Aljbin Kurti: Srbi na Kosovu žive mnogo bolje nego Srbi u Srbiji

Kosovski premijer navodi da na „severu Kosova imaju mirne i dobre dana kada god ne postoji naredba iz Beograda za nasilje“.

„Srbi na Kosovu žive mnogo bolje nego Srbi u Srbiji, ali zločinci u Srbiji žive mnogo bolje nego na Kosovu. Vidite da su Vučićevi protesti na Kosovu nasilni, a protesti protiv Vučića u Beogradu, nijedan. Život Srba na Kosovu otežava Beograd koji im ne dopušta da se integrišu. Ljudi koji se ne integrišu ne žive baš najbolje, a oni koji se integrišu žive bolje. Ali, Beograd ne želi da oni žive bolje, on želi na neki način hraniti tenzije i potencijal za destabilizaciju“, kaže Kurti.

Kurti je govorio i o naoružavanju KBS, situaciji na severu Kosova i dijalogu sa Srbijom.
Kupili smo Barjaktare, udvostručili proračun za vojsku i povećali broj vojnika. Na granici su ofenzivne baze srpske vojske i zato smo jako oprezni.

Kurti je izjavio da to „da li će doći do rata ili ne zavisi od Beograda“, te da u tom smislu, situacija nije mnogo drugačija nego što je bila pre tri decenije.

„Mi smo ovde da budemo pažljivi i jaki, ali nikada ne strahujemo. Države koje imaju kompleks superiornosti kada se smanjuju ili oslabe, postaju opasne. Opet, Srbija je u tom smislu kao Rusija, ali njihova opasnost po nas ne pretvara se u strah od njih, nego u dodatne napore za razvoj i demokratiju“, kazao je Kurti.

Prema njegovim rečima, Kosovo je „demokratska republika koja je po svim međunarodnim organizacijama što se tiče vladavine prava, slobode medija, ljudskih prava i borbe protiv korupcije, prva među šest država na Zapadnom Balkanu“.

Kako je kazao, da bi imali rešenje sa Srbijom treba da se implentira sporazum iz Brisela, a „za pomirenje je potrebno da se Srbija distancira i od Miloševića i Putina“.

„Zvanični Beograd treba da okrivi njih dvojicu za situaciju u kojoj smo i oni i mi“, kaže Kurti.

Ističe da Kosovo ima svoju vojsku, te da je dosta vremena prošlo od kada su počeli inicijativu da je opreme dronovima „Bajraktar“.

„Na kraju smo ih kupili. Postigli smo uspešan dogovor i ugovor sa Turskom i platili te dronove. Kada smo ih dobili javio sam tu vest našim građanima, nisam hteo to učiniti dok svi dronovi koje smo kupili ne stignu na Kosovo. Pričalo se dosta toga, da je Kosovo dobilo dronove, ali ja to nisam obznanio dok i zadnji dron za koji smo sklopili ugovor nije stigao na Kosovo“, navodi Kurti.

Na pitanje da li treba očekivati da Kosovo kupi tenkove i bombardera kako bi se „osamostalilo u odbrani“, Kurti kaže da su udvostručili godišnji budžet za odbranu Kosova i za 80 odsto su povećali broj pripadnika KBS.

Ukupno 48 baza vojske i žandarmerije oko Kosova

„Nije to zato što ćemo nekoga napasti, već da bismo se uspešno branili. Postoje ofanzivne baze srpske vojske i žandarmerije oko naše granice sa Srbijom, njih 48 ukupno, i mi moramo biti oprezni i odgovorni. Zato nam treba dobro opremljena vojska, koja će uspešno odbraniti Kosovo od potencijalne srpske agresije“, navodi Kurti.

Na pitanje da li računaju na međunarodnu podršku, Kurti kaže da uvek računaju na pomoć međunarodne zajednice, ali istovremeno moraju imati i svoje snage.

„Mi težimo članstvu u NATO za našu dobrobit, ali i za naš doprinos“, dodaje Kurti.

Odgovarajući na pitanje zašto za poslednje tenzije na severu svi njega okrivljuju, Kurti kaže da su se „Brisel i Vašington kladili u pogrešnog konja u Srbiji“.

„Na kraju je ispalo da to uopšte i nije bio konj, nego lisica. Niko nije ni maštao da nakon godinu dana i pet meseci ruske agresije na Ukrajinu Srbija neće uvesti sankcije Moskvi, nego čak omogućiti Sputnjiku da regionalnu bazu drži u Beogradu. Umesto sopstvene refleksije i introspekcije, oni udaraju na mene. Brisel i Vašington dopuštali su da Vučić ne potpiše sporazum iz Brisela i Ohrida, potom da krši taj sporazum i eto nas u situaciji u kojoj postoji drastična asimetrija u pristupu“, navodi Kurti.

Pomilovanje za Vučića

Kako kaže, kaznene mere protiv njega, a s druge strane pomilovanje predsedniku Vučiću, su nepravda i dodaje da će te mere biti kratkoročne, privremene i revezirbilne.

„S međunarodnim faktorima i Evropljanima i Amerikancima imamo regularnu komunikaciju i koordinaciju, ali imamo i malih razlika, što se nekada tiče taktika, a ponekad eventualno strategije. Ali, što se tiče vrednosti, interesa i ciljeva, nemamo nikakvih razlika“, kazao je Kurti.

Upitan o izborima u četiri opštine na severu Kosova, Kurti kaže da kada su 5. novembra prošle godine gradonačelnici na severu dali ostavke, zajedno sa 10 poslanika u Skupštini i 547 policajaca na severu, oni su zapravo hteli da sistem Kosova „uruše s vakuumom koji su stvorili“.

„Ali, to se ipak nije dogodilo. Zbog tog neuspeha postali su još agresivniji. Prema našem ustavu, mi smo morai imati vanredne izbore i oni su bili zakazani za 18. decembar. Ali, pre toga mi smo se konsultovali sa predsednicom Vjosom Osmani, svi čelnici stranaka, i odložili izbore za četiri meseca. Sredinom marta ambasadori Kvinte rekli su da će, ako prihvatimo Ohridski aneks Briselskog sporazuma i odložimo rok za registraciju političkih stranaka za pet dana, do 22. marta, oni dovesti Srpsku listu da učestvuje na izborima. Iako smo mi odložili rok i prihvatili Ohridski aneks, opet sam ja bio spreman potpisati, ali ne i Vučić, Srpska lista nije se odazvala“, navodi Kurti.

Dodaje da „osim što su bojkotovali izbore, pozvali su i druge na bojkot, i Beograd je napravio pritisak nad Srbima koji su hteli da glasaju ili se kandiduju“.

„Znači, mi smo izbore odložili za četiri meseca, odložili smo dan za registrovanje stranaka, prihvatili i Ohridski aneks, ali to ipak nije promenilo situaciju. Mi smo morali održati izbore. To nije bio baš naš izbor, već odredba našeg ustava. Time smo završili sa četiri albanska gradonačelnika koja, uistinu imaju krhak legitimitet, jer je postotak izbora jako nizak, ali u kancelariju gradonačelnika možeš ući samo izborima, ne nasilnim ponašanjem, ne silom protiv NATO, naše policije i novinara, ne sa šok bombama i mecima“, navodi Kurti.

Preveremeni izbori

Kaže i da je spreman na to da se održe prevremeni izbori, te da je dodatno napravio ustupak time što je smanjio prisustvo policije za 25 odsto u opštinskim zgradama i oko njih.

„I uz to napravićemo redovne konsultacije svake dve nedelje sa Kforom i Euleksom da evauliramo situaciju sigurnosti i da smanjimo prisutnost naše policije. Mi se ne borimo protv srpskih stanovnika, nego protiv raznih kriminalaca i zločinaca, ali ne samo Srba. Organizovani kriminal je multietičan. U poslednje dve godine eliminisali smo 16 ilegalnih puteva za krijumčarenje na severu Kosova, zatim osam laboratorija za proizvodnju droge i pet za proizvodnju kriptovaluta“, ističe Kurti.

Ispričao je da EU i SAD najpre žele deeskalaciju situacije na severu Kosova i normalizaciju odnosa sa Srbijom.

Što se tiče deeskalacije, povlačenje policije i prevremni izbori, kako navodi, nešto je što su tražili, i „Kosovo je tu pozitivno i afirmativno odgovarilo na taj zahtev“.

„Ali, ja ne mogu odmah izvući policiju iz opštinskih zgrada, jer napolju postoje razni ekstremni elementi organizovanog kriminala i istovremeno elementi ilegalnih paralelnih struktura Srbije. Zato sam odgovorio na njihov zahtev proporcionalnim i postupnim smanjenjem broja policajaca. S druge strane, rekao sam da ne mogu nikoga naterati da daje ostavku ili da napusti službene prostorije koje su zapravo svojina naše Republike, nego hajmo napraviti prevremene izbore“, dodao je Kurti.

Pojasnio je da član 72 Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da je moguće da se održe prevremeni izbori ako 20 odsto biračkog tela napravi peticiju i potom se održi glasanje.

Ako više od 50 odsto glasača glasa protiv tog gradonačelnika, kako dodaje, praktično mu se oduzima mandat.

Beograd „sprovodi hibridni rat protiv Kosova“

Ističe da je „Beograd ekstremno desničarski i da na rotirajući način pravi probleme u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu – svakog meseca dođe na red jedan od suseda“.

„Kod nas vlada želja za pravdom, a međunarodna zajednica ima strah od destabilizacije i tu postoji jaz. Taj jaz prožima se sa jednim drugim jazom – kada međunarodna zajednica ima niska očekivanja od Vučića u sadašnjosti, ali ipak velike nade u srednjeročnom smislu. Zato, kada god Beograd učini neki pozitivan gest, oni to uveličaju jer imaju izrazito niska očekivanja. U tom smislu međunarodna zajednica paradoksalno ima više optimizma kada je reč o Vučiću, nego o sebi. Naravno, da sam ja najveći optimista, ali za Kosovo, za EU i NATO, ali ne kada je reč o Vučiću“, navodi Kurti.

Optužuje Beograd i da „sprovodi hibridni rat protiv Kosova“.

„Zovu me svakakvim imenima jer svaka njihova nalepnica brzo iščezava pa je potrebno menjati je. Svakog meseca najavljuju da sledećeg meseca kreće ‘Oluja’ protiv Srba na Kosovu, nimalo ih nije sramota što će ispasti lažovi jer znaju da im se više niko ne čudi. Oni često i javno fantaziraju odmazdu Albanaca nad Srbima u 21. veku i znaju dobro šta su učinili na Kosovu tokom 20. veka. Mi želimo i zalažemo se za pravdu bez odmazde i protiv odmazde. Srbi su građani Kosova sa građanskim i ljudskim pravima i potrebama, ja sam premijer svi koji hoće i moram služiti svima bez razlike“, naglašava Kurti u intervjuu za „Večernji list“.

Podseća da je kod njega u Vladi Nenad Rašić, kako kaže, „najpoznatiji srpski političar na Kosovu“.

„Jedino njega vlast u Srbiji mrzi više od mene. Beograd želi da oni odlučuju ko je Srbin, a ko ne. Na primer, automobili Srba sa Kosova koji su prebacili svoje tablice u RKS, u mnogo slučajeva su bili zapaljeni, ali ni reči iz Beograda o tome. S tačke gledišta Beograda, postoje dobri i loši Srbi. Dobri su oni koji imaju člansku knjižicu stranke na vlasti, a svi drugi loši. S druge strane, ovo je sučeljavanje jedne mlade Republike Kosovo i jedne države koja je nominalno Republika, ali bi se zapravo želela vratiti u kraljevinu. Ne samo demokratija, već i republika gnjavi autoritarnog predsednika, a on bi želeo postati kralj. Nije slučajno što je porodični krug predsednika postao važniji od državne hijerahije i političke stranke“, kaže Kurti.

Ponavlja još jednom da je premijer svih građana na Kosovu, uključujući i Srbe i dodaje da smatra da politika treba javno služiti svim građanima bez diskriminacije.

Ideja o podeli nije mrtva

Na pitanje da Beograd želi podelu Kosovu, Kurti kaže da je očigledno da ta ideja nije mrtva.

„Pre pet godina projekat podele Kosova bio je unutar dijaloga i miran, ali danas je van pameti i nasilan je, jer u dijalogu više nisu mogli naći sagovornika koji bi mirno razgovarao o podeli. Najveću štetu integraciji Srba na Kosovu napravio je baš taj projekat podele. Ja sada želim normalizaciju odnosa na evropski način, time što će sporazum sa svih 11 tačaka, koji smo uspostavili u Briselu 27. februara, biti implementiran i to pre svega de fakto međusobno priznavanje. Taj sporazum postao je i sadržajno deo zaključaka Saveta Evrope. Nama treba normalizacija i evropeizacija odnosa sa Srbijom koja kao takva, nažalost, pruža jak otpor tome. Dobrosusedstvo znači svako u svojoj kući i svi zajedno u evropskom susedstvu. Ali, od decembra 2015. nema nikakvog pomaka oko poglavlja 35 u pregovorima Srbije sa EU, a to poglavlje odnosi se na dobrosusedstvo Srbije sa Kosovom“, naglašava Kurti.

Smatra da je do trenutne situacije došlo jer su međunarodni fascilitatori pristali na to da za Vučića nije obavezujuće da potpiše temeljni sporazum i da može pričati s kakvim prioritetom i granicama će učestvovati u rešenju tog sporazuma.

„To je zadatak EU koja je rekla da što se nas tiče, ovo je sporazum i da je sporazum između Kosova i Srbije ima obavezujući karakter u smislu Bečke konvencije. S tačke gledišta Brisela, mi imamo sporazum i oni bi bili ti koji bi trebali garantovati da se taj sporazum neće kršiti i da će se implementirati“, navodi.

Kurti dodaje da želi implementaciju svih tačaka bezuslovno, u potpunosti i što brže.

Spremanost da se srpska zajednica bolje organizuje

Kada je reč o ZSO, kako kaže Kurti, član 7 govori o samoupravljanju srpske zajednice što je u vezi sa članom 10 koji kaže da se svi pređašnji sporazumi koji su validni i obavezujući moraju se u potpunosti implementirati.

„Mi imamo 39 takvih sporazuma, dva od njih odnose se na Zajednicu sa srpskom većinom iz 2013. i 2015. godine. Rekao sam kako ja to vidim, spreman sam da se srpska zajednica na Kosovu bolje organizuje da bi dobila što više kvalitetnih javnih usluga i da se poštuju sva njihova prava koja su dosta ekstenzivna po Ahtisarijevom planu, ali sve to mora da bude unutar Ustava Kosova, unutar odluka Ustavnog suda i u skladu sa pismom Federike Mogerini koje je bilo poslato bivšem premijeru Kosova Mustafi u kojom piše da ta zajednica ne može imati izvršnu vlast, ni predstavljati treći nivo vlasti“, ističe Kurti.

Ali, dodaje, istovremeno ima i stav američke vlade koji je objavljen u kojem piše da ZSO „treba da bude koordinacija postojećih kompetencija koje imaju opštine“.

„Za nas je teritorijalni etnonacionalizam apsolutno neprihvatljiv. Ovom tipu nacionalizma neophodan je šovinizam i aperthejd, on je u suprotnosti ne samo sa građanskim društvom, nego i sa narodno oslobodilačkim nacionalizmom. Mi smo nudili jedan nacrt vizije za srpsku zajednicu na Kosovu koji je inspirisan hrvatskim modelom samoupravljanja putem srpskog nacionalnog veća. Vučić nije hteo ni slušati, ni čitati. On želi ujedinjene opština sa srpskom većinom protiv naše države kao što je to učinjeno u BiH 1991. godine“, ispričao je Kurti.

„Na Kosovu postoji pozitivna diskriminacija, ali Beograd želi Republiku Srpsku unutar Kosova. To naravno nije moguće. Istovremeno Beograd ne želi da se otvori pitanje reciprociteta jer mnogo više nacionalnih manjina ima u Srbiji, nego na Kosovu. Ako želiš nešto za Srbe u drugim državama, moraš misliti na manjine u svojoj državi“, kazao je Kurti.

„Vučić želi istorijski revizionizam“

Na pitanje šta želi predsednik Srbije, Kurti kaže da „Vučić želi istorijski revizionizam i u tom smislu navodi da je negirao masakr srpskih snaga u Račku nazivajući ga fabrikovanim događajem“.

„Ali, najpre moram reći da to nije stvar ciljeva predsednika Srbije nego karaktera njihove države kao takve. Oni žele homogenizaciju Srba za hegemoniju Srbije. Oni ne mogu ni maštati, a kamoli definisati Srbiju bez hegemonije. Oni pripadaju onoj struji koju neki zovu liberalna demokratija koja niti veruje u ljudska prava, niti toleriše politički pluralizam. U tom smislu, glavnu politiku u Srbiji vodi SPC. Zato Vučić i Dodik izgledaju kao savetnici patrijarha. Već tri decenije pričaju po svetu o islamskom funadamentalizmu na Balkanu da bi time lakše širili svoj pravoslavni fundamentalizam“, navodi.

Kaže da žele „jednu državu, jednu crkvu, jednog lidera i jednu političku stranku“.

„Zamišljaju da jedino homogenizacija nacije omogućava teritorijalnu hegemoniju države, nasuprot tome stoje narodi koji su bili tlačeni i eksploatisani od Srbije više od jednog veka i gde je ona izvršila genocid nekoliko puta jer je želela njihovu zemlju bez njih. Treći faktor je međunarodna zajednica, koja po mom viđenju ili ne shvata ili zatvara oči pred činjenicom koju mi narodi sa Balkana znamo, a to je da predsednik Vučić više voli i više se boji Kremlja, nego Brisela ili Vašingtona. Zoran Đinđić koji se borio protiv organizovanog kriminala u Srbiji i bio mnogo dublji i vrednosno orijentisan prema Zapadu, verovatno bi priznao nezavisnost Kosova. On je ubijen. Sada se Vučić niti bori protiv organoizovanog kriminala, niti hoće priznati nezavisnost Kosova. Izašao sam iz srpskih zatvora pre više od dve decenije, ali Vučić nije izašao iz tog vremena kada sam ja bio u zatvoru. Valjda zatvor nije samo taj sa rešetkama“, priča Kurti.

Kaže i da Vučić ne želi potpisati sporazum, jer zna da „sporazum koji je prihvatio predstavlja de fakto priznanje Kosova“.

Dodaje i da Srbija ne sarađuje po pitanju nestalih.

Vučić taj koji zadnji put u Briselu nije hteo da se vidi

Upitan kada će se sledeći put sastati sa Vučićem, Kurti kaže da je Vučić taj koji zadnji put kada su bili u Briselu nije hteo da se vidi sa njim.

Podseća da su imali dva bilateralna sastanka, posebno on, posebno Vučić sa Boreljom i Lajčakom.

„Vučić nije konstruktivan, ni zainteresovan za razgovore koji bi doveli do sprovođenja sporazuma“, dodaje Kurti.

Upitan za suđenje nekadašnjim liderima OVK u Hagu, Kurti kaže da je „rat OVK bio pravedan, čist, oslobodilački i antikolonijalni“.

„Verujem u nevinost onih koji su tamo. Mi inače podržavamo njihovu odbranu i do sada smo kao država platili više od 16 miliona evra za njihovu odbranu. Međunarodna zajednica treba da razume da nisu završili posao što se tiče pravde na prostoru bivše Jugoslavije jer bilo je 150.000 nesrba koji su ubijeni od srpskih snaga tokom devedesetih. Ako je jedan čovek ubio čak njih 10, imate 15.000 serijskih ubica u Srbiji koji se šetaju slobodno. Od tog broja ni jedan odsto njih nije završio iza rešetaka i ovde imamo jednu istaknutu asimetriju koja ide protivno pomirenju naših naroda na Balkanu“, kaže Kurti.