Ambasador Nemačke na Kosovu za RSE: Sa idealnim ishodom dijaloga države EU koje nisu, priznaće Kosovo

Rode je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ohrabrio lidere Kosova i Srbije Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića da iskoriste sastanak 18. marta u Ohridu za postizanje dogovora o primeni plana EU za normalizaciju odnosa.

Ukoliko strane ne budu konstruktivne, Rode je pomenuo mogućnost sankcija EU.
Rekao je i da su dvema zemljama obećane dodatne investicije kao nagrada za konstruktivnost u dijalogu.

On je podvukao da Kosovo mora da ispuni deset godina staru obavezu uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Osnivanjem Zajednice nadamo se da ćemo Srbe Kosova integrisati u državu“, rekao je Rode.

Rode je naveo i da bez međusobnog priznavanja ne vidi ni Kosovo ni Srbiju u EU.

RSE: Ovog vikenda se očekuje da će se lideri Srbije i Kosova sastati u Severnoj Makedoniji, kako bi razgovarali o aneksu o implementaciji osnovnog sporazuma, koji se naziva evropski plan. Naveli ste da dve strane „ne bi trebalo da propuste autobus“. Zbog čega je to tako?

Rode: Zato što vreme nije na strani Srbije ili Kosova. Moramo da prevaziđemo ovo stalno upravljanje krizom. I dvadeset sedam zemalja Evropske unije (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) su uložili mnogo i naši lideri, premijer Italije, predsednik Francuske i nemački kancelar su takođe uputili pisma liderima, u kojima su podvukli značaj ovog sporazuma.

Veoma sam srećan što su 27. februara predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić i premijer (Kosova Aljbin) Kurti u principu saglasili sa evropskim planom, koji su pokrenule Francuska i Nemačka.

RSE: Međutim, videli smo različit set očekivanja lidera Srbije i Kosova od sastanka na Ohridu. Videli smo više skepticizma sa srpske strane. Kako to komentarišete?

Rode: Treba da prevaziđemo taj stalno prisutni stav „Znam šta ne želim“. Treba da dođemo, i mislim da je to ta dinamika koju pokušavamo da uvedemo kod donosilaca političkih odluka, do toga šta možemo zajedno da postignemo. I to je, po meni, dobra stvar.

Imate osnovu i sada imamo aneks o implementaciji.

Jasno smo stavili do znanja šta očekujemo od Kosova i evropski izaslanik gospodin (Miroslav) Lajčak, koji naporno radi i ima našu punu podršku, jasno je stavio do znanja juče (14. marta) da bez Zajednice opština sa srpskom većinom nema dogovora. Sa druge strane, Srbija mora da se pomiri sa time da joj je Kosovo sused i da ima evropsku budućnost. Kosovo može tu dosta da dobije.

RSE: Iskustvo iz prošlosti nas je naučilo da mnogi sporazumi koji su postignuti u Briselu nisu bili implementirani. Bilo je mnogo naknadnih sporazuma i mapa puteva kako bi se oni implementirali. Na koji način mislite da će evropski plan biti drugačiji?

Rode: Zato što mislim da je čaša sada polupuna. Pomenuo sam to i ranije, imate nekoliko lidera, zatim potpunu sinhronizaciju EU i SAD i jasno smo stavili do znanja da je vreme od značaja.

Znate, imamo rat u Evropi i ne možemo više tolerisati to stalno upravljanje krizama zbog registarskih tablica, barikada, izbora… Zbog toga nam je potreban sporazum 18. (marta).

To je sporazum koji je na stolu i on treba da se implementira. U potpunosti se slažem sa vama. Veliki broj prethodnih sporazuma nije bio implementiran. Zbog toga smo toliko nestrpljivi. Sada će funkcionisati. I to je razlog zašto iza ovog sporazuma stoji najviši politički milje.

RSE: Mogu li strane birati šta da implementiraju iz ovog predloga, a šta ne?

Rode: Naravno, na kraju to zavisi od donosioca političkih odluka, ali osnova je ono što je dogovoreno 27. februara i sada dolazimo do detalja implementacije.

Postoje etape, tu su i dalje nijanse o kojima se može diskutovati, ali osnovni aneks o implementaciji, koji je dostavio specijalni izaslanik Lajčak, osnova je sporazuma u Ohridu. Opet podvlačim, za Kosovo je važno da konačno ispuni obavezu od pre deset godina, a to je da bude uspostavljena Zajednica opština sa srpskom većinom.

RSE: Pomenuli ste Zajednicu, to je jedna od tema o kojoj se najviše razgovaralo u ovom predlogu. Obe strane zauzimaju čvrst stav po tom pitanju. Na koji način mislite da bi se to moglo razrešiti?

Rode: Jasno smo svima stavili do znanja, naravno i našim prijateljima ovde na Kosovu, koje su crvene linije. Nema ni izdaleka šanse da ćemo imati drugu Republiku Srpsku.

Svako rešenje mora biti u skladu sa Ustavom Kosova i to rešenje mora biti bazirano na sporazumima iz 2013. i 2015. koje je Kosovo ratifikovalo. Ono što takođe vidimo jeste da sada imamo paralelne strukture i situacija se nije popravila, već pogoršala. Kosovski Srbi su izašli iz institucija.

Imate lošu situaciju, a kroz uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom mi se nadamo da ćemo integrisati kosovske Srbe u državu. To je dobar razvoj, koliko ja vidim iz ove perspektive.

RSE: Pomenuli ste da u ovom procesu mogu postojati etape. Da li mislite da ima prostora za ponovne pregovore, primera radi, o Zajednici?

Rode: Ja ne mogu govoriti u ime donosilaca političkih odluka, ali rekao sam – naravno, potrebno je razgovarati o detaljima, reč je o različitim detaljima, ali svi oni moraju biti bazirani na onome što razvija Lajčak.

I, kao što sam rekao, Kosovo može mnogo toga da dobije – de facto priznanje, teritorijalni integritet, priznavanje svih dokumenata i nacionalnih simbola i prevazilaženje prošlosti bazirano na evropskim vrednostima.

Ja to vidim kao veliki korak napred. Nije kraj, ali mislim da obe strane stavlja na put ka Evropi i, opet ponavljam, na taj način se prevazilazi stalno upravljanje krizama.

RSE: A opet, u jednoj od odredbi evropskog predloga navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da on nikada neće prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN).

Rode: Ne komentarišem ono što nije moguće, želim da komentarišem ono što jeste. Kada Srbija i donosioci političkih odluka prihvate određeni paragraf da neće blokirati članstvo (Kosova) u međunarodnim organizacijama… Ja nisam upoznat sa time da Srbija ima pravo veta u UN-u.

RSE: Šta je sa drugim međunarodnim organizacijama?

Rode: Ne možemo govoriti u njihovo ime. Mislim da ako imate dinamiku u okviru koje se ove dve države dogovore oko nečega, ne vidim da bi treće strane ugrozile taj dogovor.

Ranije je bilo reči da postoje neke države u okviru EU koje ne priznaju (Kosovo). Imam puno nade i u stalnom sam kontaktu sa njima. Pozitivan ishod 18. marta takođe će odblokirati i to nepriznavanje.

Veoma sam optimističan. Nema garancija, ali ne vidim nijedan razlog zašto bi ostale pri stavu da ne priznaju (nezavisnost Kosova) ako su se već dve države zajedno dogovorile o „de facto“ međusobnom priznanju.

RSE: Da li je bilo internih razgovora ili opipljivog pomaka u pozicijama tih država u slučaju da se krene sa implementacijom sporazuma?

Rode: Kao što sam rekao, morate razgovarati sa tim državama. Međutim, gajim stopostotnu nadu, i to dolazi iz mog nacionalnog iskustva, jer sam odrastao u podeljenoj Nemačkoj i mi kao Zapadna Nemačka nikada nismo priznali Istočnu Nemačku.

Ali, čim je postignut osnovni sporazum između te dve države, sve one države koje smo mi sprečavali da priznaju Istočnu Nemačku momentalno su priznale Istočnu Nemačku. To nije promenilo naš interni odnos.

Ponavljam, sve te države koje ne priznaju Kosovo su navele da ukoliko postoji pozitivna dinamika u normalizaciji, ponovo ćemo razmotriti našu poziciju. I opet, za mene je to, manje ili više, da to kažem kolokvijalno, „zakucavanje“ (izraz koji opisuje lako ostvarivu pobedu).

Ako imate idealni ishod, države koje ne priznaju Kosovo će ga priznati. Prilično sam siguran. Zbog toga je toliko važno da pređemo liniju i „ne propustimo autobus“ 18. marta.

RSE: Možemo li govoriti konkretno o Nemačkoj? Da li je Nemačka obećala Kosovu pomoć za članstvo u međunarodnim organizacijama?

Rode: Vidite, mi smo među najbližim saveznicima Kosova. Mnogo ulažemo i na ljudskom nivou imamo bliske odnose. Znate, skoro pola miliona Nemaca poreklom sa Kosova živi u Nemačkoj. Mislim, znate, postoji stalna razmena. Mi smo najveći strani investitor, najveći izvor doznaka, trgovinski partner… Naravno da razgovaramo sa našim partnerima i zato se nadam.

Međutim, ne mogu da dam garancije, svaka zemlja odlučuje za sebe. Teško je odgovoriti na hipotetička pitanja. Prvo, moramo da pređemo granicu 18. marta (u Ohridu) i to zahteva od obe strane spremnost da daju više sa svoje strane: za Kosovo, to je Zajednica opština sa srpskom većinom, za Srbiju – da prihvati da Kosovo postoji i da ima evropsku perspektivu.

RSE: Razgovarali smo o pogodnostima za obe zemlje. Kakve bi mogle biti posledice po obe zemlje ako ne budu konstruktivne na ovim sastancima?

Rode: Opet, (to je) hipotetičko pitanje, ali, naravno, postoje posledice. Ne vidim tu spremnost, da tako kažem, da se da više. U poslednjih nekoliko meseci, lideri u Evropi su mnogo uložili. Bilo je sastanaka… I morate uzeti u obzir geopolitičku situaciju, imamo rat u Ukrajini.

Mnogo je izazova i stoga Zapadni Balkan pripada Evropi, ali mi zaista moramo stati na kraj ovom kontinuiranom upravljanju krizom. Biće posledica, biće manje fokusa…

Ako ne možete da rešite konflikt, možda će se i uspeti… ali, mislim, ako glavni akteri ne daju više od sebe, zašto bi naši lideri nastavili to da rade? Moramo da uložimo svoje resurse u… Ponovo, rat je, i sada smo videli da je rešenje na stolu i očekujemo od obe strane da to prihvate i marljivo rade na tome.

RSE: Ako mogu da insistiram na ovoj temi… U ranijem intervjuu za RSE, premijer (Aljbin) Kurti je rekao da se razgovaralo o mogućim posledicama ako strane ne budu konstruktivne u dijalogu. Ima li nešto konkretno što je rečeno Srbiji ili Kosovu kao podsticaj konstruktivnosti u dijalogu?

Rode: Postoji obećanje dodatne podrške i ulaganja. Ako dođe do neuspeha, onda nema dodatne podrške. To je već samo po sebi posledica.

Da li će biti lakše pristupiti međunarodnim organizacijama? Ne, neće biti. Biće teže jer kako možete očekivati… Mislim, put ka Evropi ide preko ovog predloga i želimo da obe zemlje budu deo Evrope.

Ceo zapadni Balkan pripada EU. Većina zemalja, neke od njih, već su u NATO-u. Kosovo želi da postane deo NATO-a. Da biste to postigli, morate ubediti sve zemlje članice NATO-a da ste konstruktivan partner.

RSE: U predlogu se, kako je objavljeno, ne pominje „de jure“ priznanje (Kosova) od strane Srbije. Mislite li da je normalizacija moguća bez međusobnog priznanja?

Rode: Svi su jasno stavili do znanja da je ovo međukorak, ali veoma važan, jer pokreće dinamiku koja vodi ka potpunoj normalizaciji.

Uzajamno priznanje je za nas završna faza, jer bez međusobnog priznavanja ne vidim nijednu od te dve države u EU, jer ne prihvatamo zemlje koje se međusobno ne priznaju.

Međutim, za sada, ovo je najbolji dogovor koji možete da dobijete i ima mnogo koristi, koje sam vam pomenuo, i predstavlja kraj (pokušaja) da Srbija blokira Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama.