Koji Kurti se proglašava za premijera Velike Albanije – evropejac ili nacionalista?

Povod za odlazak kosovskog premijera u Severnu Makedoniju u petak bilo je otvaranje ulice u skopskoj opštini Čaira koja je do tada nosile ime Druge udarne makedonske brigada. Tog dana svečano je preimenovana u ulicu Adema Demaćija.

Nakon toga Kurti se zaputio u Tetovo, gde je organizovan skup prilikom kog je došlo do sporne ikonografije i spornog narativa. Tom prilikom on je poručio da Skoplje treba da se približi Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a udalji od Srbije.

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike, navodi da je Kurti napokon pokazo svoje pravo nacionalističko lice. Tome je doprineo “udar” sankcija SAD i EU prema Kosovu, napominje on.

“Imajući u vidu da se Kosovo našlo pod udarom SAD i EU sankcija, a svestan da bez pomoći zapadnih „prijatelja“ Kosovo nema nikakvu šansu za napredak Kurti je konačno pokazao svoje pravo nacionalističko lice. Kurti koji je definitivno faktor nestabilnosti, ne samo na Kosovu već i u celom regionu, ovoga puta neskriveno demonstrira svoju izvornu politiku, a to je ujedinjenje svih Albanaca u Veliku Albaniju u kojoj bi on bio inaugurisan kao lider takve države”, kaže Šutanovac.

S obzirom da su, dodaje, Tirana i Priština u izuzetno lošim odnosima i da premijer Albanije Edi Rama mnogo bolje razume političku realnost, Kurti se okrenuo ka svojim sunarodnicima u Severnoj Makedoniji gde je održao skup. Time što je najavljen kao premijer svih Albanaca, Kurti je stavio prst u oko kako zvaničnoj Albaniji tako i vlastima Severne Makedonije, mišljenja je bivši predsednik Saveta za strateške politike.

“Ono što je izuzetno opasno je činjenica da se Kosovo naoružava, ofanzivnim vojnim sredstvima, te da Kurti pokazuje neskriveni animozitet prema srpskoj manjini koja realno nema snage da se odbrani ukoliko Kurti reši da nasilno preuzima pre svega sever Kosova, a takva situacija bi mogla da eskalira u ozbiljniji sukob. Kurti je inače stava da je međunarodna zajednica blaga prema Srbima na severu pa čak ide i u ekstrem kada međunarodnu zajednicu optužuje da radi na izolovanju severa od Prištine”, dodaje Šutanovac.

Naš sagovornik ukazuje i da iako su mnogi od Kurtija očekivali zaokret ka demokratizaciji društva i promovisanju građanske države se ispostavilo, ne samo da, kako kaže, nije u stanju da izvrši deeskalaciju na Kosovu – “već sad otvoreno radi kako bi motivisao Albance iz regiona da se priključe njegovim isključivim stavovima”.

Skup u Tetovu Šutanovac vidi kao jasnu poruku i smatra da je dobro da vlasti iz Skoplja “konačno jasno vide” šta je zapravo njegov cilj. Važno je, poručuje, da i međunarodna javnost dobije jasnu sliku o trenutnim dešavanjima i tom Kurtijevom planu.

Potpuno suprotnog mišljenja je prištinski analitičar Fadil Ljepaja, koji smatra da krivci za tenzije dolaze iz makedonske i srpske vlasti.

“Poseta Kurtija dvema opštinama Severne Makedonije u kojoj lokalnu vlast imaju opozicione partije, to jest opštinama gde većinu čine Albanci, je  poseta sa opravdanim razlozima, i uprkos neshvatljivim reakcijama od strane Panderovskog, pa i predstavnicima srpske politike, veoma je teško naći ijedan argument da ime Adema Demaćija, u svetu priznatog i poznatog kao borca za ljudska prava i slobode i evrpske vrednosti predstavlja opasnost po državu Severnu Makedoniju, ili da se sanksioniše kao velikoalbanski projekat infrastrukture koji skraćuje upola put između Tetova i Prizrena, tim više kad se ti “kritičari” zalažu za Otvoreni Balkan”, navodi Ljepaja.

On dodaje da najveću opasnost po opstanak države Severne Makedonije, a to se, kaže, pokazalo u prošlosti, ne predstavljaju pretnje izvana, pogotovo što, napominje, je članica NATO pakta, već su “opasne ideje o izolaciji te države i ideje da ona ne pripada svim njenim građanima podjednako, i da njihov nacionalni identitet predstavlja opasnost za tu državu”.

“Takva neumerena politika i neumerene izjave od strane srpskih političara, ne čude nimalo, ali kadi ih izgovara predsetnik Severne Makedonije one su protivno njegovoj ulozi, i takve su izjave ranije dovele do rasta tenzija i netrpeljivostim između Makedonaca i Albanaca. Isticanje albanskih zastava, od strane Albanaca, ne sme biti sanksionisano nigde gde žive Albanci, što važi za sve narode i njihove simbole. Razumljiva je ta retorika kad se uzima u obzir devalvacija i propast takozvane ideje “Otvorenog Balkana”,  koju je srušila evropska ideja Balkana, koju EU sprovodi kroz proces poznat kao Berlinski proces. Aljbin Kurti je pobornik evropskog duha, i evropske ideje, i on nudi i Srbima na Kosovu da se ne zanose srednjovekovnim idejama vec da se uklope u kosovsko društvo i uključe u kosovske institucije i da zajednički sa Albancima grade evropsko i granđansko Kosovo, gde će se na institucijama vijoriti simboli države, a u društvu svaka zajednica može slobodno istaći svoje simbole”, smatra prištinski analitičar.

Kurti, napominje Ljepaja, priznaje državu Severnu Makedoniju, i nju smatra prijateljskom susednom zemljom.

“Svojom posetom doprinosi demokratizaciji  i dobrim odnosima među zajednicama u toj zemlji i  radi na zajedničkim infrastrukturnim projektima da olakša cirkulaciju robe, ljudi  i svega što ide uz ideju evropskog Balkana”, navodi naš sagovornik.

On se nada dolasku premijera Srbije na sever Kosova, ali koji – priznaje Kosovo i vidi ga kao prijateljsku susednu zemlju i da sa Srbima na severu razgovara o infrastrukturnim projektima ili da promoviše ime “nekog srpskog borca za ljudska prava i slobode”.

Kosovskog premijera u Severnoj Makedoniji nije dočekao nijedan zvaničnik te zemlje. Zbog preimovanja ulice Druge udarne makedonske brigade protestovala je stranka „Crvena mladina“ koja je u ovu ulicu postavila imena poginulih boraca iz te brigade, uz znak sećanja na njih.

Reakcija je stigla iz Beograda – Kurtijevu posetu Tetovu predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je kao skandal nad skandalima, dok je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković poručio je da je Kurtijev predlog da se Skoplje približi Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a udalji od Srbije – besmisao i nonsens.

„Tamo je promovisana ideja Velike Albanije. On je predstavljen kao premijer svih Albanaca i premijer Tetova. Otvorena je ulica Adema Demaćija, koji je u relativno liberalnom Brozovom sistemu osuđen na ukupno 28 godina robije. On je bio i mentor i idol Aljbinu Kutruju“, rekao je i dodao da bi Kurti napadao Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, kao i Srbiju – da nije „toliko puta jača i snažnija po tehnici i naoružanju“.

Zvanično Skoplje takođe oštro je osudilo ovakve postupke prištinskog zvaničnika, ali i svojih kolega iz opozicije.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ocenio je da isticanje zastave „Velike Albanije“ i nacionalističkih simbola na skupovima u Tetovu i Skoplju, povodom posete koju je njegova vlada okakterisala kao privatnu, promoviše velikodržavne šovinističke ideje i raspiruje etničku mržnju i netrpeljivost. On je i zatražio kazne za organizatore zbog kršenja zakonskih odredbi u vezi sa upotrebom državne zastave i himne i zastava i simbola zajednica, potpunim ignorisanjem simbola države.

Upitan je za Pendarovskog i način realizacije ideje o preimenovanju ulice u opštini Čair, jer je, navodi, u suprotnosti sa principom demokratske rasprave i poštovanja istorijskog nasleđa svih zajednica u državi.

Reakcije su stigle i iz kabineta premijera te zemlje Dimitra Kovačevskog, koji takođe ističe kršenje zakona, te da ta vrsta ikonografije u prisustvu visokog predstavnika strane države neprikladna i nedozvoljena u državi članici UN i državi članici NATO-a. Dodaje je da policija u Tetovu radi na identifikaciji počinilaca i potpunom rasvetljavanju slučaja.

„Takođe, obaveštavamo vas da je Kabinet premijera tokom dana kontaktirao ambasadora Republike Kosovo u Republici Severnoj Makedoniji, u vezi sa pomenutom ikonografijom koja je korišćena tokom privatne posete premijera Kosova“, stoji u saopštenju.

Lokalni mediji podsećaju da je odluka o preimenovanju ulice u Čairu doneo Grad Skoplje 2021. godine, tokom mandata Petra Šilegova (SDSM), te da su tada promenjeni nazivi 485 ulica u glavnom gradu Severne Makedonije.