Ambasador Francuske: EU ne ucenjuje Srbiju, očekuje doslednost 1Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je danas da Evropska unija ne ucenjuje Srbiju da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom ali da traži da bude dosledna.

„Ako Srbija želi da postane članica EU, to je pitanje otvaranja poglavlja, napredovanja u reformama i deljenja zajedničkih vrednosti, a to znači da imamo zajedničko gledište na situaciju u Ukrajini. To nije ucena“, rekao je Košar u Beogradu tokom predstavljanja „Strateškog kompasa za bezbednost i odbranu EU uz poseban osvrt na aktuelni bezbednosni i geopoliticki kontekst u Evropi i na rat u Ukrajini“.

Košar je istakao da nema povezanosti onoga što se dešava u Ukrajini i procesa evropskih reformi koje Srbija treba da nastavi u svim domenima, uključujući vladavinu prava.

„Usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom (EU) je deo tog opšteg procesa, ali ne namećemo nikakve uslove“, rekao je Košar, dodajući da odluke Srbije imaju uticaja na imidž Srbije u evropskom javnom mnjenju.

Ambasador Francuske je istakao da je potrebno da ljudi u Srbiji razumeju da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu i da nije u pitanju neki konstrukt ili zavera Zapada, nego brutalno kršenje ljudskih prava i humanitarnih prava.

„Ono što je zabrinjivajuće je stalno pristustvo u medijima dezinformacija koje podstiče ruska propaganda i to je šokantno“, rekao je Košar na skupu na kojem je predstavljen Strateški kompas za bezbednost i odbranu EU.

Košar je rekao da je u domenu bezbednosti Zapadni Balkan važan partner sa kojim EU sarađuje i da su posvećeni praćenju bezbednosti u regionu.

„Nasleđe prošlih sukoba je nešto što je veoma živo i zato pratimo šta se dešava i u BiH i u dijalogu Beograda i Prištine“, rekao je Košar.

Govoreći o Strateškom kompasu, Košar je rekao da EU pored isticanja svog strateškog suvereniteta i autonomije takođe brani multilateralni pristup u međunarodnoj politici i saradnju sa partnerima, uključujući Zapadni Balkan.

„Strateški kompas naglašava potrebu da se osnaži politički i bezbednosni dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana i da se podrže njihovi napori na osnaživanju otpornosti. Nameravamo da nastavimo saradnju sa zemljama regiona, posebno kada je njihova bezbednost ugrožena“, rekao je Košar.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre je rekao da se zasad ne razgovara o otvaranju novih klastera jer je u Srbiji sada tehnička vlada.

Žofre je naglasio da je bitno da se strateški izbor Srbije da bude članica EU primenjuje na najjasniji mogući način.

On je dodao da Srbija kao kandidatkinja za članstvo, ima obavezu da se progresivno usklađuje sa merama EU i spoljnom i bezbednosnom politikom, ali da ne postoje fiksni rokovi.

Podsetio je da je Srbija preduzela niz koraka u međunarodnim forumima, uključujući UN i UNESCO i pridružila se nekim sankcijama i dodao da EU očekuje da tako nastavi.

Žofre je rekao da EU mora da zaštiti i svoje susede koji trpe posledice rata u Ukrajini, uključujući u oblasti energetike i da je odlučeno da se napravi zajednička platforma za kupovinu gasa kojoj mogu da se pridruže i zemlje Zapadnog Balkana.

Odluka o uvođenju tih sankcija nije bila laka za članice jer su neke veoma zavisne od ruskog gasa, rekao je Žofre i dodao da je postojalo zajedničko shvatanje da treba istrajati u tome da se ne dozvoli da trgovina energeticima omogućava Rusiji da nastavi ratna dejstva.

Podsetivši da je EU uvela pet paketa sankcija Rusiji, Žofre je rekao da se u Briselu vodi debata da li će biti uvedene nove restrikitvne mere u energetskom sektoru.

„Želimo da Srbija bude sa nama u ovom poduhvatu da zaustavimo Rusiju. Srbija je važan partner i u stalnom smo dijalogu sa srpskim vlastima“, rekao je ambasador EU.

Žofre je rekao da je zajedničko delovanje najbolji način da se odbrani nacionalni suverenitet i da Strateški kompas predviđa veću fleksibilnost u donošenju odluka kako bi bili brži i efikasniji.

Povodom isporuke sistema protiv-vazduhoplovne odbrane Srbiji iz Kine, Košar je rekao da svaka vlada odlučuje o nabavci oružja, a da EU ima dobru saradnju sa srpskom vojskom i da se nada da će se taj odnos nastaviti.

Strateški kompas je prvi dokument te vrste 27 država članica EU s ciljem da se ojača njena strateška autonomija i unapredi saradnja sa partnerima kako bi se zaštitile njene vrednosti i interesi, uz jačanje kapaciteta Unije usmerenih na efikasniju zaštitu njenih građana i značajniji doprinos međunarodnom miru i bezbednosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari