Aljbin Kurti: Veselinović, Radoičić i drugi pripadaju paravojnim strukturama u Srbiji

Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Kurti je rekao da se Srbi na severu „oslobađaju od kriminalnih grupa“ te da „sever nikada nije bio bezbedniji, a kriminalci nikada u većoj opasnosti“.

Kurti je, govoreći o Zajednici srpskih opština, podsetio na sporazum iz 2013. godine za koji, kako je rekao, Srbija insistira da se mora primeniti, ali koji je sama prekršila.

„Zajednica je izražena u dva sporazuma među 39 sporazuma koje su moji prethodnici sklopili sa Beogradom. Dogovori postoje, ne poričem njihovo postojanje. Ali sporazum iz 2013. potpisan između Tačija i Dačića ima 15 tačaka, od kojih je 6 za Zajednicu. Beograd je 2022. godine naredio severu da se zvaničnici povuku iz kosovskog sistema. Ne možete tražiti od mene da primenim 40 odsto sporazuma kada ste sami prekršili 60 odsto“, rekao je Kurti.

Govoreći o nacrtu statuta ZSO koji je predložio izaslanik EU Miroslav Lajčak, Kurti kaže da je izneo svoju ponudu, koja prvo mora da bude prihvaćena.

„Lajčak i drugi evropski komesari iznose svoj nacrt Venecijanskoj komisiji. Odneću svoj dokument Ustavnom sudu. Ako je Vučić pristao na osnovni sporazum, zašto ga ja ne bih prihvatio? Ali ako se ispuni Zajednica, a paket se uništi, ja to ne prihvatam. Mi smo u pravu. Pritisak je trebalo da bude na Beogradu“, izjavio je Kurti i dodao da je nacrt koji mu je dat „non paper“.

Govoreći o bezbednosti na severu Kosova, Kurti kaže da Veselinović, Radoičić i drugi pripadaju paravojnim strukturama u Srbiji, koji imaju veliku imovinu, zapanjujuća bogatstva, koji organizuju kriminalne elemente da destabilizuju Kosovo.

Navodi da za razliku od 90-ih kada je postojao „nacionalizam masa kao gorivo za ratnu mašinu diktatora“, odnosno kada je u svakom selu u Bosni, Hrvatskoj ili čak na Kosovu u to vreme, svako imao oružje, kaže da to sada nije slučaj.

„Na Kosovu, ako neko pokuša da nekome da oružje, prijavljuje se policiji. Pa šta rade hegemonistički centri Beograda? Oni žele da rade sa kriminalnim strukturama u nedostatku podrške javnosti. Danas ove grupe imaju neku vrstu divljenja prema Nato vukovima iz Kremlja ili grupama poput Vagnera. Srbija na Balkanu se ponaša kao mala Rusija, a mala Rusija ima malog Putina, koji je Aleksandar Vučić, ali ima i malog Prigožina, koji je Milan Radoičić. Za razliku od Prigožina, ovaj iz Srbije je slobodan i zaštićen od vlasti i učestvuje u izbornoj kampanji za predsednika Srbije“, kazao je.

Dodaje da veruje da pravda može da kasni, ali da će uhvatiti ove momke.

„Naša policija i obaveštajci rade odličan posao, ponekad čak i pravosuđe i tužilaštvo, ali ova poslednja bi mogla mnogo bolje i mnogo više“, rekao je Kurti.

Ističe da se Srbi na severu „oslobađaju od kriminalnih grupa“.

„Sever nikada nije bio bezbedniji i kriminalci nikada nisu bili u većoj opasnosti. Njihova panika prenosi opasnost za građane i snage bezbednosti. Oni su zainteresovani za destabilizaciju i nove sukobe“, rekao je Kurti.

Kurti je, dajući pregled rada svoje vlade, kazao da pored bezbednosti i odbrane, postoje i tri oblasti u kojima je značajno povećan budžet, a to su poljoprivreda, obrazovanje i zdravstvo.

„To je bilo moguće zbog ekonomskog rasta koji smo doživeli. Pre naše vlade Kosovo je imalo bruto domaći proizvod od 6,7 milijardi evra, danas je prešlo na 9,6 milijardi. Zaposlenost je povećana za 20 odsto u odnosu na proleće 2021. godine, izvoz se udvostručio, direktne strane investicije su udvostručene i postali smo šampion na Balkanu za politička prava i građanske slobode“, kazao je.

Dodaje da je prema MMF-u, Kosovo prvo na Balkanu po povećanju budžetskih prihoda, a da je prema podacima Svetske banke, prvo na Balkanu sa paketom za suočavanje sa inflacijom i energetskom krizom u procentima bruto proizvoda.

Govoreći o privrednom rastu, rekao je da će on ove godine biti oko četiri odsto.

„Ekonomski rast u protekle tri godine je u proseku iznosio oko 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i ovim tempom tokom cele ove decenije verujem da će Kosovo postati željena država, ne samo za naše iseljenike, već i za strance. Posebno smo povećali zapošljavanje žena. Rast privrede nismo sačuvali za državu, već smo ga rasporedili u društvo, na berzu“, kazao je.

Kosovski premijer kaže i da imaju program po irskom modelu za mobilizaciju i aktivaciju emigranata.
Na konstataciju da je Srbija 30. na svetskoj rang listi po naoružanju, te pitanje koliko je Kosovo spremno da se brani, Kurti je rekao da Priština nr namerava da sada pravi vojsku veću ili moćniju od Srbije, ali da mora da izgradi takve vojne kapacitete i sposobnosti da napad Srbije „učine bezvrednim“.

Ponovo je spomenuo Banjsku, ali i naveo da su uništena četiri skladišta oružja prošle godine, najveće sa preko pet miliona evra oružja i municije, kao i 27 puteva za, kako tvrdi, šverc.

„Verujem da je Srbija to razumela. Naravno, imamo i svoje partnere, prijatelje, imamo Albance na Balkanu i imamo Nato, koji smo, iako nas nije primio u svoja nedra, mi integrisali u našu arhitekturu bezbednosti“, rekao je Kurti.

Komentarišući reakcije Srbije nakon što je Kosovo obezbedilo rakete „Dževelin“ iz SAD, nabrojao je da Srbija ima 14 borbenih aviona Mig-29, osam iz Belorusije, šest iz Ruske Federacije, a da je kupljen i sistem FK3 iz Kine.

Kurti je rekao i da je „Srbija u rukama Rusije“ i da Putin, ako mu, kaže, zatreba novi sukob, može ro da uradi preko Srbije.

„Verujem da ima više sličnosti nego što se čini između zvaničnog Beograda i Kremlja. Nije slučajno da su Akademija u Srbiji, mediji u Srbiji, pravoslavna crkva, policija, vojska toliko umešani u Putinove elemente…I zato je Moskva u nekom trenutku zainteresovana za proširenje sukoba jer imaju režim koji ih podržava. Dakle, pretnja je veća nego što se čini“, tvrdi Kurti.

Kaže da se Banjska neće ponoviti, ali da postoji rizik da će Srbija „koristiti druge metode sa istim ciljem“.

Kurti je povodom 25. godišnjici od proglašenja nezavisnosti, rekao da su promene do danas ogromne.

„To nas čini ponosnim, ali i pomalo tužnim zbog onih kojih više nema… Napravljen je veliki napredak, ali za pravdu je, pored napretka, potreban i najveći pritisak međunarodnog faktora“, rekao je Kurti.