foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)„Svako igranje srpske vlasti sa sankcijama danas je krajnje neodgovorno, i može samo jedino da znači da oni koji se poigravaju nisu osetili svu gorčinu, težinu, jad i čemer sankcija koje su preživeli građani SRJ“, kaže za Danas Srećko Đukić.
Đukić, diplomata i publicista, ovako komentariše uvođenje SAD sankcija Aleksandru Vulinu.
Đukićeva koleginica, Branka Latinović, diplomata u penziji, dodaje i da je teško prihvatljivo objašnjenje ambasadora Kristofera Hila da uvođenje sankcija Vulinu, nema nikakve veze sa Srbijom.
Ovo dvoje diplomata napominju da se bilo kakve sankcije ne smeju olako shvatiti, naročito ako se one odnose na funkcionera, odnosno na visokog nameštenika Vlade Srbije i pogotovu što se još ne zna ko je još na spisku amričkih sancija.
Istovremeno podsećaju da su godine sankcija devedesetih bile najteže u njihovim dilomatskim karijerama, jer je tada naša diplomatija doživela pravi kolaps i sunovrat.
„Bilo nepovratilo se. Zar je neko zaboravio da je SRJ bila hermetički zatvorena za svaku legalnu trgovinu sa svetom, za svaki vid saobraćaja iz SRJ sa drugim državama, bilo da je autobuski, putnički, kamionski, vazdušni. Bile su to sankcije koje je uveo SB OUN i koje su bile obavezne za sve članice OUN, od SAD i Rusije, do Kine i Indije, Letonija i Lesota. Tako nešto nije doživela ni jedna država na svetu. Bilo je to poniženje svakog običnog građanina u Srbiji“, kaže Đukić.
Na pitanje koliko su ozbiljne sankcije koje su uvedene Vulinu i da li je to na neki način povratak u devedesete kada su i mnogi istaknuti Srbi bili pod sankcijama, sagovornik Danasa odgovara da ne može da „misli u kategorijama devedesetih“.
„Bio bi to totalni poraz da ponovo tako nešto Srbija doživi, bilo to makar delimično, i pokazao bi da ništa nismo naučili iz istorije i da smo sami sebe osudili da je ponavljamo. Pa mi tada nismo imali ni normalne diplomatske odnose sa drugim državama, bili smo bez ambasadora u ambasadama, bili smo upućeni na Komitet OUN za sekcije sa kojim smo jedino komunicirali“, napominje Đukić.
I diplomata u penziji Branka Latinović smatra da svaku vrstu sankcija treba ozbiljno shvatiti, jer svaka nosi izvesne rizike. Dodaje da nikada ne bismo smeli da zaboravimo sankcije SB UN i sve one prateće koje su potom usledile. One su pogodile gotovo sve kategorije stanovništva, ali i diplomatske predsavnike.
„Diplomatski odnosi su bili na nivou otpravnika poslova, bio je smanjen broj osoblja po DKP, kao i nivo kontakata. U ministarstvima spoljnih poslova naše diplomate su bile primane uglavnim na nivou prvog sekretara, u manjem broju savetnika i slično. Isto je bilo i sa stranom diplomatskom mrežom u Beogradu. Njihovi otpravnici poslova retko su dolazili na razgovore u MSP. Ni naše misije pri međunarodnim organizacijama nisu bolje prolazile. Iako su naše diplomate bile akreditovane pri međunarodnim organizacijama, one nisu mogle da prisustvuju sastancima, a i samo njihovo kretanje u zgradi bilo je ograničeno. Imali su pristup ograničenom broju dokumenata, na prijeme za razgovore čekali su dugo, a prijemi su uvek bili na nižem nivou“, objašnjava Latinović.
Prema njenim rečima sve u svemu bilo je to mučno vreme za našu diplomatiju koje je trajalo više od osam godina.
Ona podseća da su sankcije USA (SAD) usledile paralelno sa sankcijama UN i bile su pojačane prema određenim licima i to je značilo zabranu putovanja i raspolaganja imovine.
„SAD su od početka 2000.godine dodatno razvile sisteme sankcija i razloge za uvođenje, jer su procenile da su efikasno sredstvo za ostvarivanje njihovih spoljno- političkih interesa. Specifičnost američkih sankcija su takve da i oni koji održavaju kontakte sa firmama, pojedincima, organizacijama koje su pod američkim sankcijama i sami automatski lako mogu da se nađu pod tim istim američkim sankcijama“, objašnjava Latinović.
Na primednu da ambasador SAD Kristofer Hil ipak tvrdi da Amerika ne želi da ima bilo kakve poslove sa šefom BIA Aleksandarom Vulinom, ali da sankcije uvedene njemu kao pojedincu ne znače lošije odnose sa Srbijom, sagovornica Danasa kaže da bi takvo tumačenje bilo razumljivo i prihvatljivo da se radi o osobi koje je van vladinog, odnosno javnog sektora.
„U ovom slučaju, pre se radi, o stavljanju do znanja Srbiji da je za SAD ne prihvatljiva personifikacija stavova, politike koju javno zastupa i promoviše Aleksandar Vulin, a sve zajedno potpomognuto i drugim njegovim aktivnostima zbog kojih je stavljen na listu. Svaki vladin funkcioner, odnosno lice koja vlada postavlja na visoke funkcije koje ona imenuje na ta mesta deo je Vlade, deo tima i teško bi se moglo prihvatiti ovo tumačenje ambasadora Hila da stavljanje Vulina, šefa BIA, pod sankcije nemaju nikakve veze sa Srbijom“, ocenjuje sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima počelo je sa Vulinom, ali on sigurno nije jedini na tom potencijalnom spisku. Ona podseća da su SAD stavile do znanja, odmah po imenovanju, da je izbor Vulina za njih neprihvatljiv zbog deficita kredibiliteta i poverenja u njega samog.
„Bilo bi od interesa za sve građane Srbije, kada bismo saznali da li je američka strana razmenila sa našim bezbednosnim strukturama i jednu obaveštajnu informaciju, nakon imenovanja A. Vulina. Ovde nije u pitanju pojedinac, ma kako se on zvao, već urušavanje jednog od stubova nacionalne bezbednosti, čiji je zadatak zaštita države i svih njenih građana i građanki koji ovde žive. Danas smo mi, na određen način, manje bezbedni“, zaključuje Branka Latinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
