foto (BETAPHOTO/European Council/Frederic Sierakowski)U ovom trenutku je teško predvideti hoće li Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, zadržati svoje funkcije nakon evropskih izbora u junu sledeće godine, jer će to zavisiti od niza faktora, postizanja političkih balansa i davanja ustupaka koji će uslediti posle glasanja i smene sadašnje evropske administracije, kažu sagovornici Danasa.
Ova tema nametnula se nakon nezadovoljstva koje je na njihov račun izneo premijer Kosova Aljbin Kurti optuživši ih da su stali na stranu Srbije u poslednjoj neuspešnoj rundi razgovora u Briselu. I EU i SAD stale su iza njih dvojice, ali to ne znači da su sigurni.
Na održavanje evropskih, ali i američkih izbora ukazivao je i Lajčak govoreći o potrebi dogovora Beograda i Prištine do kraja godine, moguće želeći i da postigne da mu se u rezultate osim dogovora u Briselu i Ohridu početkom godine doda i taj dogovor.
Strahinja Subotić, iz Centar za evropske politike, za Danas kaže da je previše rano da se predvidi da li će Borelj zadržati funkciju jer visokog predstavnika bira Evropski savet kao najviši organ EU i odlučuje konsenzusom o tome ko bi trebao da bude zadužen za spoljnu politiku.
– To je jako značajno imajući u vidu da je visoki predstavnik za spoljnu politiku i potpredsednik Evropske. Dakle, predloženi mandatar za EK treba da se složi, a tu istu komisiju Evropski parlament treba da potvrdi. To je institucionalna uvezanost i ima više jednačina – kaže on.
Kako dodaje, bitno je i koji će biti rezultati na evropski izborima sledeće godine, kao i ko će sedeti u Evropskom savetu od visokih predstavnika država članica, ali i da li će biti potrebno davati određene ustupke, jer se često te pozicije daju kao ustupci usled promene političke dinamike.
On ukazuje na to da Borelj, pravno gledano, ima pravo na reizbor, ali i podseća da su njegove prethodnice na tim pozicijama Federika Mogerini i Ketrin Ešton bile po jedan mandata, pet godina.
– Čini mi se da se Borelj dobro pokazao. Španija je država koja ume da balansira između različitih interesa. Kada je u pitanju ostavreno, mislim da se dobro pokazao i da ima dobre šanse za reizbor, ali opet će drugi faktori uticati na to – kaže Subotić.
Kada je o Lajčaku, Subotić kaže da su on i Borelj u paketu.
– Ako ostane Borelj, svakako će i Lajčak ostati. On zna srpski i ima iskustvo u regionu. Očekujem da će se nastaviti sa njegovim imenovanjem, ostao Borelj ili ne. Nisma čuo nikakve primedbe na njegov rad. Pogotovo ako se ima u vidu postignut Ohridski sporazum – kaže on.
Ali podseća da je, osim Kurtijevih optužbi na račun Borelja i Lajčaka za sabotažu dijaloga, objavljeno i pismo pedesetak parlamentaraca iz država članica, čak i Ukrajine, u kojem se traži jači pritisak na Srbiju i objektivniji pristup.
Na pitanje koliko mogu biti jaki agrumenti Kosova i Srbije u vezi njih dvojice, kaže da smo videli da su sve države članice i SAD stale na stranu Borelja i Lajčaka što je njima olakšavajuća okolnost, te da će EU svakao hteti da negativnih komentara ne bude, ali da je upitno da li to može biti tas na vagi.
Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, za Danas kaže da kao što to obično biva nakon izbora, najvažnija mesta u administraciji biraju se tako da se napravi balans između političkih grupa, većih i manjih zemalja…
– Mogli smo sa vidimo i nakon prethodnih izbornih procesa u EU da se o mestu Visokog predstavnika odlučivalo u paketu zajedno sa drugim rukovodećim pozicijama. Zbog svega toga ne izgleda mi realno da Borelj bude na ovoj poziciji i u narednom mandatu – smatra on.
Kako dodaje, s druge strane, pozicija specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja uspostavljena je tek 2020. na inicijativu Borelja i nastala je zbog potrebe EU da bude drugačije angažovana u dijalogu i regionu.
– Setimo se da je nesto ranije i Stejt department postavio takvog predstavnika, Metjua Palmera. Tada je Miroslav Lajčak, koji je već imao bogato iskustvo na Balkanu, imenovan na tu funkciju najpre na godinu dana, a više puta mu je mandat produžen, poslednji put prošle godine do aprila 2024. Pre Lajčaka nije postojala takva osoba unutar institucija EU, već je za vođenje dijaloga između Beograda i Prištine bila zadužena osoba koja je bila Visoki predstavnik – objašnjava ona.
Prema njenim rečima, nažalost, ni stvaranje funkcije ovakvog predstavnika nije dalo previše rezultata, posebno ako vidimo u kojoj se fazi dijalog danas nalazi.
– Ne verujem da će nezadovoljstvo Lajčakom, koje pre svega dolazi iz Prištine ovih dana, bilo kako uticati na odluku da li će on ostati na ovoj funkciji nakon izbora, iako će se uzeti u obzir svi njegovi rezultati, ali i ono što nije postignuto za četiri godine. Ne treba zaboraviti da je Lajčak i predstavnik za ostatak regiona, gde su rezultati sigurno bolji nego u dijalogu. Ne izgleda mi realno da EU ukine ovakvu funkciju, bez obzira da li će nju obavljati u budućnosti Miroslav Lajčak – zaključuje Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
