sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine izvestiti da li je bilo napretka ili ne.

Eskobar i Lajčak imaju tri zahteva u tri tačke kako da se izađe iz krize na severu Kosova.

„Prvo je deeskalacija situacije, drugo su brzi izbori na severu i treće je povratak dijalogu za normalizaciju“, rekao je Lajčak novinarima posle sastanka i dodoao da je njihova misija „tek počela“. Lajčak je rekao da su on i Eskobar imali dugu i tešku raspravu sa premijerom Kosova.

Ipak, Kuri taj sastanak nije tako doživeo. On je juče izjavio da nije dobio nikakav ultimatum od međunarodne zajednice u vezi sa situacijom na severu Kosova i da se stvari ne mogu rešiti pritiscima ili pominjanjem posledica, prenela prištinska Koha ditore.

On je rekao da je na sastanku specijalnom izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru i izaslaniku EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavu Lajčaku ponudio siguran izlaz iz krize na severu, koju su izazavale nelegalne strukture Srbije.

„Nisam dobio nikakav ultimatum. Sreli smo se i razgovarali i ponudio sam siguran način za stabilan izlazak iz krize na severu Kosova izazvane nelegalnim strukturama… Prva je vladavina prava, imamo desetine NATO vojnika, kosovskih policajaca i novinara koji su bili žrtve neviđene žestine nasilnih ekstremista“, naveo je Kurti u izjavi medijima.

On je naveo da ne misli da se te stvari rešavaju pritiscima i pominjanjem posledica, a možda i sankcija najdemokratskijoj i najnaprednijoj državi Zapadnog Balkana.

„Uveren sam da ćemo uspeti da razjasnimo nejasnoće. Imamo izazove i sa jednim i sa drugim. Ali naši bilateralni odnosi sa EU i SAD su odlični, kada američki ili evropski emisar dođe kao posrednik, onda se ovde ne dovode u pitanje Evropa ili Amerika, odnos sa Srbijom je u pitanju“, nastavio je Kurti.

Prema njegovim rečima, to nije ista stvar.

„Kada SAD traže nešto u okviru bilateralnih odnosa, mi ne oklevamo da kažemo da, ali kada američki emisar traži nešto u vezi sa našim odnosima sa Srbijom, onda moramo dobro razmisliti i biti pažljivi, oprezni, ali normalno, uvek treba da budemo konstruktivni i posvećeni“, naveo je Kurti.

A ukoliko Kurti odbije da ispuni zahteve, Eskobar je bio jasan: izlazi iz evropskog partnerstva.

Na pitanje kakve će biti posledice po Prištinu ako ne prihvati evropski predlog za rešenje krize na severu Kosova Eskobar je rekao da bi neprihvatanje značilo „okretanje leđa Evropi“.

„Ako ne prihvate znači da izalze iz evroatlantskog parnerstva“, rekao je.

Eskobar je rekao da je formiranje Zajednice srpskih opština pravno obavezujuće za Vladu Kosova i da ona mora biti formirana – s ovom ili nekom budućom vladom.

„Ona je u Briselskom sporazumu, u Ohridskom sporazumu, to nije sporazum Kurtija i Srbije nego Kosova i Srbije. Ako Ksovo želi da napreduje u evropskim integracijama mora da formira ZSO, pitanje je da li će se to desiti s ovom vladom ili nwkom budućom vladom“, rekao je Eskobar.
Albanijan Post je ipak bio direktiniji.

Proglašenje kosovskih zvaničnika personama non-grata, povratak severa Kosova u stanje pre 2004. godine, kada je KFOR imao potpunu kontrolu, blokiranje finansija iz SAD i EU, pasivan odnos prema kampanji Srbije za otpriznavanje Kosova, blokiranje ulazaka u međunarodne organizacije i eventualno isključenje Kosova iz bilo koje međunarodne organizacije čiji je već deo – su neke od sankcija transatlantske zajednice, podeljene u dve faze, ako kosovski premijer Kurti odbije zahteve SAD i EU koje je dobio prilikom posete Eskobara i Lajčaka, objavio je juče Albanian Post.