Ambasador Izraela: Verujem u potpuno sprovođenje sporazuma Beograda i Vašingtona

Sveukupno, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu, Srbija je stopostotno ispunila moja očekivanja, kaže u razgovoru za Danas Jahel Vilan, ambasador Izraela u Srbiji, odgovarajući na pitanje kakvi su mu utisci o našoj državi, gde je počeo svoj mandat sredinom septembra.

* Izjavili ste da je Izrael zvanično priznao Kosovo 4. septembra. Prema Vašem mišljenju, da li je ovakav potez na neki način uticao na srpsko-izraelske odnose?

– Odgovor na ovo pitanje je na izvestan način takođe vezan za vaše prvo pitanje. Naime, po dolasku u Srbiju, znao sam da dolazim u veoma prijateljsku zemlju sa kojom Izrael ima jake odnose koji se zasnivaju na istorijskom prijateljstvu Srba i Jevreja i naše dve zemlje. Dakle, jasno je da priznanje Kosova nedelju dana po mom dolasku u Beograd nije dobrodošlica kakvu bi ijedan novi ambasador očekivao. Međutim, iskreno, gledam na to više kao na priliku nego izazov i srećan sam što svedočim pragmatičnom pristupu ovdašnje vlade po tom pitanju. Smatram da su dugoročno naši bilateralni odnosi dovoljno jaki i zasnovani na mnogo dubljim temeljima od pukih interesa, tako da sam potpuno uveren da ćemo prevazići ovo neslaganje, iako, čak i kao novajlija, potpuno razumem i poštujem osećanja koja Srbija gaji prema Kosovu.

* Da li je već donesena formalna odluka kada će Izrael otvoriti svoju ambasadu u Prištini?

– Ne, i ako bi trebalo da predvidim, ne planira se otvaranje ambasade u Prištini u skorije vreme. Kao što možda znate, u svim bivšim jugoslovenskim republikama imamo samo dve rezidentne ambasade, ovde u Beogradu i u Zagrebu, dok sve ostale zemlje pokrivaju druge misije i verujem da će to biti i rešenje sa Kosovom. Pre svega to je više pitanje budžeta nego politike, a uz, nadam se, dve nove ambasade, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu, ne očekujem da ćemo uskoro otvoriti i ambasadu u Prištini.

* Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se obavezao da će srpska ambasada biti premeštena iz Tel Aviva u Jerusalim do narednog leta. Verujete li da će Srbija ispuniti to obećanje, imajući u vidu činjenicu da će Džozef Bajden, a ne Donald Tramp, biti novi američki predsednik?

– Za mene, postoje dve stvari koje su najnormalnije i koje predstavljaju okosnicu međunarodnih odnosa. Prva je da su države ili vlade posvećene sporazumima koje su potpisale sa drugim zemljama i to nije nešto što zavisi od demokratske promene lidera. Druga je da se ambasade nalaze u glavnim gradovima svake zemlje. Uprkos tome, poslednjih nedelja ova vrsta pitanja postala je vrlo uobičajena. Dakle, moj odgovor je da. Očekujem i zaista verujem da će Vašingtonski sporazum, koji su potpisale vlade Srbije i SAD, a koji uključuje različite obaveze obe strane, biti u potpunosti obostrano materijalizovan, i to uključujući i dva člana koja se tiču našeg regiona – premeštanje ambasade u Jerusalim i stavljanje Hezbolaha na srpsku listu terorističkih organizacija. Štaviše, upravo to i čujem od svakog zvaničnika koga ovde sretnem.

* Kako ocenjujete protivljenje koje je EU iskazala ideji „selidbe“ srpske ambasade u Jerusalim?

– Kao što sam već rekao, za nas, kao i za bilo koju drugu zemlju na svetu, ne postoji ništa prirodnije od gesta prijateljske zemlje koja odluči da svoju ambasadu locira tamo gde bi svaka ambasada i trebalo da bude, u prestonici države domaćina. Nažalost, kao i u mnogim drugim pitanjima, samo kada je reč o Izraelu postoje drugačija očekivanja od međunarodne zajednice. Evropska pozicija za nas naravno nije ništa novo, a opet, mislim da je to žalosno, kao i mnogi drugi zastareli koncepti. Nadam se da će sve više zemalja slediti Srbiju i premestiti svoje ambasade u naš glavni grad Jerusalim. Jer, dozvolite mi da otkrijem dve tajne. Prva je da će Jerusalim ostati glavni grad Izraela u okviru bilo kog mirovnog rešenja sa Palestincima. Drugo, to rešenje nema nikakve veze sa brojem ambasada u Jerusalimu, već sa spremnošću Palestinaca da sa nama obnove direktne pregovore. Nakon svega rečenog, nisam naivan i zato pod ovim nesrećnim i nepravednim međunarodnim pritiskom još više cenimo odluku predsednika Vučića i potrudićemo se da na bilateralnom planu izrazimo i njemu i srpskoj javnosti zahvalnost u korist naša dva naroda.

* Na sastanku sa srpskom premijerkom Anom Brnabić naveli ste da postoji prostor za jačanje ekonomskih veza Srbije i Izraela. Ima li nekih vesti u vezi sa unapređenjem trgovine, novim investicijama?

– Ovo se direktno odnosi na ono što sam rekao u prethodnom odgovoru, jer u današnjem svetu ne postoji bolji način da se političko prijateljstvo i uvažavanje pretoče u konkretne i opipljive mere nego kroz ekonomsku saradnju. Čak i pre preseljenja ambasade u Jerusalim, Srbija će narednih dana otvoriti svoju ekonomsku kancelariju u Jerusalimu, kao što je predsednik Vučić i izjavio na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC) u februaru ove godine. Čvrsto verujem da će ta kancelarija snažno doprineti unapređenju ekonomije i trgovine između naših zemalja, posebno u oblastima kao što su inovacije, informacione i komunikacione tehnologije, odbrana, sajber bezbednost, agrotehnologija, tehnologija vode i obnovljivi izvori energije. Inače sve te oblasti vrlo su visoko na dnevnom redu premijerke i njene vlade, i sve u svemu, imamo mnogo toga da podelimo i ponudimo na osnovu našeg velikog iskustva. Siguran sam da će sve to biti vidljivo ili kroz investicije ili nege druge forme ovde u Srbiji u narednim godinama. Na nivou vlada uskoro planiramo da okupimo prvu međuvladinu ekonomsku radnu grupu.

Potrebna međusobna razmena iskustava

* Ceo svet je pogođen krizom kovida 19. Kako se Vaša država hvata ukoštac sa ovim ogromnim problemom?

– Svaka vlada bori se sa virusom korona sa manje-više istim ciljem: kako postići maksimalno socijalno distanciranje sa minimalnim efektom na ekonomiju. Svaka vlada sprovodi ovaj cilj različitim merama koje se zasnivaju na specifičnim uslovima svake zemlje. Bili smo vrlo uspešni u prvom talasu na proleće, a zatim mnogo manje uspešni u drugom talasu, kada su brojevi bili slični onim danas u Srbiji, gotovo 8.000 zaraženih dnevno. Tada smo uveli drugo zatvaranje, takozvani „lokdaun“, kao prva država na svetu koja je to učinila i rezultati su bili vrlo dobri, dramatično smo smanjili broj zaraženih na oko 500 ljudi dnevno. To je naravno išlo uz vrlo bolne ekonomske rezultate, stopa nezaposlenosti je sada u Izraelu vrlo visoka, a ekonomija je i dalje u veoma teškoj situaciji. Čvrsto verujem da države ne bi trebalo da se suočavaju sa ovom globalnom pandemijom same, već kroz međusobnu razmenu iskustva, imajući na umu da nisu sva rešenja primenjiva u svakoj zemlji. Imajući ovo na umu, kao i zbog činjenice da je Srbija danas tačno tamo gde je Izrael bio pre nekoliko meseci, delim to sa zvaničnicima ovde i nadam se da ćemo pronaći najbolje načine da svoje iskustvo podelimo sa vladom ovde.