Aljbin Kurti: Pomirenje treba da traži agresor, ne žrtva

Međutim, saglasni su u oceni da on tako pokušava da unapredi sopstveni imidž, kao i reputaciju Kosova, te da je to reakcija na pokretanje „unutrašnjeg dijaloga“ o rešavanju kosovskog pitanja u Beogradu. Pojedini od njih, takođe, naglašavaju da nije jasan mandat Saveta.

Aljbin Kurti, osnivač pokreta Samoopredeljenje, ocenjuje za Danas da „u principu mislimo da pomirenje treba da traži agresor, a ne žrtva, odnosno Srbija, ne Kosovo“.

– Za pomirenje je potrebno da Srbija priznaje nezavisnu državu Republike Kosova i da se Srbija obračunava sa svojom prošlošću. Razne komisije ne mogu zameniti neophodan princip. Prvi put čujemo o ovom savetu za pomirenje Pacolija, i moramo da najpre vidimo kakva je njegova osnova, misija, struktura i cilj. Ali, još jednom, u principu to bi trebalo da bude inicijativa koja dolazi iz Beograda a ne iz Prištine – smatra Kurti.

Borko Stefanović, lider Levice Srbije i bivši šef tima Beograda za pregovore s Prištinom, smatra da je to Pacolijeva taktika da promoviše „mir između dve zemlje „, dok, istovremeno, kupuje nova priznanja.

– Providno i nepotrebno s njegove strane. To mi zvuči kao Akademija umetnosti braće Karić. Nekako ne ide – kaže Stefanović za naš list.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, konstatuje za Danas da odluka ministra spoljnih poslova Kosova ima za cilj izgradnju sopstvenog i imidža Kosova.

– Bedžet Pacoli pokušava da privuče pažnju na sebe, kao lidera treće najjače stranke u parlamentu Kosova, baveći se najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjem za svoje društvo. Istovremeno, budući da je Srbija pridobila određene međunarodne simpatije zbog najavljenog „unutrašnjeg dijaloga“, Kosovo kreće u samoreklamiranje sa akcentom na želji za pomirenjem. Međutim, iz kratke odluke od deset tačaka nije jasan mandat novoosnovanog Saveta, njegov sastav, finansiranje i što je najvažnije kako se Savet uklapa u već postojeći dijalog. Za sada nam je jasno da je na čelu Saveta izvesna Kljara Buda, o kojoj, u ovom trenutku, malo znamo, ukazuje Beširi.

Sagovornik Danasa ističe da „kao što je predstava osnivanje Radne grupe o „unutrašnjem dijalogu“ sa Markom Đurićem na čelu, verujem da je druga strana u pregovoru morala odgovoriti sopstvenom inicijativom“.

– Grupa, kako smo razumeli, ima za cilj da inicira, organizuje i podrži druge inicijative koje imaju zamisao da sa stručnom i širom zajednicom diskutuju o budućnosti Kosova, osnovala je i finansira Vlada Srbije, poznati su članovi i njen predsednik. S druge strane, Savet ima za cilj da promoviše mir između Kosova i Srbije i da izradi nacrt godišnjih događaja, finansiraće se iz vladinih i drugih fondova, osnovao ga je ministar Pacoli i prva žena je po svemu sudeći albanska državljanka. Grupa u suštini treba da nam objasni da treba da prihvatimo već određena rešenja o nekakvom priznavanju Kosova, a Savet bi trebalo da doprinese pomirenju. Ono što je identično za Grupu i Savet jeste činjenica da u njih niko ne veruje, zato što su pobude i način na koji su nastali u najmanju ruku sumnjivi, neiskreni i služe samo marketingu – tvrdi izvršni direktor Instituta za evropske poslove.

Preduslovi za pomirenje

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, kaže da bi Kosovo da zaista želi da pomiri Beograd i Prištinu, „za početak moglo da obezbedi nesmetano formiranje i funkcionisanje tužilaštva i suda za ratne zločine na Kosovu, zatim da se fokusira na osnivanje zajednice srpskih opština, i na kraju, da oddemonizuje Srbiju iz svojih školskih udžbenika“. „Isto važi i za Srbiju, dok ne budemo znali šta su institucije Srbije radile devedesetih i dok odgovorni za ubistva ne budu odgovarali neće biti mnogo dijaloga, a ne pomirenja. Jer nema pomirenja dok se zločinci slobodno šetaju među nama“, poručuje naš sagovornik.